Kako je talenat odveo mladog violinistu iz Šapca do Izraela

Njegovog oca violinistu Ahmeta Lekića, poznaju svi u Šapcu, a mladi Salko porodični instrument odneo je dalje, čak u Izrael. Kao najmlađi član Jerusalimskog simfonijskog orkestra, sa samo 22 godine, svirao je u najprestižnijim svetskim koncertnim dvoranama.

Rastao je uz zvuke porodičnog instrumenta. Pradede Memiš Lekić i Slobodan Jovanović bili su solunski borci i violinisti. Zahvaljujući violini koja je prošla Solunski front i ostala naslednicima, muzička tradicija u ovoj porodici traje i danas. - ništa ne bi bilo bez violine pradede Memiša Lekića, koja se u amanet predaje s kolena na koleno. Ta violina omogućila je da podignemo kuću i othranila je nas četvoro dece - priča Salko.

U očevim rukama, violina se činila kao sasvim izvesna budućnost za najmlađeg i jedinog muškog člana Lekića. Iako je nasleđeni talenat uslov za velike stvari, škola je bila mesto gde počinje njegova priča. Prvi je u svojoj familiji postao diplomirani muzički umetnik, a priznanja na velikim republičkim i inostranim takmičenjima njegova svakodnevica.

- Uz tatu su me pratili zvuci violine otkad sam rođen i bilo je sasvim prirodno da nastavim dalje. Muzičku školu upisao sam da dam pečat onome čime se bavim. Skromni počeci izdvojili su me od uobičajene dečje sredine, zakoračio sam u neki drugi svet. Prvi sam u svojoj familiji završio akademiju. od samog početka za mene je postojala samo violina i ništa drugo. Isto bih uradio i u sledećem životu. Sada je ona deo tela, izabrali smo se uzajamno - kaže mladi umetnik.

na Muzičkoj akademiji imao je veoma važnu podršku profesora, koji su mu, kako kaže, na putu u svet umetnosti zamenjivali roditelje. Baš kao i porodici, i njima posveti svaki svoj izlazak na binu, u koncertnim dvoranama širom sveta. neke od tih nastupa posebno pamti.

- U Budimpešti ove godine, nastupao sam sa svojim kamernim sastavom u čuvenoj Dvorani Franca Lista. Možete li zamisliti utiske mladog izvođača u dvorani fantastične akustike u kojoj je nastupao sam List, čiji su zidovi ukrašeni portretima Baha, Mocarta, Hendla i sličnih velikana - ponosan je Salko.

Da pravi talenat mora biti primećen, dokaz je poziv sa jedne od najcenjenijih muzičkih akademija na svetu, zbog kog menja planove o nastavku studija u Beču i odlazi na drugi kontinent.

- nakon uspešno završenih osnovnih studija na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu, na veliko iznenađenje, dobio sam poziv sa akademije muzike i plesa u Jerusalimu, od profesora i dekana Lihaja Bendaja. Profesor me je zapazio na drugoj godini studija, kada je boravio u Beogradu. Svideli su mu se moje izvođenje i odnos prema violini do te mere, da me se setio nakon dve godine, baš u trenutku kada sam nameravao da nastavim svoje master studije u Beču - priča ovaj talentovani mladić, čija se životna priča nastavlja u pravcu zasluženog uspeha.

Ubrzo će dobiti priliku da s novim orkestrom stane pred velika svetska imena - između ostalih i državnike Rusije, Francuske, nemačke.

- već drugoga dana mog boravka u Jerusalimu pozvala me je direktorka Jerusalimskog simfonijskog orkestra i saopštila da sam posle audicije dobio mesto u pomenutom orkestru kao njegov najmlađi član dosad, sa svega dvadeset dve godine. Zamislite koliko sam oduševljen bio samim prihvatanjem od takve institucije, uz mogućnost da sam dovoljno zaradim i finansiram boravak tamo - velikodušno su mi obezbedili punu stipendiju.

nedavno je u dvorištu svoje porodične kuće, u naselju Triangla, Šapčanima darovao solo koncert. Poštujući mere socijalne distance, izveo je najveća dela Baha, Isaije, Krajslera, Paganinija. Reči hvale i oduševljenje muzičkih znalaca pročuli su se ubrzo po čitavom gradu.