Legija

Željko Pahek: “Legija nepromočivih”, Forma B, Beograd, 2020.

Pre nekoliko dana objavljen je posle više godina inovirani, prvi put dopunjen, kolorisan i u tvrdom povezu na 60 stranica, malo je reći u širokoj publici kultni projekat srpskog stripara Željka Paheka. Pre ovog štampanja, izdanje je publikovano za frankofonsko tržište, a kao i mnoga druga, prevođeno mu je i u zemljama sa drugačijim govornim područjima. Nekima od nas se više dopadala ona prva faza Pahekovog grafički-narativnog stvaralaštva, kada je kreirao kratke “terminatorske” stripove, mnogo pre filma “Terminator” scenariste i režisera Džejmsa Kamerona. Potom su mu iz časopisa “YU strip” početkom osamdesetih zatražili duža, malo veselija, “popularnija” ostvarenja, pa se ovaj profesionalac prilagodio, kreiravši seriju “Astroiđani”, svojevrsnu parodiju ondašnjih Nf-blokbastera. Burleskni “Astroiđani” su doživeli kako svoje albumsko izdanje tako i nastavak “Skrapulonska bebica” (“Blic” br. 4009), da bi Pahek, sam svoj scenarista, kod nas sve više kreativno evoluirao od persiflaže i blage parodije prema kalamburu, na primer u pričama sabranim u albume “Badi kukavica” ili u knjizi “1300 kadrova” (“Blic” br. 3863 i 6641). Crno-beli album sabranih kratkih skaskikozerija “Legija nepromočivih” prvi put je objavljen 1997. Pošto je za Paheka, kao i za većinu nas, potpuno izvesno da će se Treći svetski rat desiti, stripar radnju odmah smešta u 2290. godinu i Četvrti svetski rat, i to rovovski, po svemu nalik na Prvi svetski rat ili poslednju sezonu TV serije “Crna guja”. Tu je blato, beskrajna kiša (iako su nedaleko egipatske piramide), nepodnošljivo glupi narednici, gladna vojska sa šlemovima na čijim vrhovima su besmisleni šiljci... Glavni likovi su redovi-mangupi Fircik i Gerecki, uz narednika Cukera. Karikaturalni grafički izraz ne podrazumeva samo vizuelne kalambure. Pahek u obilju teksta, za one koji imaju strpljenja da čitaju, između gomile sitnih caka koristi i metabole, pa tako nije kaplar nego “pamplar”, škorpije postaju “škrombije”, nemački top popularno zvan “Debela Berta” ovde postaje “Guzata Klara”... Obilje izmotavanja, kreveljenja i bekeljenja! Otkad postoji ne samo pučki teatar ili komedija del arte, u gledalištu najviše smeha izazivaju tri glumačke radnje: presvlačenje muškarca u ženu (i obrnuto), psovanje na sceni i oponašanje prdeža. Svega toga ima i ovde, uglavnom zasnovanog na vojničkom pasulju. Slepstik-strip odličnog crtača eksterijera i rekvizite (likovi mu nisu najjača strana), odličnog ilustratora i koloriste! Nema mnogo da se misli. Pandemonijum! Urnebes! Zbogom pameti!