Disanje, govor i vikanje

na početku pandemije, verovalo se da su velike kapi koje se raspršuju prilikom kašljanja ili kijanja glavno sredstvo prenosa zaraze. Ali sada znamo da vikanje i pevanje u zatvorenom prostoru, slabo provetravanje prostora tokom dugog vremenskog perioda takođe povećava rizik zaraze. To je zato što vikanje otpušta 50 puta više čestica koje nose viruse nego kad uopšte ne govorimo. Ove aerosole, ako se ne razblaže provetravanjem, postaju vrlo koncentrisane, što povećava rizik zaraze. Naučnici su pokazali da ove čestice – koje takođe ispuštamo u atmosferu i dok samo dišemo i koje mogu da se ispuste ako se nepravilno nosi maska – mogu inficirati ljude koji provedu više od nekoliko minuta u radijusu od pet metara od inficirane osobe, zavisno od vremenske dužine i prirode interakcije.

• Emitujemo 10 puta veći broj čestica

kad govorimo nego kad ćutimo

• Emitujemo 50 puta veći broj čestica

kad vičemo neko kad ćutimo

• Prema najgorem scenariju – vikanje ili pevanje u zatvorenom prostoru jedan čas – osoba zaražena Covidom 19 otpusti 1.500 infektivnih doza. Proletos su zdravstvene službe pogrešile što se nisu fokusirale na prenos aerosolama, ali su nedavno objavljeni naučni radovi primorali Svetsku zdravstvenu organizaciju i CDC da priznaju njihov značaj. Članak u prestižnom časopisu Science (Nauka) otkrio je da postoji „previše dokaza“da je prenos vazduhom „glavna transmisiona ruta“za korona virus i CDC sada primećuje da „pod određenim uslovima, na ovaj način mogu da se inficiraju i oni koji su više od dva metra udaljeni. Ovakvi prenosi se događaju u zatvorenim prostorijama koje nemaju odgovarajuću ventilaciju. Ponekad inficirana osoba teško diše, na primer, dok peva ili vežba.“