NOVI SAD ODOLEVA TRENDOVIMA SA ZAPADA

U novosadskoj matičarskoj službi kažu za “Blic” da Novosađani još uvek odolevaju trendovima sa zapada, tako da deci daju imena u skladu sa našom sredinom koja je tradicionalna, a ima i onih koji su maštovitiji pa deci daju neobična, interesantna i retka imena. - Tokom 2018, 2019. i 2020. godine, najčešća imena koja su roditelji davali svojoj novorođenoj ženskoj deci bila su: Milica, Sofija, Anđelija, Maša, Hana, Una, Lena, Anastasija, Petra, Nika, Lenka, Mila, Tara, Nikolina, Dunja, Nevena, Sara. Kada su u pitanju dečaci, kao veoma česta bila su imena: Aleksa, Dušan, Strahinja, Mihajlo, Aljoša, Relja, Matija, Rastko, Marko, Filip, Ognjen, Igor, Đurađ, Lav, Viktor, Robert, Petar - pričaju za “Blic” u matičarskoj službi. Dodaju i da Novosađani ne prezaju od toga da deci daju jedinstvena i retka, pa čak i neobična imena. Kažu da se, po njihovom mišljenju, među retkim i neobičnim imenima za devojčice izdvajaju: Zeta, Rejna, Nia, Lira, Adiva, Ajlin, Rija, Dora, Ira, Nea, Anisija, Kjara, Korana, Fružina, Sana, Varvara, Metohija, Drina.

Od neobičnih i retkih muških imena, po mišljenju novosadskih matičara izdvajaju se: Laviel, Masimo, Janus, Zalan, Timon, Matvej, Kozma, Vidak, Gordej, Dionis, Alek, Vučen, Dren, Zarije, Despot, Din, Zador.

- U vezi pojave izumiranja nekad popularnih tradicionalnih imena, možemo reći da je ime Milica bezvremeno, mada poslednjih godina malo ređe, ali svakako prisutno i zastupljeno. Stara tradicionalna imena, kao što su Dragan, Zoran, Milan, Slobodan, Vesna, Dragica, Radmila i njima slična roditelji u poslednje vreme vrlo retko daju svojoj deci, a neka od navedenih se više uopšte ne koriste i ne daju se više deci - kažu novosadski matičari.

Ime Milica je bezvremeno, mada poslednjih godina malo ređe

Imena su građena tako što su na ove osnove dodavani odgovarajuće sufiksi, tj. nastavci (-an, -ašin, -ica, -ko itd.), prefiksi, na primer ne- u Nenad, ili su nastajala slaganjem, najčešće, dveju slovenskih osnova: Na primer, od osnova rad i mir nastalo je Radomir, od rad i mio (mil-) nastalo je Radmilo ili Radmila, od živ i rad nastalo je Živorad, od mir i slava Miroslav, od vuk i mir - Vukomir itd.

Ne možemo baš reći da su imena slovenskog porekla u procesu izumiranja, iako su određene kategorije imena marginalizovane ili su zaboravljene. Međutim, imena sa uočljivom pozitivnom osnovom, kao i ona koja su inače davana po istaknutim ličnostima iz srpske istorije jesu i danas popularna. Vuk je, recimo,

...Curenje fekalnog otpada u čuvena izvorišta mineralne vode, presušivanje drvenih banjskih izvorišta na kojima su se lečile generacije onih koji su posećivali lečilište u kojem je boravio i znameniti ruski klasik Maksim Gorki – može da sačeka. Kupus je važniji. Na internet oltaru današnjice pojavio se klip na kojem zamašna i prsata blondina, valjda preduzetnica i pokretač projekta za kiseljenje kupusa koji je prepoznala lokalna vlast – objašnjava privredni i globalni društveni značaj njene investicije. „Mladi neće više napuštati ovaj kraj, već će moći da ostanu u Vrnjačkoj Banji i da zahvaljujući subvenciji države kisele kupus“.

Nesolidno mi je da komentarišem neproverene glasine da je „kupus dama“sestra uglednog gospodina Babića, čuvenog eksperta za „vazduplohove“i graditelja auto-puteva po Srbiji, a kako je na naslovnoj strani objavio tabloid koji je pod stoprocentnom kontrolom SNS-A - i sopstvenik preko 20.000 kvadrata velikog poslovnostambenog objekta u Vrnjačkoj Banji? Lično ne verujem da su sposobna preduzetnica i gospodin Babić u bilo kakvom srodstvu. Pogledao sam klip na netu - uopšte ne liče. Verujem da je to jedna od laži šljama iz opozicije koja hoće izmišljenim aferama poput „Jovanjice“da potkopa svetle perspektive i „bolju budućnost“koju je i u svom sloganu na prošlim parlamentarnim izborima obećala vladajuća partija.

Da nam se bolja budućnost stvarno smeši svedoči pažnja sa kojom naš Predsednik bira kadrove za novu/staru vladu – koju, kako nam je poručio iz Istanbula, „neće praviti ni tajkuni ni strani ambasadori“. Moguće da se to ne odnosi na sve, jer nam bolje dane ipak najavljuju neki strani ambasadori - koji su nam ovih dana u gostima. Poplava ljubavi, osmeha, bliskosti, razumevanja i naklonosti, koja nas je zapljusnula nakon pobede naše visoke državnopolitičke reprezentacije na njihovom terenu u Vašingtonu, usred Bele kuće - fascinantna je. Kome je smetalo što je naš Predsednik sedeo na drvenoj stolici naspram Predsednika najmoćnije države na svetu – taj je maliciozan. Zašto je bitno gde i kako je sedeo, bitno je da im je na njihove oči zakucao trojku.

Kako je samo onaj privremeni i nesrećni Hoti treptao okicama kao sojka na jugovini - dok su dva Predsednika kao pravi frendovi komentarisali Novaka nacionale - koji je ubrzo zatim isteran sa US Opena zbog pokušaja ubistva... Mediji su preneli da je Predsednik Tramp obećao da će sigurno doći u Srbiju. A dok se to ne desi, naredio je ambasadoru Grenelu koji se, kako se priča, u Srbiji najb... lje razume sa premijerkom Brbanić - da ode u Beograd i da se ne vraća... dok Srbi ne legnu na rudu. Dakle, Jenkiji su došli i, kako stoji stvar, nemaju nameru da idu kući. Bar ne praznih ruku…

Gledam ovih dana šta se radi, šta se priča i piše. Koliko egzaltacije i neodmerenosti bez pokrića, koliko diletantizma u analitici i dnevnopolitičkim frazama za omamljivanje nacije. Ispada kao da je Amerima došlo iz dupeta u glavu - izgleda kao da su se pokajali? Ubiše se od griže savesti što su nas gazili kad god im je to bilo u interesu. Što su Šiptarima sponzorisali i aranžirali otimanje Kosova i Metohije iz suvereniteta Srbije? Što su sa svojim pajtosima na naše glave 1999. godine sručili tone radioaktivnih bombi? Zbog čega

Kao istorijski narod sa korenom koji niko i da hoće ne može da zatre - možemo da uočimo prepoznatljivost velikih primera prijateljstva između srpskog i američkog naroda