JASNA MERDAN-KOLAR NAJBOLJI STRELAC
Cecin gol iza leđa - majstorija za sva vremena
Pitali su me koliko sam vežbala taj udarac, a ja sam u trenutku reagovala: položaj mog tela, položaj golmana, ona desno, ja desno i taj šut koji se našao u špicama mnogih sportskih emisija, čak i SP u
Francuskoj - priča
Kitićeva.
Kada god me je neko pitao čega se najradije sećam iz svoje karijere, šta je najlepše što sam doživela baveći se rukometom, uvek kažem da su to Olimpijske igre u Los Anđelesu - počinje svoju priču Svetlana Kitić, najbolja rukometašica planete svih vremena.
Ceca je te 1984. povela svoje saigračice na putu ka olimpiskoj medalji na smotri koja je bila drugačija nego sve prethodne jer su neke zemlje odlučile da bojkotuju takmičenje.
- U Los Anđelesu smo osvojile zlato i to su moje poslednje Igre u dresu SFR Jugoslavije.
Vraća film na početak priprema na kojima se kovao plan za najsjajniju olimpijsku medalju.
- Pripreme smo, kao i uvek, odradile „do daske”, radeći naporno jer smo znale da idemo da branimo drugo mesto sa Olimpijskih igara u Moskvi. Nas šest je ponovo bilo u olimpijskom timu: Svetlana Anastasovska, Biserka Višnjić, Jasna Merdan-kolar, Mirjana Ognjenović, Mirjana Đurica i ja, a prvi put na Igre su išle Jasna Ptujec, Slavica Đukić, Dragica Đurić, Zorica Pavićević, Ljubinka Janković, Alenka Cuderman, Emilija Erčić i Svetlana i
Ljiljana Mugoša - priča Ceca.
Savezni trener Josip-bepo Samardžija posebno je insistirao na jednoj stvari:
- Drugarstvu i zajedništvu. To nas je krasilo. Stalno je govorio da nam dobra atmosfera i dobar kolektiv daju bar korak prednosti u odnosu na ostale timove koji to nemaju. Mi smo to poštovale i ta stavka nam je zaista davala prednost.
Uopšte atmosfera u celom jugoslovenskom timu koji je otputovao u Ameriku, bila je sjajna.
- U Los Anđeles smo pošli iz Metropola, zajedno sa rukometašima, košarkašima. Atmosfera u avionu je bila fantastična, kao da smo slutili da će većina nas i svi zajedno ostvariti izuzetne uspehe. Mi smo stigle desetak dana pred takmičenje kako bismo se aklimatizovale jer smo ranije bile u Japanu i Koreji. Trenirale smo u prelepoj Santa Moniki sa Amerikankama koje su pre toga bile kod nas na pripremama.
Kitićeva je u vezi sa treninzima sa Amerikankama ispričala i anegdotu.
- Kao domaćini, morali su da imaju i rukometnu reprezentaciju, mada je rukomet u to vreme bio potpuno nepoznat. Ubijale smo se da hostesama i svima u olimpijskom selu, objasnimo šta je to rukomet. Amerikanci su rukometnu reprezentaciju napravili od košarkašica. Uopšte nisu ličile na rukometašice, ali učile su od nas. Mi smo im objašnjavale čak i razliku između dvokoraka i trokoraka i uigravale ih. Tada sam u Santa Moniki videla i Karla Luisa na treningz. Bio je prava zvezda i to je opravdao osvojivši, kao što je i najavljivao, četiri zlatne medalje. Još imam gomilu njegovih slika snimljenih u Santa Moniki.
Ceca je i dan danas pod utiskom atmosfere u olimpijskom selu.
- Bile smo smeštene na osmom spratu u levom krilu zajedno sa košarkašicama i gimnastičarkama, a u sredini je bio naš štab u kojem smo proslavljali
Ceca, puna priče i duha, objasnila je i kako je neizmerno drugarstvo pomoglo jednoj od rukometašica.
- U to vreme u inostranstvo ste mogli tek kada navršite 28 godina i za Jasnu Merdan-kolar, koja je ispunila taj uslov, zainteresovana je bila bečka Hipobanka. Mi smo se na sastanku dogovorile da joj pomognemo da dobije što povoljniji ugovor. Jasna je igrala za reprezentaciju i mi smo osvojile zlatnu medalju, igral smo za nju i ona je bila najbolji strelac turnira sa 48 golova (Biserka Višnjić je bila druga). Na utakmici protiv domačina, Jasna je dala čak 17 golova. svaku medalju. Ja sam kao i uvek bila zadužena za domaću kafu. Bez kafe nisam nigde polazila na put. Tu smo proslavljale medalje boksera Josipovića, Puzovića, Redžepovskog, Salihua, koje je vodio Mate Parlov, rvačka odličja Lisjaka, Trstene, Memiševića, Terteija i Seidija... Bila sam na poslednjoj utakmici vaterpolista koji su osvojili zlato. Nas pet-šest je protrčalo pored obezbeđenja na bazenu, iako nismo imale ulaznice i navijale smo. Sećam se da je iza mene sedela Barbra Strejsend, da je Bebić postigao poslednji gol i da smo svi zajedno u jednoj prelepoj vili sa bazenom proslavili taj trijumf. Samo fudbalere nismo viđali, oni nisu bili sa nama, ali smo se obradovali njihovoj bronzi.
O rikometnom turniru na kojem je bila prva zvezda, Kitićeva ovako govori:
- Odigrale smo sve lako, imale smo samo pet utakmica, oduvale smo sve rivalke, a ja sam postigla poznati gol šutom iza leđa. Posle su me pitali koliko sam vežbala taj udarac, a ja sam u trenutku reagovala: položaj mog tela, položaj golmana, ona desno, ja desno i taj šut koji se našao u špicama mnogih sportskih emisija, čak i Svetskog prvenstva u Francuskoj, pa me Francuzi i dan danas zovu na seminare.
Rukometašice Jugoslavije su se praktično prošetale do zlatne medalje.
- Kada smo primile odličja i krenule ka publici da im bacimo cveće, oni su pohrlili ka nama i ograda na tribini se srušila od tog naleta, pa je bilo i lakše povređenih, a domaćini nisu žalili ni reči ni novca da se domognu olimpijskih suvenira. Sve su hteli - od naših zaista elegantnih uniformi do medalja. Cena im nije bila važna. Nudili su 30.000 dolara za zlatnu medalju, pričalo se da su neki prodali svoje trofeje, ali mi smo se sve vratile u Beograd sa medaljama na grudima.
Nakon velikog uspeha, usledio je i odmor u Los Anđelesu.
- Samardžija nam je dao pet dana slobodno i rekao: „Hoću da vas vidim dva sata pre polaska na aerodrom!” Tada smo nadoknadile sve, dvočasovne vožnje do dvorane za trening i utakmice i isto toliko za povratak, iako su naš autobus pratili i helikopteri koji su navodili vozača: „Sa trake 66 pređi u šesnaestu...” Išla sam u šoping, obišla sam Diznilend i bilo je nezaboravno. Malo sam žalila što nisam otišla do Las Vegasa, mada sam imala priliku.
Jugoslovenska ekspedicija se u otadžbinu vratila sa sedam zlatnih, četiri srebrne i sedam bronzanih medalja. Bili su to divni dani...
Ceca je nezvanično bila proglašena i za najlepšu igračicu OI u Los Anđelesu
Izlazimo u susret godinama svim klubovima da reše sve obaveze kako bi dobili evropsku licencu. Ostvarili smo plasman na SP, bili smo prvi u Ligi nacija, očekuje nas bitan meč sa Norveškom, važno je da ga dočekamo u dobroj atsmosferi, kaže prvi operativac Saveza.
Iako je pandemija korone i te kako uticala na sve u Evropi, u srpskom fudbalu je i te kako živo. Igra se Superliga, reprezentacija juri prolaz na EP, Zvezda i Partizan žele u grupne faze evrpskih takmičenja, a svedoci smo i prozivki na računa sudija, FS Srbije, a što je najvažnije - uvodi se VAR tehnologija od naredne sezone... O tim temama i mnogim drugim govorio je za “Blic” prof. dr Jovan Šurbatović, generalni sekretar FSS.
Mnogi ističu da će VAR u srpskom fudbalu biti rešenje za sve navodne probleme koje klubovi imaju sa sudijama. U Partizanu tvrde da su oni tražili VAR, ali da su drugi klubovi bili protiv?
- Učinili smo sve da uvedemo VAR sistem u najkraćem mogućem roku. Jeste Partizan pokrenuo to pitanje, ali je tačno i da su ostali klubovi podržali inicijativu. Istina, na početku su bili skeptični zbog straha da će ih implementacija VAR-A mnogo koštati. U međuvremenu je zahvaljujući savezu, potpisan sponzorski ugovor sa kineskim
Ling Longom. Iz tih sredstava finansiramo ceo projekat. Potpisan je i ugovor sa kompanijom koja isporučuje opremu. VAR centar sa četiri sudijske sobe biće uskoro izgrađen u sportskom centru u Staroj Pazovi. Za dva meseca počinje obuka sudija i testiranje sistema, a kompletna implementacija VAR-A kreće od naredne sezone. Ono što je novina i dodatni benefit, zahvaljujući VAR-U sve utakmice Super lige biće pokrivene kamerama i uživo prenošene.
Savez pozajmicama pomaže klubovima da dobiju licencu u Evropi?
- Što se tiče pozajmica i pomoći klubovima, važno je da je savez stabilan, likvidan i da uvek može da odgovori na takve zahteve. Iz godine u godinu FSS izlazi u susret klubovima da reše sve obaveze kako bi dobili evropsku licencu. Nažalost, klubovi često imaju problem sa tekućom likvidnošću, ali mi ta sredstva naplatimo iz priliva UEFA po osnovu učešća klubova u Evropi. Savez vodi izbalansiranu politiku pre svega prema Zvezdi i Partizanu. FSS svoje principe rada uvek usklađuje sa principima rada UEFA. Savez i klubovi blisko sarađuju, bez obzira na to što se često u medijima stvara drugačija slika.
Možete li da nam otkrijete cifre?
- U ovom trenutku Crvena zvezda i Partizan duguju gotovo istovetne sume - po milion evra, Rad duguje 73.300 evra. I to je sve. U prethodne četiri godine savez je Partizanu po osnovu zajmova, doprinosa za učešće igrača u reprezentaciji i donacija za poboljšanje infrastrukture uplatio 4.417.653,64 evra, a Crvenoj zvezdi 3.913.338,85 evra. To su tačne sume.
Da li je tačno da klubovi dobijaju naknadu za svaki nastup svojih igrača u državnom timu?
- Interes klubova da imaju igrače u reprezentativnim selekcijama je višestruk. Ne samo zbog promocije i povećana njihove vrednosti već i direktno finansijski. Tako je FK Partizan po osnovu nastupa igrača na Svetskom prvenstvu i Ligi nacija prihodovao 406.867 evra, a Crvena zvezda 392.079 evra.
Čemu služi i kad je uvedena taksa od tri odsto od transfera, odnosno na koji način je došlo do
luku o popunjavanju slobodnog (slobodnih) mesta u Superligi donosi posebnom odlukom Izvršni odbor FS Srbije, vodeći računa o interesima razvoja fudbalskog sporta u Srbiji…“. A što se tiče uvođenja tzv. španskog modela, on je najavljen za sezonu 2021/22. i pored ove, predstavljaće novu mogućnost napredovanja, a sve u cilju sprečavanja „kupoprodaje“statusa između klubova. Nažalost, propise malo ko čita iako su svima dostupni na zvaničnoj veb-stranici saveza.
U prethodne četiri godine Savez je po osnovu zajmova, donacija uplatio Zvezdi 3.913.338 evra
Ima li istine u tome da vam je država Sent Kits And Nevis uskratila gostoprimstvo?
- Ne. Istina je da je Fudbalski savez Barbadosa dao odličnu ponudu da tamo odigramo dve utakmice. Nažalost, nisu dali potrebne garancije, nismo želeli nikakav rizik i otkazali smo turneju. Ovde je važno reći da je savez prihodovao značajna sredstva od sličnih turneja u Kini i Južnoj Koreji ili u SAD u prethodnim godinama i da su nam takve turneje više nego potrebne. Samo od jedne takve turneje smo inkasirali 500.000 evra. Po tom pitanju smo i te kako na ceni u svetu.
Po istom principu, FSS je Partizanu uplatio 4.417.653 evra, dakle 500.000 više nego Zvezdi
Zašto nema publike na stadionima, govorimo o vremenu pre pandemije korone?
- Činjenica je da često imamo slabu posetu i na reprezentativnom i na klupskom nivou, ali je činjenica i da je na utakmicama protiv Portugalije,