AVION NIJE POLETEO NEISPRAVAN
supersoničnog aviona. Nadu da Dejan nije stradao podgrejavala je vest da se jedan pilot katapultirao. Međutim, kasnije ju je pozvao Dejanov komandant iz Batajnice, ali nije imao snage da joj bilo šta kaže.
- Kada sam na vratima ugledala Dejanovog klasića Aca i komandanta sa Lađevaca, bilo mi je jasno... Nije trebalo ništa da kažu ni meni ni suprugu...
Znali smo da se obistinilo ono najgore. Da se naš Dejan neće vratiti sa leta. S tim strahom smo živeli stalno... Verovatno se avion prilikom pada zapalio, a njih dvojica su izgoreli. Verujem da su stradali da avion ne bi pao na kuće, i tako sprečili civilne žrtve - neutešna je majka pilota Kresnika i dodaje da su njen suprug, snaha i unuk otišli na Batajnicu da preuzmu sve Dejanove stvari.
Njen jedinac je, priča, još kao dete, dok su živeli u Zagrebu, želeo da bude pilot. Završio je srednju vazduhoplovnu školu u Zemuniku, krenuo na akademiju, ali je zbog ratnog vihora u Hrvatskoj školovanje nastavio u Rajlovcu kod Sarajeva. I tu su ga omeli oružani sukobi, pa je školovanje nastavio u Podgorici, da bi nakon toga službu započeo u Prištini. Nebo i građane Srbije branio je i tokom NATO agresije 1999. godine.
- Moj sin je celog veka leteo
Zoran Biserčić, pukovnik u penziji, izjavio je juče da uzroci te nesreće mogu biti različiti, ali da sigurno ne može biti da je avion poleteo neispravan.
- Uzroci pada se utvrđuju, to rade vrlo stručne komisije. Uvek se formiraju dve ili više komisija. Koji su mogući uzorci - mogu biti kvar aviona, može biti neki postupak, kao i kod saobraćajnih nesreća. Sigurno ne može biti da je avion poleteo neispravan - rekao je Biserčić za TV „Prvu“.
On je ocenio i da ne postoji ljudska greška, pa pomenuo i Ajrtona Senu.
- Jednostavno - splet okolnosti, desi se. Toliko je rizičan posao da postoji hiljadu faktora, a da bi avion poleteo to mora da potpiše čak osmoro ljudi, a poslednji u tom nizu je i sam pilot - rekao je Biserčić. na MIG-21. Ne što je u pitanju moj Dejan, ali je zaista bio vrhunski pilot. Pilotčina, kako su i njegovi prijatelji imali običaj da kažu - dodaje nesrećna majka.
Dejan se približavao penziji. Za malo više od dva meseca, tačnije 6. decembra, imao bi punih 40 godina staža. U penziju je trebalo da ode 28. maja naredne godine, na svoj 50. rođendan.
- Pilota Zvonka, koji je stradao sa njim, obučavao je. Imao je običaj da, kako oni u avijaciji zovu te mlađe pilote, još
samo “pajsera” obuči i ode u penziju. Ipak, nije nameravao da prestane sa letenjem. Planirao je da u Vršcu na Pilotskoj akademiji nastavi da obučava mlade. Tu akademiju pohađa i njegov 20-godišnji sin jedinac, moj unuk - priča majka tužnim glasom.
Dejanu su ona i otac dali kuću u okolini Kraljeva, i on je počeo da je sređuje. Želeo je da kada ode u penziju više vremena provodi dole, u blizini roditelja, Milijane, koja je nekada kao medicinska sestra radila i u zagrebačkoj bolnici “Rebro”, i Stjepana, potpukovnika u penziji.
- Strašno je kada roditelj nadživi dete. Imali smo stan u Zagrebu, ali smo ostali bez njega. Ovde nemamo ni stan, oboje smo bolesni. Imam rak, suprug je operisan. Dejan nam je davao snagu za život - kaže neutešna Milijana, majka pilota Dejana Krsnika.
n