ZAŠTO SRBIJA NIJE OTVORILA NIJEDNO POGLAVLJE U 2020?
Iz Brisela i Beograda stižu različita objašnjenja o zastoju u evrointegracijama
Srbija u ovoj godini još nije otvorila nijedno poglavlje u pregovorima o članstvu u Evropskoj uniji, a iz Beogradu i Brisela stižu različita objašnjenja za usporavanje u pregovorima. Šta je razlog? Da li je u pitanju “zato što nema rada i rezultata“kao što kažu iz EU ili “zbog problema u Uniji” kako ocenjuju u Srbiji?
Da bi jedna zemlja postala članica EU, potrebno je da uskladi svoje zakonodavstvo, to jest da ispuni kriterijume iz ukupno 35 poglavlja. Srbija je do sada otvorila 18, a preliminarno su zatvorena dva poglavlja. U pitanju su ona pod rednim brojem 25 i 26, koja se tiču nauke i istraživanja i obrazovanja i kulture, a koja su zatvorena istog dana kada
su i otvorena. To je značilo da Evropska komisija smatra da nema potrebe za bilo kakvim izmenama u domaćem zakonodavstvu. Prošle godine otvorena su dva poglavlja, a onda je usledio zastoj uprkos uveravanju domaćih zvaničnika da se radi na reformama, ali i poruka iz Brisela da radi na politici proširenja.
O tome se do sada nije
previše pričalo, sve dok pre nekoliko dana nije stigla poruka iz Brisela. Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Vladimir Bilčik rekao je “da ako nema napretka, onda se ni nova poglavlja ne otvaraju”.
- Činjenica da Srbija u 2020. nije otvorila nijedno poglavlje u pregovorima o članstvu u EU govori sama za sebe. Kada je reč o vladavini prava, borbi protiv korupcije i ostalim reformama, ako nema napretka, onda se ni nova poglavlja ne otvaraju. To vam je sasvim jasna poruka! Nijedno poglavlje nije otvoreno. Ako nema rada i rezultata, onda se poglavlja ne otvaraju. Kraj priče. Mislim da je to vrlo jasno - kazao je Bilčik.
Očekivano, u Srbiji nisu sa oduševljenjem reagovali na ove ocene. Ministarka zadužena za EU Jadranka Joksimović kazala je juče da Srbija ima pet spremnih poglavlja, ali da se ona ne otvaraju zbog problema u EU.
- Zemlja koja pristupa EU ne treba da ispunjava samo političke, već i ekonomske kriterijume, a Srbija je na početku pregovora imala ekonomske razvaline. Do 2014. godine nije započeto rešavanje kosovskog problema, što je uvek bilo politički zahtev za Srbiju, ali dotad nisu otpočele reforme pravosuđa i borba protiv korupcije. Smatram da je učinak trebalo da bude veći, ali je na učinak uticalo i ono što se dešavalo u EU – migracije, ekonomski problemi, zamor od proširenja – kazala je Joksimovićeva.
Jedan od razloga je, kako je navela Joksimovićeva, činjenica da brojne države koje su u međuvremenu ušle u EU nisu u potpunosti zadovoljavale kriterijume.
- Neke od njih koje su postale članice EU u poslednjih desetak godina, kada su okolnosti za proširenje bile mnogo povoljnije i kada je EU imala apetit za proširenje, nisu bile u ovoj naprednoj fazi u kojoj je Srbija otvorila više od polovine pregovaračkih poglavlja, ali da je danas članica ne bi bila ni najsiromašnija, niti bismo imali najveće probleme koji se tiču političkih kriterijuma i vladavine prava - kazala je Joksimovićeva.
Spremna za otvaranje su poglavlja koja se tiču slobode kretanja radnika, prava poslovnog nastanjivanja i pružanja usluga, transporta, transevropskih mreža i klimatskih promena i zaštite životne sredine.
- Mi smo sve uradili u proceduralnom smislu i pripremili poglavlja za otvaranje. Srbija pregovara po najtežim kriterijumima, po kojima nijedna zemlja nije pregovarala i mi se zbog toga nikad nismo bunili. Nismo tražili prečice i nismo lamentirali nad propuštenim - kazala je Joksimovićeva.
Razlog za to je, navodi, novi pristup EU prema kojem nema otvaranja novih poglavlja za koja ste spremni ako nema napretka u vladavini prava i u slučaju Srbije, dijaloga Beograda i Prištine.
Kamen u cipeli na putu ka EU su, kako je više puta u Briselu rečeno, poglavlja 23 (pravosuđe i osnovna prava) i 24 (pravda, sloboda i bezbednost), ali i dijalog Beograda i Prištine.
A predsednik Upravnog odbora Centra za evropske politike Srđan Majstorović napominje za “Blic” i da EU traži vidljive rezultate u primeni propisa, a ne samo njihovo prilagođavanje i usvajanje.
- Tempo pristupnih pregovora direktno zavisi od ostvarenog napretka u oblasti vladavine prava. EU traži vidljive rezultate u primeni propisa, a ne samo njihovo prilagođavanje i usvajanje. Srbija je prošle godine dobila jasno upozorenje da ne čini dovoljno u ovoj oblasti s obzirom na to da je na dve pristupne konferencije otvoreno samo po jedno poglavlje. Činjenica da Srbija nije otvorila niti jedno pregovaračko poglavlje ove godine pokazuje da nije učinila dovoljno da uveri EU da je iskreno posvećena promenama u oblasti obezbeđivanja nezavisnosti sudstva, borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala, nekažnjivosti i slobode medija. Nephodno je da se nova Vlada mnogo odgovornije posveti ispunjavanju preuzetih obaveza kako bi proces pregovora dobio na dinamici. Ukoliko redovni izveštaj o napretku Srbije u oktobru i takozvani non paper, odnosno izveštaj o ispunjavanju obaveza u oblasti vladavine prava ne budu zadovoljavajući, postoji realan rizik da Srbija ove godine ne otvori nijedno poglavlje – ističe Majstorović.
Smatram da je učinak trebalo da bude veći, ali je na učinak uticalo i ono što se dešavalo u EU – migracije, ekonomski problemi, zamor od proširenja, smatra Jadranka Joksimović