RADOŠ BAJIĆ

U SRBIJI NIŠTA NOVO

O ČEMU BI ČOVEK OVIH DANA MOGAO DA PIŠE? KOJA JE TO TEMA SEM COVIDA 19 TAKO DUBOKO I SUDBONOSNO UŠLA U ŽIVOT NACIJE I SVAKOG POJEDINCA?

...Daleko bilo da hoću da ustvrdim da srpski narod nije sa dužnim pijetetom ispratio na večni počinak predobrog patrijarha Irineja. I ne samo srpski. Zaduženi za odnose sa javnošću u našoj produkciji, mimo moje volje, otvorili su mi oficijelni profil na Instagramu. Uzalud sam se opirao – rekli su mi: „Mora zbog posla kojim se bavimo, moramo komunicirati sa našom publikom“. Rečeno – učinjeno. Na dan kada je prestalo da kuca srce Njegove svetosti, na mom profilu pojavila se objava sa fotografijom na kojoj smo naš patrijarh i moja malenkost prilikom njegove posete ekipi TV serije „Selo gori“– u moravskom selu Kukljin, septembra 2008. godine. U komentarima saučešća i najdubljeg poštovanja za upokojenog prvog čoveka naše Svete crkve – jedan se posebno izdvojio. Uzbudljiv, ljudski i neočekivano normalan - koji je glasio: „Musliman sam, neka mu je laka crna zemlja“– u potpisu Armin Bašanović. Ko ne veruje, može da uključi svoje mobilne skalamerije i sam se uveri. Navedeni komentar nepoznatog čoveka ponovo me je uverio da smo ipak svi nastali od jednog Boga, ma kako se krstili i klanjali mu se - ali i koliko je grandiozno čovekoljubivo i mirotvoračko delo našeg nedavno preminulog patrijarha Irineja.

Ipak, u Srbiji svako čudo traje tri dana.

U svojoj jednoličnosti sa pikovima nepredvidljivosti na koje smo oguglali – život ide dalje. Na makroplanu globalnih senzacija - svet je uzdrman smrću velikog i neprevaziđenog čarobnjaka sa loptom Dijega Armanda Maradone. Posle turbulentnih predsedničkih izbora u SAD, čini se da se tlo smiruje.

Zet braće Slovenaca koji su ljuti na Melaniju jer ga nije dovela da obiđe tazbinu, žovijalni šoumen kome će Bela kuća uskoro biti bivša adresa, na čijem se licu sve čita i vidi - polako leže na rudu. Da budem iskren - čemu se inače nimalo ne radujem...

Priznajem, očekivao sam da će se Donald izboriti za drugi mandat. Ne samo zato što za vreme svog predsednikovanja nije započeo nijedan novi rat u svetu, već pre svega zbog toga što je posle više decenija nadmenosti američke spoljne politike i arogantnog odnosa prema neposlušnim Srbima – pokazao da je makar i iz sopstvenih razloga, evropski narod na koji su 1999. godine sručili tone bombi moguće tretirati kao ljude. Učinilo se da američka politika u liku Donalda Trampa pravi zaokret u odnosu na proklamovanu anatemu po kojoj su Srbi loši momci – koji najbolje razumeju zlokobni huk tomahavka, ubilačke detonacije i dalekosežna odložena dejstva radioaktivnih projektila. Koje su pre 21 godinu obilato posejali po celoj Srbiji. Zbog čega smo kao zemlja u samom vrhu zastrašujuće rang-liste progresivnih malignih oboljenja u celom svetu. Hoće li gospodin Bajden, novi predsednik SAD, koji se tada zalagao za rušenje svih mostova na Drini i za nemilosrdno raketiranje srpskog naroda, nastaviti tamo gde je stao u udruženom zločinačkom poduhvatu sa Olbrajtovom, generalom Klarkom i bračnim parom Klinton – ostaje da se vidi.

Što se gospođe Olbrajt tiče – izgleda da vreme čini svoje. Od prijatelja iz Vašingtona koji slovi za dobro informisanog, čuo sam da je pre hapšenja i deportacije u pritvor njen mezimac Hašim Tači iznenada banuo u SAD i zakucao joj na vrata sa molbom da mu skine sa vrata haške tužioce. Vremešna gospođa, po rođenju Čehinja, koja uprkos tome što je detinjstvo provela u Beogradu ne krije da mrzi Srbe - nije ga ni poznala. Što će reći - niko nije večan bez obzira na to koliki mu je konto u banci i koje lekove i suplemente guta.

U danima koji su iza nas, pored korone koja bukti – rasplamsava se i besomučni obračun vlasti i desetkovane opozicije. U kojem se do poslednje kapi krvi ne biraju ni reči ni sredstva da se diskredituju, ocrne, ponize i popljuju politički oponenti. U kaljuzi i blatu u kojem se, čini se, i preko potrebne mere, često valja i vlast zajedno sa „solerima“ostrašćene opozicije, razlog da ovo pomenem je intervju ozlojeđenog Srđana Noga na nekoj portal televiziji u kojem je rekao „da će tragično završiti Aleksandar Vučić, cela njegova porodica, roditelji i njegova deca Danilo, Milica i Vukan“!?

Ako mi se ponekad čini da establišment SNS-A i bez preke potrebe advokatiše, štiti i često veoma nespretno brani svog predsednika – sada mogu javno da kažem da je dara prevršila svaku meru. Zbog toga im se u osudi pridružujem. I bez obzira ko im je otac – moja solidarnost u odbrani bilo čije dece bila bi identična. Samo u koncentracionim logorima Hitlerovi fašisti nisu imali milosrđa za najmlađe. Svaki čovek koji ima porodicu, decu i unučad mora da se složi da je u zdravorazumskom demokratskom dijalogu dozvoljeno kritikovati sve, svakoga ko vrši javnu funkciju, pa i predsednika Srbije – ali poimence pominjanje bilo čije dece u ovakvom kontekstu je, najblaže rečeno, zločin.

I na kraju, nešto lepo, dobro i pozitivno. Pre izvesnog vremena na RTS-U je počelo emitovanje serije „Kosti“, koju potpisuju očigledno multidisciplinarno talentovani roker, glumac i scenarista Nikola Pejaković i reditelj Saša Hajduković. U kojoj se ne zna šta je bolje, scenario, gluma ili režija. U poplavi TV serija sa kriminogenim miljeom koje gutaju jedna drugu, u kojima se prelivaju jednoobrazni klišei sa šablonski formatizovanim pričama, čiji su junaci tipizirani istetovirani likovi sa kajlama oko vrata – pojavila se priča iz koje navire nepatvoreni život. Kojoj se veruje jer na vrhunskom profesionalnom nivou oslikava kontroverze socijalne sredine u posttraumatskom vremenu tranzicije na eks-ju prostorima – koje još traje.

I sam se bavim istim poslom i u njega se pomalo razumem. Kada je nešto loše – znam da prećutim, ali kada je dobro kao serija „Kosti“nemam problem da kažem: ČESTITAM...

HOĆE LI GOSPODIN BAJDEN, KOJI SE ZALAGAO ZA RUŠENJE SVIH MOSTOVA NA DRINI I ZA NEMILOSRDNO RAKETIRANJE SRPSKOG NARODA, NASTAVITI TAMO GDE JE STAO U UDRUŽENOM ZLOČINAČKOM PODUHVATU SA OLBRAJTOVOM, KLARKOM I BRAČNIM PAROM KLINTON?