Teško je izolovati se, ali to spasava živote
Doktori Ivana i Ivan Đurić iz Bora, supružnici, nesebično svoju pomoć dele i van ordinacije, preko društvenih mreža i putem sajta savetilekara.rs, a ovih dana su naročito aktivni u kovid ambulanti “Rudar”, gde svakodnevno pregledaju pacijente sa simptomim
Đurići otkrivaju za “Blic” da je virus korona opasan zbog podmuklog razvijanja upale pluća, koja često bude sa odsustvom simptoma ili pak sa vrlo malo simptoma. - Realno, svaka upala pluća je opasna, ali podmuklost korone je ono što je čini posebno opasnom. Pogotovo ako pacijent ima još neku hroničnu bolest koja mu opterećuje organizam. Što se posledica tiče, kao i toga koliko puta neko može da bude zaražen virusom, o tome ćemo moći da pričamo tek za nekoliko godina. Pacijentima obično kažemo da nema razloga za paniku, infekcija koronom se leči, ali postoje određena pravila i postupci koje moraju da urade kako bi što pre ozdravili, ali i zaštitili svoje najmilije - kaže dr Ivana Đurić.
MALAKSALOST
Njen suprug, dr Ivan Đurić, naglašava da se i kod pacijenata koji nemaju simptomatologiju vezanu za disajne organe često na rendgenskom snimku vidi upala pluća, a onda se PCR testom potvrdi prisustvo virusa.
- Ta neusklađenost kliničkog nalaza i dijagnostičkih nalaza putem rendgena i laboratorije samo govori o tome da i lekari i pacijenti treba da budu oprezni. Kod pacijenata zna da se pogorša stanje nakon petog dana (obično šesti ili sedmi) i pored terapije, dok kod većine drugih infekcija disajnih organa obično su drugi i treći dan najgori, da bi posle sledilo poboljšanje ukoliko je terapija adekvatna. U ovom trećem talasu zasad dominira malaksalost kao tegoba na koju se žali većina pacijenta koji se javljaju u
Covid ambulantu. Inače, simptomi vezani za disajne organe kao što su povišena temperatura, kašalj, bolovi u grlu, problemi sa disanjem, bolovi u grudima uopšte ne moraju da postoje. Veliki broj pacijenata uopšte nema povišenu temperaturu ili su to neke subfebrilne do 37, 5. Takođe, mučnina i dijareja mogu biti dominantni simptomi, dok pacijenti koji izgube čulo ukusa i mirisa često nemaju nijedan drugi simptom - kaže dr Ivan Đurić.
U Boru je bilo slučajeva kada se virus širio jer su ljudi sa nekim blažim simptomima koji su upućivali na koronu odlazili na posao. Doktori ističu da im od početka pandemije ljudi uglavnom postavljaju pitanja u vezi sa testovima i antitelima, kao i da testovi i dalje predstavljaju veliku nedoumicu za sve, a posebno naglašavaju da je važno da se i kod prvih najmanjih simptoma izoluju i jave lekaru.
- Ljudi nas često pitaju gde da se jave ako imaju temperaturu ili neke znakove respiratorne infekcije. Primetili smo da postoji veliki strah od javljanja u kovid ambulantu. Oboleli na to gledaju kao na neki vid kazne, odmah zamišljaju o tome kako će biti izolovani, zatvoreni, ali i obeleženi. Niko ne bi voleo da se u njega upire prst i kaže “Da, to je on, videli smo ga ispred kovid ambulante, mora da ima koronu...” ili mu se čak i ako nema simptome zabrani izlazak i stavi u izolaciju. Strah od odlaska u kovid ambulantu je opravdan, ali realno kovid ambulanta nije kaznena ustanova, ljudi koji rade tamo su tu da pomognu. Vrlo često mi svojim pacijentima objasnimo da moraju da odu u kovid ambulantu zbog sebe. Nema ništa gore nego živeti u neizvesnosti i razmišljati da li imate ili nemate koronu. Najbolje je javiti se u ambulantu odmah kada krenu simptomi. Tamo će ih pregledati zdravstveni radnici,
Primetili smo da postoji veliki strah od javljanja u kovid ambulantu. Oboleli na to gledaju kao na neki vid kazne, odmah zamišljaju kako će biti izolovani, zatvoreni, ali i obeleženi, kažu lekari
TREBA IZBEGAVATI SVE VEĆE SKUPOVE, PROSLAVE I DRUŽENJA. ALI IAKO JE SVE TO TEŠKO IZBEĆI, U OVIM TRENUCIMA JE TO IPAK NEOPHODNO, KAŽE DR IVAN ĐURIĆ
uraditi im rtg pluća, laboratoriju i kovid test. Nakon toga biće mirni i znaće na čemu su - dodaje naš sagovornik.
ODSUSTVO ČULA
Pacijente koji su pozitivni na Covid-19, osim saznanja da boluju od ovog virusa, najviše je iznenadio potpuni gubitak čula mirisa i ukusa. Da bi se uverili da zaista nemaju taj osećaj, eksperimentisali su na razne načine, a doktori naglašavaju da je odsustvo čula mirisa i ukusa jedan od glavnih dokaza da korona zaista postoji.
- Gubitak čula ukusa i mirisa je šok za svakog pacijenta. Oni doslovno budu zatečeni time. U tom čudu šta im se desilo, pacijenti pokušavaju da dokažu da im se to ne dešava i odatle to eksperimentisanje sa mirisanjem praška za veš, ljutom paprikom, belim lukom, renom .... U neku ruku ta pojava gubitka čula ukusa i mirisa se i pre javljala, ali ne tako često i predstavlja jedan od glavnih dokaza da korona stvarno postoji - kaže dr Ivana Đurić.
Lekari upozoravaju da je upravo sezona virusnih infekcija i sada kada sada više sedimo u zatvorenom, i verovatnoća kontakta sa virusima je mnogo veća.
- Tu se sada pokazuje i potencijal zaraznosti korone koji je veliki. Da bi se sprečilo njegovo širenje, treba mu pristupiti ozbiljnije nego drugim virusima. Pošto je to virusna infekcija koja se prenosi vazduhom, važno je stalno luftirati prostorije, pogotovo ako ste na poslu. Nije loše stalno držati odškrinut prozor i omogućiti strujanje vazduha koji će razrediti koncentraciju virusa. Nošenje maski na zatvorenom i održavanje higijene je takođe važno. Nažalost, treba izbegavati sve veće skupove, proslave i druženja. Čini nam se da je to najteže, mi smo narod koji voli da se druži, imamo mnogo slava i drugih proslava. Ali iako je teško izbeći, u ovim trenucima je to ipak neophodno - kaže dr Ivan Đurić.
Mnogo nedoumica je i oko toga hoće li se zaštititi svi članovi porodice od virusa korona ako su u kućnoj izolaciji. Lekari naglašavaju da iako je teško ovo sprovesti u delo, iskustva pokazuju da se kućna izolacija pokazala kao koristan metod.
- Realno gledano, u početku je pokušano sa izolacijom pacijenata i sa relativno slabom kliničkom slikom u raznim banjama ili drugim mestima. To nije uspelo, situacija koju danas imamo pokazuje da prinudna izolacija koja je sprovođenja na početku nije pomogla u uništavanju korone. Teško je izolovati se od porodice, za to je potrebna čvrsta volja, velika pažnja i ljubav. Ali moguće je, pacijenti su se izolovati u sobe, stanove, vikendice. Pravili su planove korišćenja toaleta, hranu su im njihovi najmiliji ostavljali u korpama ispred vrata a prljave stvari odnosili u kesama i prali zasebno. To stvarno uspeva, nije lako, ali štitili su svoju porodicu i pokazali da im je porodica bitnija od njih samih. To je prava ljubav - zaključuje naš sagovornik.