MILOŠ ČOLIĆ

KESICA SUPE

...Moj profa iz beogradskog Drapšina, predavao je vazduhoplovne propise, znao bi da kaže da je najskuplji onaj avion - koji ne leti. Uveren sam da bi se čelnici avio-kompanija iz Australije spremno složili s njim. Otkako je australijska vlada zavela restrikcije na putovanja izvan i unutar zemlje, mlaznjaci se gomilaju na stajankama aerodroma, kao i na specijalnom parkiralištu APAS kod Alis Springsa. Ovaj pustinjski grad u samom središtu kontinenta, 1.500 kilometara severno od Adelejda, odlikuje se suvom klimom koja letelice štiti od korozije. Trenutno se tamo čuva 70 aviona “koronaša”, u vlasništvu raznih kompanija iz šireg azijskog regiona, uz šest faličnih „boinga 737 MAX“pristiglih ranije, kad je nakon dva tragična udesa taj tip aviona proglašen nebezbednim.

Nebo iznad Australije se ispraznilo. Ne vide se ni famozni “kemtrejlsi”. Ako imate rodbinu u drugim gradovima Australije, na primer roditelje, i neki od njih premine, a vi želite da prisustvujete sahrani, možda ćete morati da pišete molbu za izuzeće. I onda je pitanje da li ćete naći odgovarajući let. Prevoznik “Virdžin Australija” je po svemu sudeći pretrpeo najveću štetu. Ova kompanija je, nakon odbijanja vlade da joj pomogne, prodata budzašto jednom američkom finansijskom fondu iza kojeg stoji političar Mit Romni. A njen budžetski ogranak “Tajger-er” je jednostavno rasformiran.

Ne treba objašnjavati koliko je ovo poremetilo živote hiljada porodica pilota, mehaničara i službenika. Metju Purton iz Brizbejna, recimo, veruje da je njegova letačka karijera završena. Ovaj pilot sa 27-godišnjim iskustvom, otac petoro dece, dobio je otkaz u aprilu. Kao kapetan Virdžinovog „boinga 777“zarađivao je 340.000 AU dolara godišnje. Sad radi kod prijatelja u kafeu za petinu te sume.

Kako obnoviti avio-saobraćaj? Šef Kvantasa Alan Džojs tvrdi da ima rešenje: 15-minutni test na Covid-19 po ceni od pet dolara. Obavljao bi se na samom aerodromu, pre ukrcavanja u avion, a time bi otpala i potreba za karantinom na odredištu. Da li takav test postoji?

Ne, ali Džojs kaže da mu napredak u razvoju testova daje razloge da bude optimističan. Kvantas je otpustio šest hiljada zaposlenih i nazidao gubitak od preko dve i po milijarde AU dolara. Svoju flotu od 12 najvećih aviona A380 držaće na zemlji bar do 2023. Ostali avioni koriste se sa svega 20% kapaciteta. Ako letenje ne bude deblokirano do januara, kompaniju očekuje još osam milijardi gubitka. Kvantas je najpoznatiji od svih australijskih brendova i zato vlada neće dozvoliti da propadne ili bude kupljen, no dojučerašnji ponos australijske ekonomije postao je nezgodan kamen oko vrata.

Premijer Morison i premijeri saveznih država nisu se prošle nedelje složili oko planiranog otvaranja unutrašnjeg saobraćaja pre Božića. Morison je i sam morao da prizna da je dosadašnje političko jedinstvo stiglo do kraja. Njegova Liberalna partija ima vlast u Kanberi i polovini saveznih država. Opozicioni laburisti drže Viktoriju, Kvinslend i Zapadnu Australiju. Upravo te države ne žure sa otvaranjem granica. Zapadna Australija, čija je prestonica Pert, u specifičnom je položaju i više od svih insistira na izolovanosti. Zahvaljujući rudarstvu, ova država ima najveći prihod po stanovniku i ove godine čak beleži ekonomski rast, nasuprot Australiji u celini koja je u recesiji sa padom BDP-A od sedam odsto.

AUSTRALIJA SE OD IZBIJANJA EPIDEMIJE DRŽALA SLOŽNO, NO U OVOJ KRIZI BEZ KRAJA SVE GLASNIJE SE ČUJE DA JE LEK POSTAO GORI OD BOLESTI...

KVANTAS JE NAJPOZNATIJI OD SVIH AUSTRALIJSKIH BRENDOVA I ZATO VLADA NEĆE DOZVOLITI DA PROPADNE

Čašu nestrpljenja prelila je odluka vlade Viktorije da “lokdaun” produži do 26. oktobra. Frustrirani građani Melburna okupili su se prošle subote ispred memorijalnog centra da bi ih policija odatle potisnula niz bulevar Sent Kilda, sve do Albert parka. A u tom lepom parku - ružne scene. Savladano je i privedeno petnaestak najbuntovnijih demonstranata. U danima pre ovoga policija je upadala u kuće onih koji su na internetu agitovali za pokretanje protesta. Premijer Viktorije Danijel Endrjuz suočava se sad sa otvorenim neprijateljstvom velikih korporacija i konzervativnih medija pod njihovim uticajem. Zaredali su i pozivi za njegovu ostavku. Lično, priznaću da mi je smireni i dosledni Endrjuz postao simpatičan. Ako izdrži pritiske i Viktoriju izvuče iz košmara korone, mnogi će u njemu videti i budućeg lidera Australije. Endrjuz, slično većini laburističkih funkcionera, ne deluje glamurozno. Sa plastičnim naočarima i nesređenim zubima, i obično bez kravate na konferencijama za novinare, slika je i prilika sina radničke klase koji se sopstvenim trudom uzdigao do sadašnjeg položaja. Verujte mi na reč, Australijanci vole upravo takve.

ka Ministarskog saveta Nikole Pašića (1845–1926) upućene ruskom caru i njegovoj vladi, zapadni saveznici su promenili stav i počeli da vrše pripreme, obezbeđuju brodove za transport i određuju lokacije na koje je Srbe trebalo prevesti.

Iako je u istorijskoj nauci dobro poznato da su najveći teret transporta srpskih ratnika i izbeglih civila sa albanskih obala u pravcu Jonskog arhipelaga, ali i u druge udaljene regije, mahom preuzeli brodovi italijanske Kraljevske mornarice, u javnosti postoji nepokolebljivo i opšteprihvaćeno uverenje kako za ovaj vojno-humanitarni poduhvat zasluge pripadaju Francuskoj, čija je lađa i opevana u divnoj pesmi koja je tema ovog istorijskog eseja. Šta se dogodilo?

Srpska vojska i izbegli civili, koji su neznatno ranije pristigli na albansko jadransko i jonsko priobalje, spaseni su izvanrednom humanitarno-vojnom operacijom italijanske Kraljevske mornarice, uz učešće francuskih i britanskih brodova, te prebačeni na južnu italijansku obalu, svedoči Mila Mihajlović u svojoj knjizi „Italijanski mornari za Srpsku vojsku“, objavljenoj u Beogradu 2017.

Iako je više jugoslovenskih i srpskih istoričara prethodnih decenija uporno ukazivalo na prvorazredne zasluge Italije, a ne Francuske, za spasavanje iscrpljenih pripadnika Srpske vojske i izbeglih civila, u našoj javnosti se vremenom oformio čvrst stav da su za taj vojno-humanitarni poduhvat zaslužni isključivo Francuzi i Francuska. Upravo je Francuska, a ne Italija „dobila“spomenik u reprezentativnom delu srpske prestonice – parku Mali Kalemegdan – kojim joj je iskazana trajna zahvalnost za prihvat, transport i spasavanje srpskih ratnika i izbeglih civila u zimu 1915/1916.

Ovaj utisak, koji je dobrim delom činjenično i istorijski neutemeljen, uskoro je postao inspiracija brojnim umetnicima i publicistima, te je na fonu tradicionalnog srpskog frankofilstva nakon Prvog svetskog rata i došlo do zamagljivanja istorijske istine i uspostavljanja veoma snažnog stereotipa, odnosno svojevrsnog savremenog mita. Jedan od najupečatljivijih pokazatelja tog i takvog stereotipa upravo je pesma „Kreće se lađa francuska“, koja svojim sadržajem, vremenom nastanka i posvetom, sa događajima s kraja 1915. i početka 1916. nema apsolutno nikakve veze. Na čelu vojno-humanitarne operacije spasavanja srpskih ratnika i izbeglih civila u zimu 1915/1916. bila je Kraljevska mornarica Italije.

Među svim saveznicima ona je, prema onome što saznajemo iz brojnih pisanih izvora, podnela gotovo celokupan teret i odgovornost ovog izuzetnog vojno-humanitarnog poduhvata. Od početka decembra 1915, pa sve do pozne zime i ranog proleća 1916. italijanska Kraljevska mornarica je, prema podacima

koje je u svojoj knjizi predstavila Mila Mihajlović, ali i drugi raniji jugoslovenski i srpski istoričari istraživači, iz Albanije evakuisala ukupno 260.895 srpskih vojnika i izbeglih civila, oko 24.000 austrijskih vojnika koji su bili u statusu zarobljenika Srpske vojske, 10.153 konja, 68 topova i oko 300.000 tona hrane i drugog materijala. S vojskom je evakuisan i političko-vojni vrh, kralj Petar I Veliki Oslobodilac, regent Aleksandar, Ministarski savet, poslanici Narodne skupštine Kraljevine Srbije... Obavljeno je ukupno 248 plovidbi sa oko 350 brodova koji su mahom plovili pod zastavom Kraljevine Italije, a ne Republike Francuske.

Srbi su najpre prebacivani u južnoitalijanske luke, a potom na grčka jonska ostrva, Magreb i druge evropske i afričke teritorije. U istoj operaciji evakuisano je oko 6.000 crnogorskih vojnika, kao i kralj Nikola I Petrović Njegoš (1860–1918) sa članovima kraljevske porodice. Ova pomorska operacija, smatra Mila Mihajlović, može se uporediti sa onim što se dogodilo tokom Drugog svetskog rata, između 25. maja i 3. juna 1940. u Denkerku, na severu Francuske, kada je evakuisano preko 300.000 britanskih i francuskih vojnika.

Posle dugogodišnjih iscrpljujućih rovovskih borbi tokom kojih nije bilo značajnijeg pomaka na svim savezničkim frontovima, tek je srpska vojska u slavnom jurišu 15. septembra 1918. uspela da probije moćnu neprijateljsku liniju i da u nezadrživom napredovanju za manje od dva meseca oslobodi čitavu domovinu. Ali te vojne pobede ne bi bilo da nekoliko godina ranije na obalama Albanije nije bilo italijanske Kraljevske mornarice da pruži neophodnu pomoć junačkoj Srpskoj vojsci i transportuje je u sigurnost udaljenih regija.

Iako po značenju i brojkama slične, operacije masovne evakuacije izvedene sa albanskih morskih obala i iz Denkerka ne mogu se poistovetiti. Evakuacija iz Denkerka bila je isključivo vojna operacija, dok je ona na tlu Albanije imala snažan vojnohumanitarni karakter. Evakuacija pripadnika Srpske vojske i izbeglih civila iz Albanije samo je delimično obuhvatila evakuaciju oružanih snaga. Naime, najveći deo evakuisanih bili su civili, a dobar deo vojnika činili su bolesni i ranjeni, oni koji su zbog učešća u borbama izbačeni iz stroja.

O ulozi saveznika u pružanju pomoći Srpskoj vojsci i civilima

ISTORIJSKOJ NAUCI DOBRO JE POZNATO DA SU NAJVEĆI TERET TRANSPORTA SRPSKIH RATNIKA I IZBEGLIH CIVILA SA ALBANSKIH OBALA U PRAVCU JONSKOG ARHIPELAGA, ALI I U DRUGE UDALJENE REGIJE, MAHOM PREUZELI BRODOVI ITALIJANSKE KRALJEVSKE MORNARICE