SEM FABRICI

Proevropske reforme moraju da se nastave, a zamah dijaloga održi

Treća runda dijaloga u Briselu je gotova, Borel je rekao „nije lako“, tri osetljive i važne teme su bile na stolu i postignut je dogovor, a dve su otvorene. Da li to znači da je dijalog u zamahu?

- Da, nikad nije lak, ali je zamah dobar. Kao što su visoki predstavnik i potpredsednik Borel i specijalni predstavnik EU Lajčak rekli, sastanak lidera u okviru dijaloga Beograd-priština je dobro protekao. Predsednik Vučić i premijer Hoti su postigli pun napredak na teme nestalih/raseljenih lica i ekonomske saradnje, tako da su onda mogli da ostave te teme po strani i fokusiraju se na aranžmane za nevećinske zajednice i rešavanje međusobnih finansijskih potraživanja. Ta dva nova pitanja su prvi put predstavljena u Briselu u ponedeljak u okviru pregovora o sveobuhvatnom i obavezujućem sporazumu o normalizaciji. Ona su vrlo osetljiva i to će se odraziti i na pregovore. Očekujemo da će naredne runde razgovora biti još teže. No, obe strane su spremne da se angažuju u pregovorima, što je pozitivno.

OČEKUJEMO DA će NAREDNE RUNDE RAZGOVORA BITI JOŠ TEŽE. NO, OBE STRANE SU SPREMNE DA SE ANGAŽUJU U PREGOVORIMA, ŠTO JE POZITIVNO

Očekujete li potpisivanje pravno obavezujućeg sporazuma do kraja mandata Miroslava Lajčaka 31. marta naredne godine?

- Nema razloga da se govori o vremenskim odrednicama ili veštačkim rokovima. Ali Borel, Lajčak i zemlje članice EU vrlo su jasno istakli da ne vide razlog ni za odugovlačenje. Kao posrednik u dijalogu, EU je spremna da nastavi onoliko brzo koliko dve strane žele. Lajčakov mandat, kao i mandat svakog specijalnog predstavnika EU, može da se obnovi. Dakle, njegov mandat traje do 31. marta, ali može i da se produži.

Pred nama je uskoro godišnji izveštaj; šta očekujete, hoće li se razlikovati od prošlogodišnjeg?

- Izveštaj će biti objavljen početkom oktobra i pokrivaće period od aprila 2019. kada je objavljen prethodni. Uskoro ćete videti sadržaj, ali ja već sada mogu da vam dam kontekst. Prvo, izveštaj daje najvažniju ocenu toga kako Srbija stoji u procesu reformi ka evrointegracijama: od ekonomije i vladavine prava, preko javnih nabavki i inovacija, do zaštite životne sredine i spoljne politike. Drugo, moramo da uzmemo u obzir i to da je proteklih šest meseci zbog krize Covid-19 bilo posebno teško za Srbiju, kao i za čitav svet. Treće, izveštaj se neće razlikovati u načinu na koji meri napredak. On će meriti napredak u reformama prema istim kriterijumima, poznatim kao kopenhagenški kriterijumi. Njih mora da ispuni svaka zemlja koja želi da postane članica EU. Lično se nadam da će mnogi u Srbiji posvetiti ovom izveštaju dužnu pažnju i naći vremena da ga detaljnije pročitaju, a ne samo podnaslove. On sadrži mnoge stvari koje se zaista tiču svakodnevnog života običnih ljudi – šta treba da se uradi za bolje obrazovanje narednih generacija, kako poboljšati kvalitet vazduha, obezbediti slobodu medija, kako potpomoći rast privrede i obezbediti transparentnost u javnoj upravi samo su neki od primera. Svi u Srbiji bi trebalo da posvete pažnju ovom izveštaju. Pristupne reforme se sprovode pre svega radi unapređenja života građana. Mi ćemo sa naše strane da učinimo sve da izveštaj bude dostupan što većem broju ljudi.

Ove godine Srbija nije otvorila nijedno pregovaračko poglavlje. Kako komentarišete zamerke da se politika uplela i da je to način da EU disciplinuje Srbiju zbog dijaloga sa Prištinom?

- Ponegde se javlja ideja da pristupanje služi kao instrument pritiska na Srbiju i da je normalizacija odnosa sa Prištinom jedini element koji treba da se uzme u obzir. Ne slažem se sa takvim pristupom.