BRISEL TRAŽI OD PRIŠTINE DA POD HITNO FORMIRA ZSO
Važan potez EU za položaj Srba u južnoj pokrajini
Evropska unija poslala je juče jasnu poruku zvaničnicima na Kosovu da su u obavezi da primene sporazum o Zajednici srpskih opština na koji su se obavezali „u dobroj volji” 2013. godine potpisivanjem Briselskog sporazuma. Time je ova neispunjena stavka, važna za položaj Srba, konačno vraćena na sto.
Formiranje ZSO jedna je od najvažnijih obaveza, koja se tiče položaja Srba, na koju se Priština obavezala, a već sedam godina Beograd čeka na njeno ispunjenje. Prethodni posrednici u dijalogu nisu uspeli da nateraju zvaničnike u Prištini da se pomere s mrtve tačke, ali je čini se dolaskom specijalnog izaslanika EU Miroslava Lajčaka ova tema ponovo došla u fokus. U Briselu, sedištu Evropske unije, juče je nastavljen tehnički dijalog dveju delegacija, a Beograd je pre ove runde najavio da će insistirati da ZSO bude prva tačka o kojoj će se razgovarati. Lajčak je dan ranije naveo teme među kojima se nije našla i ta, ali i najavio da će se naći u narednim danima.
PRVA TEMA
- Predsednik Vučić i premijer Hoti su se dogovorili da njihovi pregovarači nastave razgovore o međusobnim finansijskim potraživanjima i statusu nevećinskih zajednica. Obe teme su vrlo kompleksne. Zato ćemo sutra razgovarati o finansijskim potraživanjima, a o sporazumima o nevećinskim zajednicama u narednim danima - napisao je Lajčak ranije na Tviteru.
Odgovorio mu je direktor Kancelarije za KIM Marko Đurić, koji je napisao da će, što se srpske strane tiče, prva tema biti ZSO, jer je to tema koja je usvojena pod okriljem EU pre sedam i po godina.
- Moguća tema biće i pitanje imovine, privatne, državne i crkvene - napisao je Đurić.
JASNA PORUKA
Bez obzira da li će se ove ili sledeće nedelje naći na stolu, juče je poslata poruka da do formiranja ZSO mora da dođe. Portparol EU Peter Stano poručio je da je Priština u obvezi da primeni sporazum o ZSO na koji se obavezala „u dobroj volji” 2013. godine.
- Ta obaveza proizilazi iz stavljanja potpisa na Briselski sporazum. Briselski sporazum su potpisali svi učesnici u procesu i on je važeći. Štaviše, ratifikovan je i u kosovskom parlamentu.
Priština je 2013. Briselskim sporazumom preuzela obavezu da formira Zajednicu srpskih opština. Na njima je da sad kažu kako će to primeniti, kaže Peter Stano, portparol EU
Kosovo je tako preuzelo međunarodnu obavezu da primeni ovaj sporazum. Na njima je da kažu kako će da ga primene - rekao je Stano.
Na pitanje kako ocenjuje promenu na agendi današnjih ekspertskih razgovora u Briselu, Stano ponavlja da je na sastanku predsednika Srbije Aleksandra Vučića i premijera Avdulaha Hotija dogovoreno da se nastave razgovori i o međusobnim finansijskim potraživanjima i o statusu nevećinskih zajednica.
- Ove teme su vrlo kompleksne i obe strane su se dogovorile prethodnih dana da se današnji sastanak ceo posveti pitanju finansijskih potraživanja. Kao nastavak ovog sastanka uslediće razgovori o nevećinskim zajednicama
narednih dana - zaključio je Stano.
SADRŽAJ PRE BRZINE Zajednica srpskih opština važna je za Srbiju, jer precizno u praksi osigurava tamošnje Srbe, a direktor Foruma etničkih opština Dušan Janjić podseća da je i jedan od retkih ciljeva verifikovan u našem parlamentu. Ukazuje i da je fokus EU ponovo na ovoj temi, i to ne bez razloga.
- ZSO je u Rezoluciji Skupštine Srbije glavni politički cilj koji treba dobiti iz pregovora sa Kosovom, a isto je navedeno i u stavu Vlade koji, doduše, nije bio toliko detaljan. Politički je dosta ulagano u ZSO, zaboravilo se na tadašnje izbore i slogan srpske liste na Kosovu koji se odnosio na ZSO. Što se tiče
obaveze Prištine, Briselski sporazum je međunarodni, što znači da je jači od Ustavnog suda i ostalih zakona. Ipak, stalo se sa ZSO onog momenta kada je Tači počeo svojevrsnu političku igru, i kritikama da ZSO ne može da ima izvršne vlasti. Nju, ako pogledamo realno, ZSO i nema. Čini mi se da se ZSO poslednjih godina izgubila kao cilj, jer se razgraničenje nudilo kao rešenje u dijalogu, ali da se sada ponovo vratio u fokus i da je na delu svojevrsno usaglašavanje ali i predefinisanje ZSO. Videćemo u kom će se pravcu s tim ići. Na takav zaključak upućuje i Lajčakova terminologija „nevećinska zajednica” koja do sada ni u jednom momentu nije korišćena, a što može ali i ne mora da se odnosi na ZSO - napominje Janjić.
VEŠTAČKI ROKOVI
Da je u pitanju obaveza Prištine, koja je potpisom garantovana, ukazuje i Suzana Grubješić iz Centra za
ZSO je ispregovarana, dogovorena i ostalo je da se formira u skladu sa potpisanim, a ne da se čeka finalni sporazum o sveobuhvatnoj normalizaciji odnosa - napominje Suzana Grubješić
spoljnu politiku.
- U pitanju je neispunjavanje obaveza proisteklih iz Briselskog sporazuma 2013. i 2015. čiji je garant bila EU. ZSO je ispregovarana, dogovorena i ostalo je da se formira u skladu sa potpisanim, a ne da se čeka finalni sporazum o sveobuhvatnoj normalizaciji odnosa - napominje Grubješićeva.
Ona je rekla i da je stavljanje veštačkih rokova za postizanje sporazuma kontraproduktivno, i dodaje da do sporazuma neće doći u narednim nedeljama ili mesecima, kako su neki najavljivali.
- Važniji je sadržaj sporazuma od te nametnute brzine. Svedoci smo koliko je prethodno sporazuma doneto a da nisu primenjeni ukazala je Grubješićeva.
SEDAM GODINA ČEKANJA Formiranje ZSO predviđeno je prvim Briselskim sporazumom iz 2013, kao rezultat dijaloga Beograda i Prištine. Potpisali su ga premijer Sbije Ivica Dačić i premijer Kosova Hašim Tači, uz posredovanje šefice evropske diplomatije Ketrin Ešton. Prvih šest tačaka sporazuma odnosi se za ZSO, a u njima je navedeno da se uspostavlja na osnovu Statuta i da do njenog raspuštanja može doći samo na osnovu odluke opština učesnica. Predviđeno je da ZSO ima predsednika, potpredsednika, skupštinu, veće, i puni nadzor nad ekonomskim razvojem, obrazovanjem, zdravstvom, urbanizmom i ruralnim razvojem. Drugim sporazumom iz 2015. godine usaglašene su 22 tačke kojima se utvrđuju zakonski okvir, ciljevi, organizaciona struktura, odnos sa centralnim vlastima i budžet. Ipak, na zahtev tadašnje predsednice Kosova Atifete Jahjaga, Ustavni sud Kosova je razmatrao ZSO i decembra 2015. saopštio da principi o ZSO nisu usaglašeni s Ustavom Kosova, ali da bi se moglo uskladiti zakonskim aktom Vlade i statutom. Sporan je, kakao je navedeno, sporazum o principima Zajednice koji nije u skladu s Ustavom u oblastima „jednakosti pred zakonom, osnovnim pravima i slobodama, pravima manjina”. Ono što se može i pročitati u medijima je da je u stvari sporno to što se ZSO ne zasniva na multietničnosti, već okuplja opštine u kojoj je većinska jedna etnička zajednica, srpska.
Briselski sporazum su potpisali svi učesnici u postupku i on je važeći, kaže Stano
Prethodni posrednici u dijalogu nisu uspeli da nateraju zvaničnike u Prištini da se pomere sa mrtve tačke, ali je čini se dolaskom specijalnog izaslanika EU Miroslava Lajčaka ova tema ponovo došla u fokus