Raj nije ni mesto ni vreme, raj je stanje

Vaše telo nije ništa drugo doli vaša misao u formi koja se može videti. Ne ovladate li svojom misli, ne možete vladati ni svojim telom - napisao je Ričard Bah u čuvenoj noveli “Galeb Džonatan Livigston”.

OVA DANAS KULTNA knjiga prvi put se pred čitaocima pojavila 1970, dakle pre pet decenija, sa ilustracijama Rasela Munsona. Nedugo zatim na ovdašnjem prostoru objavila ju je zagrebačka izdavačka kuća “Znanje” u prevodu Diane Pavičić-haniš. A, između ostalih izdanja, pomenimo da je 2005. objavljuje beogradski izdavač “Mono i Manjana” u prevodu Vladimira Arsenijevića za koje ilustracije potpisuje “Geto”.

Svojevrsna posveta pisca Ričarda Baha na prvoj strani glasi “pravom galebu Džonatanu koji živi u svima nama”, a svojevremeno Ernest K. Gan je istakao da je ova knjiga “nov i dragocen građanin onog tako čudesnog carstva kojim vlada Sent Egziperi… Verujem da, kad jednom posetimo svetove galeba Džonatana, niko od nas nikada neće poželeti da se vrati.”

Hroničari beleže da je knjiga za manje od dve godine (do 1972) imala preko milion primeraka tiraža, da je 38 nedelja bila u vrhu bestseller liste “Njujork tajmsa”, takođe bila je na vrhu liste najprodavanijih romana časopisa “Pablišers vikli” 1972. i 1973, a reizdata je 2014. pod nazivom “Galeb Džonatan Livingston: Kompletno izdanje” u kome je priči dodat novi deo.

Letenje

Ukratko, naslovni njunak, već u početku ne prihvata način života koji ga okružuje - u kome se leti da bi se jelo. Sluteći da svako u sebi nosi više, on naporno, ne prezajući od neuspeha, nastoji naučiti sve što se može o letenju… Otkrivajući put ka slobodi, smislu, ljubavi, naravno, biva odbačen od jata. Ali ga ni to nije pokolebalo. “Naučio je da leti i nije tugovao zbog cene koju je morao da plati (…), otkrio je da su dosada, strah i bes razlozi zbog kojih galebovi žive tako kratak život.”

I kako to biva na putu kojim se ređe ide, Džonatan sreće one sa kojima ga povezuju iste težnje. Između ostalog, otkriva da “raj nije ni mesto ni vreme, raj je stanje”. Postaje prijatelj sa najmudrijim galebom Čjangom, a ovaj ga uvodi u svet novih spoznaja, u neverovatne mogućnosti koje život nudi ako ih želiš i ako si za njih spreman.

Stiče nove prijatelje koje, uprkos brojnim razlikama, spaja spoznaja: “Moraš da shvatiš da je galeb neograničena ideja slobode, oličenje Velikog Galeba (…) Slobodan si da budeš svoj, zaista svoj, ovde i sada, i ništa te u tome ne može sprečiti.”

Potom se Džonatan vraća u svoje staro jato da pronađe druge slične sebi, da im prenese svoje znanje… U tome biva uspešan, a njegov učenik, galeb Flečer Lind, i sam postaje učitelj, dok on odlazi da podučava druga jata, da podučava umeću letenja, življenja u čijem središtu je ljubav kao način mišljenja i u

kome, između ostalog, oprost igra veliku ulogu.

A poslednje reči Džonatanovog učitelja su: “Nastavi da radiš na ljubavi.”

Hroničari su zabeležili da je Ričard Bah 2013. godine uzeo neobjavljeni četvrti deo knjige koji je napisao istovremeno sa originalom, doradio i poslao izdavaču. Kako je izjavio, iskustvo bliske smrti koje mu se dogodilo nakon skoro fatalne avionske nesreće avgusta 2012. godine, inspirisalo da završi četvrti deo novele. U oktobru 2014. godine, knjiga je ponovo objavljena pod nazivom “Galeb Džonatan Livingston: Kompletno izdanje” i sadrži i četvrti deo pripovetke.

Kritika i sud vremena

Kako je ostalo zabeleženo, nekoliko izdavača je isprva odbilo novelu “Galeb Džonatan Livingston pre nego što je ona privukla pažnju urednice Elenor Frid iz izdavačke kuće Makmilan 1969. G. koja je ubedila vlasnika da otkupi rukopis i Bah je dobio avans od 2000$.

Nekoliko ranih kritičara nisu imali mnogo reči hvale, a filmski kritičar Rodžer Ibert je napisao da je knjiga „toliko banalna da moraju da je prodaju odraslima; deca bi je prozrela“.

Međutim, vreme je pokazalo nešto drugo. Tri i po decenije nakon objavljivanja delo je svrstano na listu 50 „vanvremenskih klasika duhovnosti“u knjizi Toma Batler-boudona koji je istakao da je „sada, posle 35 godina, lako prevideti originalnost koncepta ove knjige i uprkos tome što je neki smatraju naivnom, ona u suštini izražava vanvremenske ideje o ljudskom potencijalu“.

Džon Klut je za Enciklopediju fantastike napisao: „Fantastično delo o životinjama koje govori o galebu filozofu koji je duboko opčinjen letenjem, ali koji zahteva previše od svoje zajednice i biva iz nje proteran. On postaje prokleta lutalica savršenog ponašanja, zatim umire, i u posthumnim fantastičnim scenama – iako je previše mudar da bi sumnjao u istinitost smrti i previše miran i siguran da bi imao kakve sumnje u svoju sposobnost kretanja ka višem – on spoznaje veću mudrost. Kada se vrati na Zemlju, nastavlja da propoveda i isceljuje i na kraju se vraća na nebo gde i pripada“.

Postoji podatak i da je naslovni junak dobio ime po Džonu H. Livingstonu, testpilotu kompanije za proizvodnju aviona koji je umro od srčanog udara u 76. godini u toku probne vožnje akrobatskog aviona “Pits Specijal” kućne izrade.

Podestimo, novela je inspirisala snimanje istoimenog igranog filma, za koji je muziku radio Nil Dajmond, a koji je snimio Hol Barlet mnogo godina pre kompjuterskih efekata te da bi galebovi reagovali na znak i izvodili akrobacije, napravljene su letelice kontrolisane preko radija koje su sa daljine od par metara ličile na prave galebove. Muzika Nil Dajmonda je nagrađena Gremi nagradom 1974. godine, kao najbolja muzika pisana za igrani film ili televizijski specijal, a muzički album je zaradio više para nego sam film.

Autor Ričarad Bah, pomenimo, potomak je čuvenog kompozitora Johana Sebastijana Baha, rođen je 1936. u Ouk Parku, u Ilinoisu. Pilot je, letenje i avioni su mu strast, a širom sveta poznat je kao pisac izuzetno popularnih knjiga. Uz “Galeba Džonatana Livingstona” to su i “Iluzije”, “Most preko večnosti”, “Jedno”.