Kako vas nije sramota!

Ovo je svojevrstan nastavak sumornog slova od prošle subotek Nisam imao izborak Nažalostk Čast i dostojanstvok ave ljudske vrline proterane iz današnje Srbijek mogaženek Odbačenek Zaboravljenek

idu, pokorno i slepo, kolone beskičmenjaka. Beskičmenjaka i anonimusa.

Zar treba diskutovati o pogubnom dejstvu tzv. rijelitija na ovdašnje građanstvo? Zar treba nekog ubeđivati kakva se šteta naciji nanosi emitovanjem programa takve niskosti? Zar je to slika ove zemlje i njenih žitelja koju želimo da pokažemo pred sobom i pred potomstvom? Nakazno ogledalo naše stvarnosti.

Puna su im usta nacionalne zapaljivosti. Razmetljivo se busaju u srpske grudi i zaklinju u crkvu i svetosavlje. A nisu ni Srbi, ni vernici. Nisu zaslužili ni da se čovekovim imenom zovu.

Jasno ti je, poštovani čitaoče, na koga mislim. Riba od glave smrdi. Držati stanovništvo u prljavoj iluziji u kojoj se propagira nasilje, pornografija, mačoizam, antiženstvo, psovanje, prostota, neznanje, primitivizam... Sve ono što nije svojstveno iole pristojnim ljudima. Pod plaštom jednog nakaradnog nacionalizma.

Šta je svrha ovakvih programa? Koji je razlog što se takvi programi snimaju i emituju? Šta se postiže zatrpavanjem naroda tim besramnim „rijalitijima“? Kome je to potrebno i zbog čega?

Grupa pojedinaca i pojedinki imenovani su u kolektivno telo sa zadatkom da se scena elektronskih medija uredi i nadgleda. Trebalo bi da je to telo nezavisno i od vlastodržaca i od televizijskih magnata. A oni, umesto da brane javni moral, čine upravo suprotno. I da stvar bude groznija, svoje nedelo kriju pod okriljem slobode i zakonitosti. Njih ne zanima odsustvo političkih sloboda u medijima, ne haju za ukidanje elementarnih demokratskih prava, prava na drugačiji stav, nego uporno i bezobrazno promovišu najvulgarniju vulgarnost. Da li zato što im je neko naredio ili zato što ih za to neko plaća, svejedno je. Oni nisu ni dovoljno časni, ni dovoljno dostojni odgovornoj dužnosti koja im je, u ime građana, poverena.

Šund u Srbiji treba papreno oporezovati. Onaj ko na šundu stvara profit morao bi da

pređe cenzus, postojao je prećutni dogovor o nenapadanju unutar opozicije, izborni proces je maksimalno nadziran i kontrolisan i eto rezultata. u Srbiji imamo potpuno drugačiju sliku. Opozicija je razmrvljena. Na nekoliko strana se organizuju sedeljke opozicionih predstavnika koji razgovaraju o zajedničkom delanju, a svima je očigledno da u slučaju pojedinih opozicionih stranaka ni zajedništvo ne može da obezbedi kredibilni rezultat. kritika delovanja vlasti je često dobro prezentovana, ali izostaje puni, kontinuirani rad da takvo delanje proizvede i jači uticaj. Previše se računa na međunarodne aktere, naročito na one čiji realni uticaj ne premašuje interesovanje mnjenja u samoj Srbiji. zato prvi cilj relevantnih opozicionih grupacija u Srbiji treba da bude rad na sopstvenom snaženju kako bi u Srbiji što je pre moguće bila postignuta pluralnost stranačkog političkog života. ta snaga opozicije mogla bi biti vidljiva već na prvim sledećim parlamentarnim izborima na kojima bi jednu i jedinstvenu listu formirala ujedinjena opozicija. jedna, zajednička opoziciona kolona na izborima je put ka slabljenju naprednjaka u srpskoj politici. budući da će parlamentarni izbori biti organizovani kada i predsednički, to se pruža prilika da opozicija dogovori i zajedničkog predsedničkog kandidata koji bi trčeći svoju trku za predsednika države istovremeno bio velika podrška jedinstvenoj opozicionoj koloni.

Argument da proevropski glasač neće prihvatiti zajedničku listu na kojoj se nalazi neko od predstavnika tradicionalističke, konzervativne Srbije i obrnuto je neutemeljen. Da je 2000. godine Đinđić slušao priče u slučaju jedinstvene opozicione liste jedna grupa glasača isključuje drugu, Milošević ni tada ne bi bio razvlašćen. jedini koji je te 2000. godine sve promašio bio je vuk Drašković. A promašio je između ostaloga i zato što nije razumeo da je jedinstvo opozicije u onim okolnostima bilo prioritet prioriteta. Na izborima 2022. godine promašiće samo oni koji ne budu deo ujedinjene opozicije.

dodatne determinante

Opoziciono jedinstvo je prva, ali ne i jedina determinanta mogućeg snaženja opozicionih grupacija u Srbiji. važno je i da opozicioni lideri i funkcioneri realno sagledavaju uslove života građana Srbije. Ako bi se srpska ekonomija danas poredila sa onom iz 2012. godine, nesporno je da je veći broj građana sada zadovoljniji svojim ekomomskim statusom nego pre osam godina. to je važna činjenica, koja sugeriše da će pristup radikalne kritike vlasti po ekonomskim pitanjima na primer naići na nerazumevanje značajnog broja građana koji realnost vide drugačije. realno i racionalno sagledavanje uslova života i stanja u društvu je preduslov za jačanje opozicije u Srbiji danas.

Posebni segment ovog osvrta predstavlja međunarodna determinanta. često ljudi i u javnosti govore da je ona na ovim prostorima presudna. Nije presudna, ali jeste veoma značajna. zato opozicioni lideri treba da intenziviraju i učine svoju komunikaciju sa predstavnicima međunarodne zajednice redovnom. umesto da čekaju diplomatsku intervenciju iz brisela, berlina ili vašingtona neposredno uoči izbora ili povodom nekih važnijih događaja, što je do sada uglavnom bila praksa, od opozicije se očekuje inicijativa i kontinuirani rad na unapređivanju komunikacije sa međunarodnim predstavnicima. jedina racionalna odluka opozicije uoči narednih izbora u Srbiji je da se zasuču rukavi i da se krene u ozbiljni politički rad kako bi u Srbiji postojala ozbiljna opozicija, čije bi se snage pribojavala Srpska napredna stranka. uostalom, takva vrsta rada je i obaveza opozicionih prvaka. Svako malo se iz redova opozicije čuje da vučiću pravi veliki problem to što “nema” opozicije. Najveći problem bi, međutim, bila opozicija koja nije sposobna da svojim delanjem zabrine one koji su na vlasti.