MOŽE LI OPOZICIJA U NEKOLIKO KOLONA DA NAPRAVI REZULTAT
Sastanak u SDS-U iznedrio novi predlog političke akcije
Ako opozicija prihvati predlog lidera SDS-A Borisa Tadića, najrealnije je da nastupi u tri kolone: nacionalnoj, demokratskoj i građanskoj, ali pre toga bi morala da odgovori na mnoga pitanja i vrati poverenje građana, smatraju analitičari.
Sastanak dela opozicije u prostorijama SDS-A iznedrio je ideju da se borba protiv vlasti odvija u nekoliko kolona i da ne bude neprincipijelnih koalicija. Razgovorima su uz domaćina SDS prisustvovali predstavnici Udružene opozicije Srbije (SSP, DS, NS...), DSS-A, Inicijative “Ne davimo Beograd”, Nove stranke, PSG-A, Dosta je bilo i doskorašnji poslanik Đorđe Vukadinović. Dakle, ukupno šest stranaka i jedno udruženje od kojih su četiri stranke izašle na nedavne parlamentarne izbore. Sastanku nije prisustvovao niko iz Dveri, ali ni iz SRS-A, POKS-A, SPAS-A i drugih.
A SRS, DVERI, POKS... Imajući sve to u vidu, postavlja se pitanje da li opozicija može nastupiti u više ideološki homogenih kolona i kakav bi rezultat postigla? U javnosti se već spominje da bi jednu opozicionu kolonu trebalo da predvodi Udružena opozicija Srbije ili SSP Dragana Đilasa, drugu Boris Tadić, a treću Pokret Dveri.
Politikolog Cvijetin Milivojević ističe za “Blic” da bi pre nego što formira kolone, opozicija morala da odgovori na pitanje u vezi sa nedavnim parlamentarnim izborima.
- Ni bojkot opozicije, ali ni stranke koje su izašle na izbore nisu dale odgovor na pitanje šta dan posle 21. juna? To nije uradio ni deo koji je bojkotovao, ni deo koji je izašao na izbore i osramotio se, odnosno poslužio vlasti kao alibi da pokaže Evropskoj uniji kako su izbori bili demokratski. Takođe, nijedna opoziciona stranka nije se odredila prema posledicama izbora, odnosno prema pitanju da li će novi parlament ili vlada biti legitiman i legalan. To je prvi uslov i korak koji moraju da naprave – objašnjava Milivojević.
Kako kaže, opozicija mora da odgovori i na pitanje ko je prava, a ko lažna opozicija i koji su kriterijumi za to.
- Na ovom sastanku bili su i bojkotaši izbora i oni koji su izašli na izbore, ali i oni koji su “pola riba, pola žena” poput Tadićevog SDS-A, koji je učestvovao na lokalnim, ali ne i na parlamentarnim izborima. Zbog čega na sastanku nije bio SRS, Dveri, POKS... Zašto je Tadić organizator sastanka opozicije ako ima otpore čak i njegovoj bivšoj stranci DS-U – naglašava Milivojević.
VUČIĆ NIJE MILOŠEVIĆ Naš sagovornik smatra da bi bilo logično da opozicija nastupi u tri kolone ukoliko napravi dogovor o tome.
- Jedna kolona bi bila nacionalna koju bi, recimo, predvodile Dveri, druga bi bliža demokratskom centru na čelu sa Ds-om i njenim derivatima, a treća radikalno građanska koju bi činili PSG, „Ne davimo Beograd“i ostali. One bi trebalo naprave dogovor da će ukoliko osvoje većinu na izborima formirati prelaznu vladu koja će u najbržem roku organizovati nove izbore. To nije otkrivanje nikakve rupe na saksiji. Problem je što opozicija i dalje misli da je ovo 2000. godina iako prema Aleksandru Vučiću ne postoji tako uniformno negativan odnos kao prema Slobodan Miloševiću. Takođe, nije dobro ni to što opozicija šalje nihilističke poruke kada obećava da će rušiti sve što je ova vlast uradila. Nije sve što ova vlast radi apriori negativno – zaključuje Milivojević.
Programski direktor “Demostata” Zoran Panović apostrofira, pak, za “Blic” da je na sastanku dela opozicije u SDS propuštena pansa da se naprave dve-tri velike partije.
- Između tih stranaka praktično nema ideoloških razlika, ali lideri i predstavnici tih stranaka i dalje ne mogu da kontrolišu svoju sujetu. Tako da na političkoj sceni imamo nesnošljivo mnogo političkih aktera koje je nemoguće sve popamtiti. Logično bi bilo da se naprave dve-tri ozbiljne partije koje
će artikulisati ideje postojećih stranaka. Te velike partije bi bile na čelu tri kolone i privukle bi uz sebe određene pokrete, inicijative, grupe građana – smatra Panović.
ŠTA, A NE KAKO
Kako kaže, apsurd je da bi te tri velike stranke trebalo praktično da nastanu iz nekadašnje jedne stranke.
- Jedna partija bi bila oko Dragana Đilasa, druga oko Borisa Tadića, a treća oko Narodne stranke i Vuka Jeremića. Dakle, to bi bilo ideološki logično, a opet je apsurdno da bi sve tri stranke proizišle iz Demokratske stranke. DS se podelio na toliko frakcija da je došao u apsurdnu poziciju – objašnjava Panović.
Izvršni direktor agencije “Faktor plus” Predrag Lacmanović podvlači za “Blic” da opozicija zasad uspeva da samo skrene pažnju javnosti što nije dovoljno za ozbiljan rezultat na izborima.
- Potrebno je da pokaže određeni kvalitet, ideju, suštinu, da bi zadobila poverenje građana. Dok to ne uradi, biće svejedno da li će u borbi protiv vlasti nastupiti jedinstveno ili u više kolona. Rezultat će biti isti. Pošto se, prema istraživanjima, radi o strankama koje imaju veoma malo poverenje građana. U principu, opozicionih partija ima mnogo, a nisu ni jedinstveni ni originalni i pritom su lideri tih stranaka prilično istrošeni – naglašava Lacmanović.
Između tih stranaka praktično nema ideoloških razlika, ali lideri i predstavnici tih stranaka i dalje ne mogu da kontrolišu svoju sujetu