ŠVEDSKA NA KORAK DO IMUNITETA KRDA

Model koji svi osuđuju daje rezultate

Odbijanje glavnog epidemiologa Andersa Tegnela da stanovnicima Švedske nametne strog karantin zbog pandemije korona virusa kritikovali su stručnjaci i javnost širom sveta.

Ipak, kako broj inficiranih raste u zemljama koje su svoje populacije zatvorile, da li je moguće da je ova skandinavska nacija bila u pravu gledajući dugoročno? Ili, kako su to sročili zdravstveni stručnjaci, borba protiv ove pandemije “nije sprint, već maraton”, piše “Dejli mejl”.

Svetska zdravstvena organizacija upozorila je da bi se posledice pandemije korone mogle osećati decenijama.

- Mnoge zemlje koje su verovale da su prošle najgore, sada se bore sa novim žarištima. Neke koje su bile manje pogođene u ranim nedeljama (pojave virusa), sada su svedoci rastućeg broja slučajeva zaraze i smrti - rekao je generalni direktor SZO Tedros Adhanom Gebrejesus.

Ipak, u Švedskoj viđamo stalni pad broja inficiranih, a neki stručnjaci čak ukazuju da je ova zemlja blizu da ostvari “imunitet krda” u prestonici Stokholm. Broj smrti, novih slučajeva zaraze i pacijenata na intenzivnoj nezi znatno je opao.

U Švedskoj je za više od trećinu opala procenta promena u novopotvrđenim slučajevima tokom protekle dve nedelje u odnosu na prethodnih 14 dana. To je u velikom kontrastu sa oštrim porastom u susednoj Danskoj, Finskoj i Norveškoj,

kao i Belgiji, Francuskoj, Nemačkoj, Italiji, Španiji i Velikoj Britaniji.

Podaci ukazuju da Šveđani manje trpe i ekonomske traume od većine evropskih nacija, a njene škole su otvorene.

Tegnel otvoreno priznaje da je, kao i svi ostali svetski stručnjaci, pucao u prazno kad se pojavila pandemija i da očekuje da će videti porast slučajeva zaraze, posebno kad se ljudi zatvore na jesen sa dolaskom zime.

Ali, on ističe da je Švedska od početka tragala sa održivim pristupom koji bi mogao da zadrži podršku javnosti te da su uvedeli da njihov cilj prevazilazi prostu borbu protiv virusa i uključuje održavanje funkcionalnosti zemlje što je više moguće.

Švedski pristup oslanja se na poverenje umesto na prisilne mere.

- Da bi živeli u demokratiji, treba vam poverenje. Vlada mora verovati ljudima i ljudi moraju verovati svojoj vladi - ističe Morgan Ulafson, portparol švedske Agencije za vanredne situacije.

Tegnel je urgirao Šveđane da drže fizičku distance, da rade od kuće ukoliko je moguće i da se izoluju ako su u riziku ili imaju simptome. Zabranjena su javna okupljanja od preko 50 ljudi, ali je frizerskim salonima, kafićima, teretanama, restoranima, prodavnicama i školama za decu ispod 16 godina bilo dozvoljeno da rade. Dosad je isključeno obavezno nošenje maski na licu.

Ipak, došlo je do katastrofe u staračkim domovima. Zvanični podaci govore da je skoro polovina smrtnih slučajeva u Švedskoj do kraja juna bila u staračkim domovima u 40 od 290 opština zemlje. Pol Frenks, profesor epidemiologije na Univerzitetu Lund, ipak, smatra da je karantin “veoma tup instrument”.

- Švedska slučajno nije mnogo pogrešila - kaže Frenks.

Dosad je u toj zemlji sa 10,1 milion ljudi zabeleženo ukupno 5.763 smrtnih slučajeva.