A GRČKU I EU

Samo petina ispitanika iz sektora zdravstva i ugostiteljstva koji su učestvovali u istraživanju NALEDA i GIZ-A o pravilnom upravljanju otpadom od hrane zna šta je taj otpad i kako se njime upravlja da bi što manje štetio životnoj sredini.

ZA POVRATNIKE NOVA PRAVILA

Na oprezu je i naš Krizni štab za suzbijenje širenja epidemije korona virusom, naoročito kada je reč o uvoznim slučajevima. Zbog toga su donete i nove mere koje važe za naše sugrađane koji se vraćaju iz Crne Gore, Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Albanije i drugih rizičnih područja. Oni će biti pod zdravstvenim nadzorom, ali u koliko strogom zavisiće od toga kako se svaki povratnik oseća, koliko ima godina, kakvog je opšteg zdravstvenog stanja, ali i države iz koje dolazi.

Oni koji budu stavljeni pod zdravstveni nadzor biće ili pozivani telefonom svakog dana ili će posle nekoliko dana biti ponovo pregledani u Covid ambulanti kako bi se redovno pratilo njihovo stanje.

Krizni štab je zamolio građane da svako ko je došao iz inostranstva bude 10 dana u samoizolaciji ili da uradi PCR test. Ovo je sve na nivou preporuke.

Dr Predrag Kon, član Štaba, otkrio je da se sistem javljanja još razrađuje.

- Razmatra se opcija da to bude elektronska komunikacija. Postoji opcija da to bude već postojeća aplikacija koja će biti dodatno razrađena da ljudi koji dođu mogu da unesu svoje podatke (tek treba da bude precizirano koje). Druga opcija su e-mail adrese pri Covid ambulantama domova zdravlja na koju bi se ljudi javljali sa osnovnim podacima - objašnjava Kon.

ODJAVA ZA NADZOR Postoji i treću opcija, javljanje direktno na brojeve telefona Covid ambulanti, ali zbog ranijih problema, dr Kon smatra da je elektronsko javljanje bolje rešenje.

- Nakon propisanog roka za nadzor u trajanju od 10 dana sledi odjavljivanje, koje će takođe biti elektronsko. Kako ste se prijavili tako ćete se i odjaviti. Važno je da niko ne procenjuje sam svoje stanje ako dođe do pojave temperature i pogoršanja, već da odmah odu u Covid ambulantu - ponavlja Kon.

Na pitanje o najavljenom kažnjavanju za kršenje mera nadzora, Kon kaže da se o tome nije podrobnije govorilo u samom Kriznom štabu, ali da će ih svakako biti.

- Obaveza svakog državljanina Srbije da poštuje Zakon, a Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti propisuje i kazne koje se sprovode ako neko dovodi drugo lice u opasnost. Inspektori su ti koji će procenjivati kako i na koji način će biti ljudi kažnjavani, a ova mera nije napravljena da se ne sprovodi i da i ne sme se ignorisati jer će postojati kazne - ističe Kon.

Epidemiolog je kažnjavanje uporedio sa kažnjavanjem za bilo koji drugi prekršaj.

nU ISTRAŽIVANJU JE učestovalo 50 zdravstvenih ustanova sekundarnog i tercijarnog sektora i 200 ugostiteljskih objekata. Petina njih otpad od hrane baca direktno u komunalni otpad. Otpad od hrane se najčešće baca u kontejner i odvozi na deponiju. Njegovo korišćenje za ishranu životinja je na drugom mestu, na trećem je kompostiranje, a tek na četvrtom korišćenje u energetske svrhe.

A koliko otpada ima, pokazuje podatak da se u Srbiji godišnje baca gotovo 250.000 tona hrane ili 35 tona po stanovniku. Samo u ugostiteljskom sektoru se naručuje oko 120.000 tona namirnica od kojih jedna trećina završi na deponiji.

Istraživanje o poznavanju procedura za odgovorno upravljanje otpadom od hrane pokazalo je da ugostiteljski objekti na dnevnom nivou prosečno proizvedu oko osam kilograma otpada, a zdravstvene ustanove u kojima se priprema i služi hrana do 28 kilograma otpada. Načelnica Odeljenja za upravljanje otpadom u Ministarstvu zaštite životne sredine Radmila Šerović je najavila da će uskoro doći do izmena Zakona o upravljanju otpadom. To će otvoriti prostor da se posebnim pravilnikom o upravljanju biorazgradivim otpadom unapredi oblast zbrinjavanja otpada od hrane.n

oni.

Spinalna mišićna atrofija je retka i progresivna bolest i čini da zbog nedostatka gena za proizvodnju proteina mišići ne mogu normalno da se razvijaju. To onda onemogućava normalne pokrete.

Svi koji mogu da pomognu Lani, to mogu učniti slanjem Smsporuke: 808 na 3030 (200 RSD) ili slanjem Sms-poruke na 5757 (100 RSD). Takođe, pomoć se može uplatiti na dinarski račun: 1606000000069907-42; devizni račun: 160600000006991130; IBAN: RS35160600000006991130 