Nije lako pogoditi u srž Andrićevog umeća

svetu. Nije dozvoljavao da se njegova proza prilagođava za pozorište ili film. Ono malo takvih poslova za njegova života urađenih, gledao je mrzovoljno. Najviše se uzdao u svoju rečenicu. To je očigledno i u kritičkom izdanju njegovih dela, a dosad smo objavili petnaest tomova. Nemamo pisca koji je, kao Andrić, sačuvao gotovo sve verzije rukopisa, izdanja s ispravkama i napomenama, prepisku sa izdavačima i prevodiocima. To se nalazi u SANU, čiji je član bio pola veka, u njegovom Muzeju i u Zadužbini, koja je jedini nosilac autorskih prava - ističe Vuksanović.

On dodaje da je pre nekoliko godina Zadužbina odlučila da dozvoli dramatizovanje Andrićevih dela.

- Andrićevo pripovedanje je konstanta, a njihovo scensko prikazivanje je propratna delatnost. Pritom bi trebalo imati na umu dva pristupa. Prvo, da se Andrićev tekst ne dopisuje na način koji ugrožava glavnu ideju pisca. Drugo, da posao preduzimaju reditelji i scenaristi koji su afirmisani umetnici. U dosadašnjim dramatizacijama bilo je i uspeha i ogrešenja. To je prirodno. Nije lako pogoditi u srž Andrićevog umeća. Kusturičina odanost andrićevskom svetu, njegovo rediteljsko iskustvo, međunarodni uspeh i književni dar daju nadu da ćemo dobiti umetničko tumačenje romana i da će to biti važna činjenica u srpskoj kulturi. Kusturica je rođen da bude Andrićev vernik i to će mu dati srećnu ruku u novom poslu zaključuje Miro Vuksanović.

Ivan Karl, sekretar za kulturu Beograda i nekadašnji urednik filmskog i serijskog programa RTS naglašava da je “Na Drini ćuprija” u svetskim okvirima jedan od toponima srpske i jugoslovenske književnosti.

- To je hronika o ljudima, veri, običajima i odnosima, od feudalnog doba do početka prošlog veka na prostorima na kojima je mir uvek bio na meti ratova, sukoba i nerazumevanja. Značaj knjige je toliki, da filmska verzija nema pravo na grešku. Velike teme zahtevaju velike filmove, veliki filmovi traže velike reditelje i ne postoji bolje rešenje od Emira Kusturice, koji Andrića čita i oseća najtačnije - zaključuje Karl.

kontrolu. Jako ohrabruje činjenica da na području ove zemlje već više od četiri meseca nije bilo registrovanog smrtnog ishoda od Covida 19, kao i da skoro mesec dana nema zabeležene lokalne transmisije. Na taj način svi možemo pobediti ovaj virus, ali u toj borbi moramo biti odgovorni, disciplinovani i složni.

Poslednjih pola godine može se reći da su vam se spojili u jedan beskrajni radni dan, konstantan pritisak na struku traje evo već šest meseci. Kako ste?

- Potpuno ste u pravu kada ste zaključili da svi ovi protekli meseci izgledaju kao jedan dugi radni dan. Meseci su prolazili, godišnja doba su se menjala, a naša razmišljanja i aktivnosti su bile usmerene isključivo ka jednom cilju - da stanemo na put virusu korona. Svaki izgubljen život kao posledica infekcije ovim virusom je veliki gubitak za sve nas. Veliki broj naših sugrađana je ostao bez svojih najmilijih. To je ono što nas sve pogađa i što ostavlja neizbrisiv trag. Zdravstveni radnici, svako u svojoj oblasti, trudili su se da najbolje što mogu rade svoj deo posla. Na žalost celog čovečanstva, ta borba još traje i još uvek joj se ne vidi kraj. To je nešto što unosi nemir i nesigurnost, ali moramo da budemo svesni da je ključ u našim rukama, u našoj samodisciplini i da u ovoj borbi na taj način možemo brzo i lako izaći kao pobednici.

Šta vam je najteže palo u ovoj epidemiji?

- Razdvojenost od najmilijih, nedostatak porodičnih okupljanja, odlasci u pozorište, druženje s prijateljima... sve one sitnice koje čine naš život a koje očigledno nismo

U Srbiji i Republici Srpskoj obeležen je juče Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave. Petnaesti septembar će biti obeležavan svake godine u znak sećanja na dan kada je u Prvom svetskom ratu 1918. godine probijen Solunski front.

Rukovodstva Srbije i Republike Srpske dogovorila su se na sastanku krajem avgusta u Beogradu o obeležavanju zajedničkog praznika - 15. septembra, dana kada je probijen Solunski front.

U Beogradu su najvažnije ulice okićene sa 4.000 srpskih zastava. Najvaljeno je da će u večernjim satima Most na Adi, Brankov most, Palata Albanija, Dom Narodne skupštine i fontana na Slaviji biti osvetljeni u bojama srpske zastave.

Inače, na ovaj dan je 1918. godine posle više od dve godine došlo do konačnog proboja Solunskog fronta i početka procesa oslobađanja zemlje koje je okočano 1. novembra, za svega 45 dana.