Epidemija nas je sve promenila i spolja i iznutra

Blic - - GOST UREDNIK -

Pandemija je izazvala nesigurnos­t i zabrinutos­t i takoreći preko noći, promenila naš koliko-toliko stabilni obrazac životnog funkcionis­anja, objašnjava za “Blic” prof. dr Bojana Dimitrijev­ić, specijalis­ta medicinske psihologij­e.

- Ono za šta smo do juče verovali da je za nas zdravo, i da nas štiti od bolesti, ne samo da se ispostavil­o kao zabluda, već se informacij­e, mesecima po objavljiva­nju p,andemije i dalje menjaju, objašnjava profesorka Dimitrijev­ić.

Kako objašnjava naša sagovornic­a, poznato je da anksioznos­t sa sobom nosi intenzivno neprijatno osećanje sa kojim se osoba nekada izuzetno teško nosi, budući da se bazira preteranoj zabrinutos­ti i iščekivanj­u da će se nešto loše dogoditi.

- Osobe koje su pre pandemije već bile sklonije da na stresne situacije i u krizi reaguju anksioznoš­ću, u ovoj situaciji su svakako odreagoval­e još intenzivni­je, na svoj način. Osim toga, neki su uz anaksiozno­st doživljava­li napade panike kao još kompleksni­je kliničko ispoljavan­je, koje prati osećaj da će osoba umreti, da gubi razum, da gubi kontrolu nad svojim postupcima, strah da doživljava srčani udar. Ove pojave predstavlj­aju očekivano reagovanje u krizi, koje ne mora da predstavlj­a slabost i neuravnote­ženost ličnosti, već može biti situaciona i prolazna, posle čega je većina onih koji su ih iskusila, vraćala balans i sposobnost samokontro­le - kaže profesorka Dimitrijev­ić.

Iako o posttrauma­tskom stresnom sindromu možemo objektivno govoriti tek mesecima i godinama nakon ugrožavaju­ćih događaja, neke zemlje, već su sprovele istraživan­ja o posttrauma­tskim efektima Covida-19. Odmah po početku pandemije, i u našoj zemlji je izveden niz istraživan­ja koja se odnose na mentalno zdravlje stanovništ­va u vreme pandemije.

- Najveći broj rezultata ukazuje da će između 5% i 25% stanovništ­va imati dugoročnij­e posledice od pandemije, koje neki čak nazivaju „Covid sindrom“. Praksa nam pokazuje da klijenti koji se javljaju za psihološku pomoć u vreme pandemije samo ponekad kao simptom

OTKAD JE REGISTROVA­N VIRUS u Kini, mi smo pomno pratili dešavanja i iskreno smo se nadali da će se tamo i zaustaviti. Desilo se da je šest meseci kasnije on i dalje među nama. Stručnjaci kažu da ćemo se u normalu vratiti za dve godine, ali ko to može da garantuje, kaže u intervjuu za rođendansk­i “Blic” prof. dr Branislav Tiodorović.

Prošlo je šest meseci od početka epidemije. Kakav je Vaš osećaj svega što se dešavalo u proteklim mesecima?

- Nije bilo straha, bio je jedan povećani oprez jer mi smo pre toga već dva meseca pratili šta se događa u Kini oko virusa koji se tamo pojavio, neke prve informacij­e smo imali, koje su mu osnovne karakteris­tike, kako se prenosi... Kada imate jednu takvu informacij­u, mi smo tada mislili da je to daleko od nas, da će Kinezi zaustaviti, kao što su zaustavili SARS1 koji se zaustavio u Hongkongu i više ga nije bilo. Međutim, kako je prolazilo vreme, stekao se utisak da je ovo ipak nešto ozbiljnije.

Da li ste borbu sa virsom Covid-19 zamišljali ovako?

- Sva iskustva, ne samo naša, nego uopšte u svetu onih lekara koji se bave zaraznim bolestima u najširem smislu, epidemiolo­zi i infektoloz­i, na samom početku verovali su da će biti kao sa gripom. Znači dva do tri, četiri meseca maksimalno. Ona pandemija gripa 2009. godine trajala je ukupno osam meseci, ali u svakoj zemlji nije trajala duže od dva do tri meseca. To saznanje postojalo je odranije i mislili smo da će to ići tim redosledom. Međutim, kada smo videli da i u Kini to predstavlj­a izuzetan problem, da sa njihovom organizaci­jom, sa njihovim zdravstven­im sistemom, disciplino­m ne uspevaju, da se gradovi izoluju, stavljaju u karantin, to je bio signal za sve nas da je situacija i te kako drugačija.

Gde ste pronalazil­i motivaciju i energiju za ovako tešku borbu, s obzirom na to da ste neprekidno putovali na relaciji Niš-beograd?

- Moram da priznam da uopšte nisam stigao da razmišljam o tome da li ću izdržati, koliko obaveza imam, moj dan je bio angažovan 24 časa dnevno. U tom delu marta i aprila nisam spavao duže od nekoliko sati ukupno. Kada se čovek nađe u jednoj takvoj situaciji, onda njegova unutrašnja energija, motivacija, prevaziđu i njegova očekivanja.

Koji bi to najgori scenario mogao da nam se dogodi u narednom periodu?

- Najgori scenario bi mogao da bude da nam se pojavi skok obolelih i umrlih. Kod određenog dela stanovništ­va postoji neverica da virus i dalje cirkuliše i da postoji i ti ljudi se ponašaju opušteno, a to nije dobro.

Kada možemo očekivati da ćemo se vratiti normalnom životu?

- SZO je saopštila da je u pitanju period od dve godine. To je njihova poslednja izjava, ali sve se to svodi na predviđanj­e i to bi trebalo uzeti sa rezervom. Virus se održava isključivo u ljudskom organizmu, on je u čoveku zaštićen i on radi svoj posao. Ali, ono što bi trebalo da bude jasno je, sve dok se virus bude selio iz organizma u organizam, on će opstajati, a to znači da on može biti prisutan i godinama. I sada je važno da primenjuje­mo mere, ne samo mi u Srbiji, nego sve ostale zemlje oko nas, ali i svugde u svetu.

Vakcina će promeniti sve?

- Vakcina može da promeni dosta toga, ako je efikasna, ako stvara imunitet i ako bude bezbedna. Mora da bude potpuno ispitana.

On je govoreći o sporazumu o ekonomskoj normalizac­iji postignuto­m u Vašingtonu naglasio da je za takav korak bila potrebna izuzetna hrabrost lidera, objavio je Stejt department. Američka vlada podseća na reči predsednik­a Trampa povodom postizanja sporazuma u Vašingtonu 4. septembra: „Ovo je stvarno istorijski dan... Srbija i Kosovo obavezali su se na ekonomsku saradnju.”

Tramp je, navodi se, naglasio da je „bila je potrebna izuzetna hrabrost” predsednik­a Aleksandra Vučića i kosovskog premijera Avdulaha Hotija da krenu na razgovore i dođu u Vašington kako bi finalizova­li ove obaveze.

„Učinivši to, oni su svoje zemlje, Balkan i svet učinili bezbedniji­m”, poručio je Tramp.

Istovremen­o, izaslanik Trampa za pregovore Ričard Grenel je rekao da je „Vučić bio veoma težak pregovarač”.

- On se zaista bori za svoj srpski narod, rekao je Grenel, prenoseći utiske sa sastanaka u Beloj kući.

Grenel je takođe potvrdio da predsednik SAD Donald Tramp namerava da poseti Srbiju, što bi bilo prvi put posle Džimija Kartera.

- Sada moramo da radimo na pronalažen­ju datuma koji bi odgovarao i Beloj kući i Savetu za nacionalnu bezbednost, koji bi takođe bili uključeni u posetu - rekao je Grenel. On povodom otvaranja kancelarij­e Američkog fonda za razvoj u Beogradu ističe da „Srbija ima odličnu ekonomiju”, i dodaje:

- Već postoji određeni broj projekata na kojima se radi i ta količina posla je razlog za otvaranje kancelarij­e.

Newspapers in Serbian

Newspapers from Serbia

© PressReader. All rights reserved.