NATAŠA VUČKOVIĆ I dalje ne znam šta je bila svrha bojkota

Isključivanje članova stranke izraz je nemoći da se gradi jedinstvo stranke. Jedinstvo se gradi uključivanjem, podelom posla, podelom odgovornosti, baš sa neistomišljenicima – kaže Nataša Vučković, članica Glavnog odbora Demokratske stranke.

Uintervjuu za „Blic“ona je govorila o podelama među demokratama, dešavanjima u stranci, najavi isključenja iz DS Vide Ognjenović, ali i o sporazumu iz Vašingtona, očekivanjima od nove vlade, rešenju kosovskog problema...

Najblaže rečeno, čudne stvari dešavaju se u Demokratskoj stranci. Ako biste morali u nekoliko rečenica da nam objasnite trenutno stanje, kako biste to učinili?

- S jedne strane je nastojanje sadašnjeg rukovodstva da se sačuva status quo čiji su rezultati poznati: slab DS, razjedinjen, ponižen u SZS, sa značajnim uplivom drugih lidera na odluke stranke, DS čiji je evropski profil slabo vidljiv, a politički stavovi o ključnim pitanjima retki i nečujni. S druge strane je pokušaj da DS oživi, objedini ljude s iskustvom, ljude sa energijom, da glas DS ponovo bude snažan, politički stavovi jasni i u skladu sa našim izvornim vrednostima, evropskim standardima. Istovremeno, i jedni i drugi s ubeđenjem i nepokolebljivo kritikuju nepočinstva ove vlasti, pre svega urušavanje institucija, kontrolu nad medijima, korupciju, svu raspojasanost i bahatost koja je tokom poslednjih osam godina ušla u sve pore društva, ne ostavljajući nigde slobodan prostor... Da bismo bili efikasniji u toj kritici vlasti, potrebno je sabiranje demokrata. Ne zaboravimo – DS je stvorena zbog građana kojima je moderna, evropska Srbija na srcu, njima moramo ponovo prići i njihovo poverenje ponovo zadobiti. Dalja razgradnja DS odložiće stvaranje snažne demokratske građanske opozicije u Srbiji.

Najavljeno je isključivanje Vide Ognjenović, Dragoslava Šumarca... Da li očekujete da se i vi nađete na spisku nepoželjnih?

- Vida Ognjenović je jedan od simbola DS, jedan od simbola otpora diktaturi, vladavini jednog čoveka, represiji režima od 1990. Ako i nju isključe, kako će naši birači razumeti tu poruku? Verujem da sam možda i ja na nekom spisku. No, i dalje delujem na osnovu svojih uverenja koja se nisu promenila od 1990. kad sam pristupila stranci.

Kuriozitet je da u Demokratskoj stranci nema dijaloga. A ako i bude komunikacije, ona se svede na uvrede preko društvenih mreža ili medija. Aktuelni predsednik za čitavu struju koja se zalaže za organizaciju unutarstranačkih izbora kaže da su „Vučićevi pučisti“. Kako se osećate kada to čujete?

- Slab je to argument kojim se prikriva nemoć da se očuva jedinstvo stranke. U politici je važan rezultat: Jesmo li ojačali stranku da bude snažnija opozicija ovoj vlasti? Jesmo li povećali broj pristalica, članova, birača, odbora po Srbiji? Ovo rukovodstvo je 2018. preuzelo stranku kad je ona na beogradskim izborima osvojila 2,5 odsto i bilo bi pošteno da se izmeri prema tom rezultatu. Danas je DS prema istraživanju javnog mnjenja mnogo slabija od toga, čak se ne pojavljuje u istraživanjima. A da ne pominjem da smo posle 30 godina ponovo postali vanparlamentarna stranka, što je za svaku političku stranku objektivni poraz, bez obzira na to što se to pravda bojkotom izbora.

Vida Ognjenović je jedan od simbola DS, jedan od simbola otpora diktaturi. Ako i nju isključe, kako će naši birači razumeti poruku?

Izbori u DS biće održani 26. septembra. Branislav Lečić je jedini kandidat za predsednika. Da li verujete da on može da pokrene stvari?

- Lečić je u ovom trenutku pokazao hrabrost i spremnost da se bori za promenu u DS. Iskreno mu želim da u tome uspe.

Kako danas gledate na bojkot izbora? Mislite da je ispunio svrhu ili ipak..?

- Od početka sam bila protiv bojkota i parlamenta i izbora. Ne znam šta je bila svrha bojkota, postavljali smo pitanje šta će opozicija da radi posle bojkota. Nikad nije bilo odgovora. Rezultat je da nemamo opoziciju u parlamentu, da ni tu tiranijom bahate većine ograničenu kon

trolu nad radom vlade nemamo kao polugu za komunikaciju s građanima. A vanparlamentarne stranke teško uspevaju da se organizuju, nametnu, postignu vidljivost, naročito pri ovakvoj medijskoj slici. Ubeđena sam da su demokratske proevropske stranke morale da izađu na izbore i tako omoguće da ta opcija ima svoje predstavnike u Narodnoj skupštini, jer ta opcija postoji u našem društvu i snažnija je nego što se možda sad čini. Ozbiljna je greška što je DS i njoj srodne partije pristala da sa partijama poput Dveri pravi bilo kakav savez.

VAN PARLAMENTA STRANKE SE TEŠKO ORGANIZUJU I TEŠKO POSTIŽU VIDLJIVOST, NAROČITO PRI OVAKVOJ MEDIJSKOJ SLICI

Uskoro će biti formirana nova vlada Srbije. Kakvu vladu očekujete?

- S obzirom na većinu koju ima i lagodnost koju takva većina daje, Vučić stvarno ima priliku da napravi promenu, promeni taj opšti konfliktni ton, pokrene politički dijalog... Nažalost, sumnjam da će je iskoristiti. Iznenadile bi me značajnije promene. A potrebne su nam.

Kako ocenjujete sporazum iz Vašingtona?

- Pregovori su sigurno jedini dobar put ka rešavanju problema. Ideja o normalizaciji ekonomskih odnosa je vrlo dobra, ona bi mogla da relaksira i dijalog o političkim pitanjima. Sporazum je značajan jer se njima spoljna politika Srbije približava spoljnoj politici SAD. Interesantno je ipak da je sporazum izazvao mnogo manje pažnje i reakcija u tom ekonomskom delu koji je, očekivalo se, trebalo da bude najvažniji. Zamišljen i nazvan kao sporazum o normalizaciji ekonomskih odnosa, on sadrži tačke koje izlaze iz tog okvira: i 5G, i diversifikacija energetskih izvora i, naravno, pitanje priznanja Kosova od Izraela i premeštanje Ambasade Srbije u Jerusalim – to su sve važna pitanja u spoljnoj politici SAD. Pored očigledne namere SAD da budu važan, možda i najvažniji akter u rešenju kosovskog pitanja, uz podelu uloga sa EU, SAD su ovim sporazumom podstakle Srbiju na promenu njenih spoljnopolitičkih prioriteta, pre svega u odnosima sa Kinom i Rusijom. Naravno, svako opredeljivanje ima određene posledice, pozitivne i negativne. Za Srbiju je dobro da svoju spoljnu politiku usklađuje sa SAD, ali ne sme da zaboravi da ima i obavezu da je usklađuje sa Briselom – premeštanje ambasade u Jerusalim suprotno je evropskoj politici na Bliskom istoku i ostaje da se vidi kako će EU tumačiti ovaj potez Srbije. Usaglašavanje sa politikom EU prema Belorusiji, pa i odluka Srbije o neučestvovanju u vojnim vežbama vojnih saveza, može možda na trenutak ublažiti utisak koji je ova tačka ostavila u EU.

Intenzivirani su pregovori o Kosovu. Da li mislite da je u neko skorije vreme, ove ili sledeće godine, moguće doći do rešenja?

- Stiče se utisak po angažovanosti SAD i EU, sa obnovljenim dijalogom Beograda i Prištine

u Briselu, da je intenzivirana potraga za političkim rešenjem prihvatljivim za obe strane, a evropski zvaničnici rekli su posle poslednje runde razgovora u Briselu da je “vreme da proces dijaloga bude uspešno priveden kraju”.

Kakvo biste rešenje vi podržali?

- Rešenje koje ne bi ignorisalo srpske interese, koje bi donelo mir i stabilnost i Srbiji i regionu – koje bi predstavljalo garanciju za naše građane, njihovu bezbednost i perspektivu, njihova prava, imovinu, zaštitu kulturne baštine i spomenika... Uslov je da se primeni sve što je ranije dogovoreno, uključujući i dogovor o zajednici srpskih opština.

Ako analizirate pažljivo, gde je Srbija danas na putu između Rusije, EU i Sjedinjenih Država?

- Kao i sve druge države, i Srbija ima potrebu da sarađuje i politički, ali pre svega ekonomski i sa Rusijom i sa drugim državama. Međutim, ona se opredelila za put ka EU, opredelila se da svoju državu i svoje društvo upodobljuje sa vrednostima, pravom i politikama liberalnih zapadnih demokratija. To uključuje i spoljnu politiku. Podsetiću vas da u procesu pristupnih pregovora već dugo nije napravljen pomak u Poglavlju 31 (Spoljna, bezbednosna i odbrambena politika). Pozitivan znak s naše strane je podrška Srbije deklaraciji EU o rezultatima izbora u Belorusiji.