MIROSLAV OLENJIN
ZVECKANJE IGLAMA
...Tamo u junu, kad su bioskopi u Adelejdu ponovo proradili, mada dajući uglavnom već prikazane filmove, nagovarao sam decu da vide “Rat struja” (“The Current War”) i možda nešto nauče o našem Tesli. Održao sam im malo predavanje da ih pripremim za gledanje filma. Kraj je
19. veka u Americi i vreme velikih promena: uvodi se struja, grade elektrane, ulice blješte pod sijalicama. Slavni pronalazač Edison želi da svi koriste jednosmernu struju i generatore njegove kompanije. Na drugoj strani su Vestinghaus i Tesla, čija naizmenična struja može da se prenosi na velike daljine. Edison, stari mućak, nije birao sredstva da progura svoj sistem, iako je od početka znao da je Teslin bio bolji. Ništa neobično. Istorija beleži mnogo slučajeva kad su u izbor najboljeg rešenja svoje prste umešali novac i politika... Tu vidim da su devojke ostale ravnodušne na moju priču. Hej, kažem im, igra i Tom Holand!
Ah, sad vam se ide? Lepo. Ne, naravno, ne penje se po zidovima i krovovima, ovo je ozbiljan film.
Kako stvari stoje, u 2021. godini nam sledi “rat vakcina”. Australijska vlada potpisala je predugovore, ili bolje reći pisma o namerama sa tri potencijalna proizvođača. Za vakcinu kompanije Astra Zeneka tvrdi se da ima uspešnost razvijanja antitela od 70%.
Dotle Fajzerova i Modernina postižu 90-95%. Zašto odmah ne koristiti druge dve, pitaju neki? To je upravo trenutak kad u jednačinu ulaze razni nemedicinski faktori. Astra Zeneka ima sedište u Britaniji, za koju je vezana i Australija. Dotle će Fajzer i Moderna sve raspoložive količine najverovatnije usmeriti na sopstveno, američko tržište. To bi značilo da tokom prvih meseci proizvodnje drugima neće stizati ništa. Australija je izrazila želju da po licenci sama proizvede bar četiri miliona vakcina i time pokrije svoje, kao i potrebe okolnih prijateljskih zemalja.
Ministar zdravlja Greg Hant zakazao je početak imunizacije u Australiji za mart. Prve doze će primiti zdravstveni radnici i osobe u poznim godinama. Obavezno vakcinisanje celog stanovništva niko ne pominje, no najava Alana Džojsa, šefa Kvantasa, da će samo vakcinisani putnici moći da lete na međunarodnim linijama podigla je dosta prašine. Premijer Morison nadovezao se izjavom da će svako ko ulazi u Australiju morati da u pasošu pokaže da je vakcinisan, ili da provede 14 dana u karantinu o svom trošku. Koje će sve vakcine biti “priznate”? Da li i ruske i kineske? Ako neće, da li će biti potrebna dupla vakcinacija? Pitanja poput ovih pojačavaju nepoverenje kod dobrog dela domaće javnosti. Ako korone više nema na tlu Australije, čuje se, protiv čega da se vakcinišemo? I ako svi koji budu dolazili u Australiju moraju da budu vakcinisani, zašto bismo morali i mi?
Računa se da bi do Božića u Australiju trebalo da se vrati 36.000 njenih državljana, koji onda moraju da prođu dvonedeljni karantin. Do sada su ih vlasti upućivale u hotele, ionako prazne od uvođenja restrikcija, ali dva poslednja talasa epidemije, onaj u Viktoriji, i nedavni, srećom mnogo manji, ovde u državi Južna Australija, dogodila su se upravo zbog probijanja hotelskog karantina. Postaje jasno da smeštanje zaraženih povratnika u hotele u centrima milionskih gradova možda i nije bila najbolja ideja. Koje druge opcije su na raspolaganju? Da li povratnike slati u prihvatne centre gde se inače drže ilegalni imigranti, pristigli na sklepanim brodićima, najviše iz Indonezije, čiji se zahtevi za azilom posle rešavaju godinama? Nijedan australijski političar ne bi se usudio da tako nešto javno predloži.
AUSTRALIJA NASTOJI DA SE ŠTO BOLJE POZICIONIRA U GLOBALNOJ TRCI ZA VAKCINOM, ALI I DA ORGANIZUJE BEZBEDAN POVRATAK HILJADA SVOJIH DRŽAVLJANA...
Ministar zdravlja Greg Hant zakazao je početak imunizacije u Australiji za mart
Dejvid Džefriz je sa suprugom Kejt i sinčićem Mičelom u februaru ove godine odleteo iz Perta za Kanadu, da tamo obiđe svoju bolesnu majku. Kad su mesec dana kasnije pokušali da se vrate u Australiju, bilo je kasno, svi letovi su bili otkazani. Avionske karte i računi kod kuće koštaju ovu porodicu već 50.000 AU dolara. Sad Džefrizovi optužuju australijsku vladu da ih je ostavila na cedilu, a o svojim nevoljama putem video-linka svedoče pred senatskom komisijom i medijima. Evo dobre vesti za njih: zapušteno karantinsko naselje u Hauard Springsu kod Darvina, na Severnoj Teritoriji (što će reći: Bogu iza nogu) preuređuje se da primi do tri hiljade ljudi. Vlasti takođe najavljuju zapošljavanje stručnijeg, bolje plaćenog osoblja, kako bi se osiguralo da zli duh korone ovog puta ne pobegne iz boce. Džefrizovi se nadaju da će njihov sledeći pokušaj povratka majci Australiji, zakazan za 18. decembar, biti uspešan.
n