U NIŠU NAJVIŠE KONSTANTINA

Iako se imena Ivana, Dragana, Milica, Vesna, Jelena, Dragan, Milan, danas gotovo ne daju deci, ponekad se, ali retko kad provuku kroz matičnu knjigu rođenih. S druge strane, pojavljuje se i Živorad, Predrag, Jelisaveta, ali opet samo sporadično. Ljiljana Momčilović iz matične službe Grada Niša, kaže za “Blic” da se danas devojčicama uglavnom daju kratka ženska imena, poput Lane, Mile, Tare... - Elena, Nastja, Maša, Hana, Tea, Kruna, Andrea, Eva, Dunja, to su imena koja su možda i najčešća. Imamo i Doris, Eleonoru, mada se može dogoditi da upišemo i neku Branku, Đurđu, Anđeliju, Aleksiju. S druge strane, dečacima se daju imena Pavle, Kosta, Andrija, Andrea, Aleksa, Relja, Vukan... - objašnjava Momčilović.

Od zanimljivih imena koje se pojavljuju sporadično su Mateo, Vid, Leon, Oskar. - Nisam primetila da se daju čudna imena, ono što bih možda izvukla je Malik, Enunša, Elisdin. Ali ono što se može dalje primetiti je da se ponovo vraćaju neka stara imena Ružica, Kalina, Arsenije, Sava - kaže matičar.

Ona imena koja su bila najčešća sedamdesetih, osamdesetih, gotovo da ih nema. Trendovi se menjaju, tako je u Nišu pre nekoliko godina upisano najviše Konstantina, što donekle i ne iznenađuje s obzirom da je Niš rodni grad Cara Konstantina, dok se 2013. u gradu na Nišavi tokom cele godine obeležavalo 17 vekova od potpisivanja Milanskog edikta. Marko, Milan, Aleksandar, Dušan, bili su popularni sedamdesetih, osamdesetih, devedesetih, kao i Ivana, Jelena, Jovana, Aleksandra, Milica, Milena, Sanja, Marija, Ana. Već sa početkom 2000. popularnost stiču Nikola, Jovan, Petar, Filip, Sofija, Iva, Ivona, Staša, a ova imena se i danas javljaju.

Zajedno sa nastankom čoveka javila se naporedo i potreba za njegovim imenovanjem i razlikovanjem od ostalih jedinki, te se još tada izdvaja osnovna funkcija ličnog imena – prepoznavanje određene jedinke u društvu. Da imena nisu nimalo jednostavna stvar svedoči nam i postojanje posebne lingvističke grane koja se bavi njima. To je onomastika, čiji su predmet izučavanja imena ljudi i imena mesta, odnosno antroponimi i toponimi. Ličnim imenima zalazi se i u jezik, kulturu, istoriju, pa i tradiciju jednog naroda.

Gotovo uvek kada govorimo o imenima moramo se okrenuti ka prošlosti. Srpski narod je od davnina kao vrhovnu vrednost življenja isticao časni život i život u miru, a usput su se imena razvijala na bazi specifične i autentične srpske tradicije i različitih narodnih verovanja. Roditelji su deci mahom davali imena kojima se izražavala kojekakva osobina, želeći da na taj način izraze povezanost između nosioca imena i njegovih karakternih crta, te su tako veoma zastupljena imena koja u osnovi imaju prideve drag, -rad(an), -mio itd., kako bi im deca bila draga, radna i mila. Davana su često i imena sa glagolima u osnovama jer se verovalo da bi se na taj način nosioci imena štitili od zlih sila. Tako su najčešće davana imena koja u sebi nose osnovu glagola stati, braniti (se), stajati i vladati. Na taj način dobijena su takođe veoma česta imena kao što su Stana, Stojan, Branimir, Vladimir i sl.

Ne možemo reći da su ta imena gotovo izumrla, ali možemo reći da nisu toliko učestala koliko su neka druga koja su sada aktuelna. Kako je jezik živa tvorevina koja se stalno menja usled mnogo faktora tako se i sistem ličnih imena prilagođava jeziku. Danas se imena menjaju znatno brže nego ranije. Ona su odraz kulture jednog naroda i na njihovu promenu utiču različiti činioci počev od istorijske tradicije, verovanja, običaja, psiholoških uverenja, pa i migracija. Svedoci smo toga da su krupne društvenoistorijske prilike u prošlosti izazvale velike migracije stanovništva koje su, između ostalog, uticale i na promenu sistema ličnih imena.

Izrazito jake ličnosti koje su obeležile srpsku istoriju u kojima narod vidi svoje uzore neizmerno su uticale na očuvanje starih imena poput Miloša, Lazara, Nemanje, Nikole ili Milice i Jelene. Svako od navedenih imena možemo povezati sa nekom istorijskom ličnošću koja je ostavila neizbrisiv trag i u datom momentu (in)direktno uticala na promenu toka srpske istorije. Priznaćete da na pomen imena Miloš pomislimo na Miloša Obilića, na pomen imena Lazar pomislimo na kneza Lazara, Nemanju vezujemo za Stefana Nemanju, itd. To su tzv. precedentna imena. Jedna od specifičnosti takvih imena jeste i to što mnoga od njih upravo ostaju otporna na vreme, a to su kod nas ona u kojima vidimo oličenje hrabrosti, junaštva, mudrosti, čestitosti.

Danas su popularnija imena hipokorističkog karaktera. I to je pitanje mode. Motivacija za nadevanje imena danas se nalazi maltene svuda, pa i u likovima iz crtanih filmova ili junacima književnih dela. Nije retkost da se deci nadevaju i imena poznatih ličnosti. Ako bismo pogledali stanje savremenog srpskog onomastikona uvideli bismo da je sve manje imena sa pomenutim osnovama -drag, -rad, -slav i sl. Uostalom, kada ste poslednji put čuli da je bilo ko iz komšiluka dao sinu ime Dragoslav ili ćerki Radojka? Trenutno su „prevlast“preuzela naročito ženska imena kao što su Ena, Luna, Tara, Rea, Una i sl., ali i ona nisu konstanta i često se smenjuju usled poprimanja zapadnih modela kulture, a mi ćemo čuvanjem imena slovenskog porekla i te kako očuvati kult naših predaka. I to je naša obaveza.

27. SEPTEMBAR 2020. /

/

(„muževan; rođen u martu“), Pavle („mali“) i Konstantin („postojan“). Veliki broj imena koja su veoma popularna i danas vodi poreklo iz hebrejskog jezika, a neka od popularnih muških imena su Mihailo („sličan bogu“), Gavrilo („bog je moja pomoć“), Lazar („pomaže bog“), Jovan i Ivan („bog se smilovao“). Ženske varijante ovih imena, Jovana i Ivana, predstavljaju neka od najpopularnijih imena poslednjih decenija XX veka, ali ih u našoj istoriji skoro uopšte nije bilo. Najpopularnija ženska hebrejska imena koja opstaju u našoj kulturi su Ana („milost, zahvalnost“) i Marija (pretpostavlja se da znači „voljena“, iako ima još nekoliko varijanti u različitim jezicima).

Ukoliko pogledamo istorijske prilike, možemo zaključiti da su slovenska imena bila popularnija od kalendarskih sve do poslednjih godina XX veka, kada preovladavaju kalendarska imena. Iako su se narodna imena održavala kroz istoriju, kalendarska imena preovladala su u oblastima preko Save i Dunava u XVIII veku. Interesantno je da su se u tim oblastima pojavljivala i neobična strana imena kao što su, na primer, Arkadije i Pelagija. U XIX veku, kada dolazi do buđenja nacionalne svesti, mnogi Srbi menjali su imena stranog porekla u slovenska, narodna imena. Izdvojićemo primer Branka Radičevića, koji je slovensko ime Branko uzeo umesto svog stranog imena Aleksije. Neka imena, kao što su Olga, Nataša i Tamara, ušla su u naš jezik putem ruskih klasika, iako nisu sva ruskog porekla. Ime Tamara zapravo je hebrejskog porekla sa značenjem „palma“.

Današnji roditelji uglavnom se odlučuju za biblijska imena, te su poslednjih godina najpopularnija imena Luka, Nikola, Sofija i Anđela. Česta su i imena značajnih ličnosti iz srpske istorije, kao što su imena iz loze Nemanjića, što se može objasniti težnjom za očuvanjem srpske istorije i tradicije. Veoma su frekventni hipokoristici, imena od milja, koji se danas koriste kao puna imena.