ZBOG MANJKA RADNIH SATI NE MOŽE U PENZIJU
Posle 40 godina rada u fabrici „Bratstvo“, ili današnjoj „Tatravagonki“, Marku Skenderoviću je u Fondu PIO u Subotici rečeno da u penziju može da ide 7. novembra ove godine, a ne 13. oktobra, na dan kada je zaposlen pre četiri decenije i da je najbolje da radi još koji dan duže jer možda će zatrebati.
Iako nikada nijedan dan i sat nije bio odsutan sa radnog mesta, prema dokumentaciji PIO nedostaju mu radni sati iz 1983, 1984. i 2011. godine. Skenderovića ljuti što je sada „njegova obaveza, a ne ustanova ili pojedinaca, koji su napravile propust, ispravi to valjanim dokazima“.
- Stekao sam uslove za penziju, 40 godina radnog staža i 60 godina starosti, i u PIO su mi rekli da mi nedostaju radni sati iz tri godine jer ih poslodavac nije uplatio za mene. Pitam se ko kontroliše poslodavca i da li sam ja mogao 1983, 1984. i 2011. godine da to kontrolišem. Kako su mi onda sve to skinuli sa plate, i zdravstveno i penzijsko, a sada nedostaje uplata. Navodno su u pitanju sati i zbog toga moram kasnije u penziju. Neka mi neko objasni zašto je samo u Srbiji od oktobra do novembra 40 godina, a ne od oktobra do oktobra - kaže Marko Skenderović.
Tvrdi da tako prolaze mnogi radnici.
- Kako su mogli da predaju obrazac M4 1983. i 1984. godine, ako nije bilo sve kompletirano? Moraju da ga vrate preduzeću ako nije kompletno, a firma da ga vrati PIO kompletiranog. Ako se to ne dogodi, ponovo ga vraćaju firmi, sve dok se ne reši. Tada je poslodavac bila država i odakle sam mogao da znam da li mi je platila država sve, ne ja, nego niko od radnika ne može da zna - objašnjava.
Skenderovića ljuti što 40 godina radnog staža i 60 godina starosti, kaže marko sada kada je konačno ispunio uslove za penziju doživljava situacije koje nisu nimalo prijatnije.
- Ako je država poslodavac, onda je ona dužna da mi uplati penzijsko. Neka pokažu jedan papir da sam imao prekid radnog staža i onda ću ako treba da radim prema dokumentaciji pio, nedostaju mu sati iz 1983, 1984. i 2011. godine
još pet meseci, ali sada iz principa neću. Ne zato što mi je teško da radim, već se ovo dešava stalno i mnogi građani isto prolaze. Uvek nedostaje još nešto. Jedan papir. Šta bi bilo da fabrika ne postoji više - pita Skenderović.
Sa dokumentacijom je iz PIO otišao kod stečajnog
upravnika da mu potvrdi da je radio, jer je „Bratstvo“prošlo pre privatizacije stečajni postupak. Koliko je sve nelogično, objašnjava i time što „stečajni, koji sada daje potpis i tvrdi za njega da nema prekide u radnom stažu možda tada nije bio ni rođen ili nije radio“.
- Traže od običnog radnika da prikuplja dokaze da je radio da bi mogao da ide u penziju! To je njihova dužnost, a ne moja. Tražio sam od njih da izračunaju kada ću u penziju i oni treba da prikupe papire. Videli bi kako je ako bi samo jedan dan radili kod privatnika i tražili slobodno - ogorčen je.
Marko je zatražio savet gradskog ombudsmana i gradonačelnika i najavio je da se na ovome neće završiti, već će ako ne bude mogao 14. oktobra da se penzioniše štrajkovati glađu ispred subotičke filijale Fonda.
- Predaću im zahtev i, ako mi ne ispune uslove, odmah počinjem štrajk glađu. Sedam godina sam radio u proizvodnji i 33 godine u magacinu i neću raditi nijedna dan duže od 13. oktobra. Pošteno bez prekida sam radio 40 godina i neka mi to ispune. Kažu mi da ja vijam poslodavca, ali kojeg poslodavca da vijam, trebao bi da vijam tadašnjem predsednika države da mi uplati nešto što sam odradio i što je trebalo da bude uplaćeno - kaže Skenderović.
Predaću im zahtev i, ako mi ne ispune uslove, odmah počinjem štrajk glađu. Sedam godina sam radio u proizvodnji i 33 godine u magacinu i neću raditi nijedna dan duže od 13. oktobra, kategoričan je Marko Skenderović