Novi i mladi lideri nisu nužnost, i Bajden je sa 77 godina postao predsednik SAD

Mi predstavljamo grupu organizacija sa različitim političkim programima i vrednosnim opredeljenjima, ali smo svi saglasni oko neophodnosti postizanja poštenih izbornih uslova i većeg stepena medijskih sloboda, kaže u intervjuu za “Blic” Konstantin Samofal

On kaže da se devet stranaka i pokreta okupilo oko ovih osnovnih zahteva, da su se sastali više puta i konačno formulisali i predali zahteve RTS-U i RTV-U. Javni servis pripada svim građanima Srbije, ne samo SNSU i njegovim satelitima. S tim u vezi, dužan je da poštuje zakon i da obezbedi prostor za politički pluralizam i kritičko mišljenje. Mi ne tražimo sekunde i minute za naše političke organizacije, već za svaku vrstu kritike koja će razbiti jednoumlje. Potrebna nam je otvorena debata o gorućim problemima u ovom društvu, između ostalog o pandemiji, ali i zagađenju vazduha i posledicama koje ostavlja po zdravlje građana Srbije. Stoga je neophodno da se čuje ne samo glas stranaka već i različitih pokreta, intelektualaca, stručnjaka i organizacija civilnog društva koji iz svog ugla i te kako imaju šta da kažu o načinu na koji SNS upravlja državom.

Koji rok će RTS imati da vam odgovori?

- Direktor RTS nam je saopštio da postoji volja da se naprave izmene u informativnom programu i zamolio za malo vremena u kojem će formulisati predloge. Mi nemamo problem da sačekamo, posvećeni smo dijalogu, ali nećemo čekati unedogled. Za manje od dve godine nas očekuju predsednički i beogradski izbori, pa se promene na javnom servisu ne mogu sprovoditi u minut do 12. Potrebno je vreme da se dogovoreno i sprovede, i zbog toga verujem da je mesec do dva sasvim razuman rok da postignemo saglasnost. Sada je na rukovodstvu RTS da pokaže veći stepen razuma i odgovornosti od režima, sa kojim je dijalog prosto nemoguć.

Pretpostavljam da je ovo prvi korak kada je reč o uspostavljanju fer izbornih uslova. Šta ćete još preduzimati?

- Važno je insistirati na transparentnom radu izborne administracije i nezavisnih institucija. Posmatračke misije pružaju uvid u objektivnu analizu svakog izbornog procesa, pa je krajnje neophodno sprovesti reforme u skladu sa njihovim preporukama. Kako bismo došli do minimuma standarda za sprovođenje regularnih izbora, moraju se pokrenuti pitanja zloupotrebe javnih resursa, ali i sprovođenja funkcionerske kampanje, koja iako zakonski nema takav tretman, predstavlja svojevrstan oblik izborne propagande, pa SNS kroz nju ostvaruje dodatnu predstavljenost u kampanji.

U opozicionim strankama ima dovoljno kvalitetnih ljudi koji mogu da dopru do građana. Hajde da se bavimo politikom, a ne „Gordanama Čomić“

Malo je verovatno da do kraja godine dođe do dijaloga vlasti i opozicije. Ipak, očekuje se da prvi sastanak bude u prvom tromesečju 2021. godine. Jeste li voljni da učestvujete i pod kojim uslovima?

- Uvek smo za posredovanje EU i evropske vrednosti su ono čemu treba da težimo. Ipak, zabrinjavajuće je dugogodišnje žmurenje zvaničnika EU, dok je ovaj režim postepeno prelazio u hibridni, pa danas možemo govoriti o postojanju takmičarskog autoritarizma u Srbiji. Dijalog koji je vođen pred poslednje parlamentarne izbore pod pokroviteljstvom Evropskog parlamenta ispostavio se kao fasadni, budući da su iz toga proizišla jedino deklarativna obećanja i estetske korekcije. A sve i da su postignuti konkretni dogovori, apsolutno nije bilo vremena za njihovu implementaciju. Zbog toga predlažemo da se budući dijalog vodi pod pokroviteljstvom izvršnih tela EU, Evropskog saveta i Evropske komisije, koji imaju daleko veća ovlašćenja od EP. Pozivamo izvršne organe da zvanično konstatuju da su u Srbiji demokratija i građanske slobode u opadanju i da odrede specijalnog izaslanika koji bi moderirao dijalog između vlasti i opozicije. U takvom dijalogu smo spremni da učestvujemo.

Deo opozicije, mislim pre svega na Udruženu opoziciju Srbije smatra da je razgovor sa predstavnicima RTS i RTV “predstava” koja ide naruku vlasti. Kako to komentarišete?

- Lično sam učestvovao u dijalogu sa direktorom RTS koji su 2016. predvodili neki od sadašnjih lidera UOPS, kao i na protestu ispred RTS sa liderima tog istog UOPS, ali i na demonstracijama koje su 2019. završene upadom u RTS. Nikada nisam imao problem da se odazovem pozivima kolega iz opozicije i uvek sam smatrao da je borba za “prvo, drugo, treće” mesto u opoziciji jednako besmislena i nerazumljiva našim biračima. U toj vrsti egoizma ne želim da učestvujem. Nakon što svi prethodno nabrojani eksperimenti sa RTS nisu uspeli, ne vidim zašto bi bilo ko osporavao legitimnost ideje da pokušamo da dođemo do rešenja kroz dijalog. Bez slobodnog RTS nema slobodne Srbije. Da li je nasilje jedini način za oslobođenje RTS? Ne želim u to da verujem. Ali ne možete vi sa testerama ulaziti u RTS i posle nekoliko sati izaći napolje. Ako tamo ponovo uđem, nameravam da na tom istom RTS-U i ostanem. Ali hajde da ne preskačemo razumne razgovore i dijalog. Naša vrata su uvek otvorena za sve kolege iz opozicije, da ovaj posao nastavimo zajedno, bez međusobnih trvenja oko prvenstva, koja baš nikoga ne zanimaju.

Ne davimo Beograd je napravio dogovor sa Zelenovićem i GDF. Da li to znači da više ne učestvuju na sastancima koje je vaš lider inicirao?

- Oni su do sada učestvovali u svim našim akcijama, potpisali zahteve koje smo predali javnom servisu i podržali našu konferenciju za novinare dan nakon tih razgovora. Mi ne formiramo nikakav blok stranaka, mi se borimo za normalnost, pristojnost i minimum zajedničkih vrednosti oko kojih se okupljamo. Ne vidim zašto Ndbmg ne bi i dalje bio deo naših napora, kao što ne vidim zašto nam se i Zelenović ne bi priključio. U ovome što radimo, nema prostora za sujetu.

Šta mislite o odluci Gordane Čomić, nekadašnje partijske koleginice, da preuzme vođenje jednog resora u Vladi Srbije?

- Mislim da opozicija posvećuje previše pažnje aktu jednog čoveka. To je njena lična odluka, ne znam čime je motivisana. Smatram da je napravila veliku grešku, ali koga to zanima? U opozicionim strankama ima dovoljno kvalitetnih ljudi koji mogu da dopru do građana. Hajde da se bavimo politikom, a ne „Gordanama Čomić“.

...Utom trenutku se državni sekretar Arno predstavljao sasvim drugim prezimenom (Borella), nikada nije objašnjeno zašto, ali to je mali detalj u gustom tkanju neočekivane biografije ovog funkcionera koji se, za 15 godina, sasvim logično vinuo u vrh srpske politike.

Tačno godinu dana posle onog šlepera sekend hend stvari, suosnivač humanitarne organizacije, brat Bertran, prvi put je uhapšen u Francuskoj i osuđen za učestvovanje u brutalnom prebijanju mladog Somalijca u Nici. Jadničak se, kad je stradao, slučajno zatekao na ulici u blizini skupa ekstremne desničarske organizacije „Omladina Identitaraca“, kojoj su oba brata pripadala. Brat Bertran je čak i dobro prošao, jer su ostali iz bande saučesnika (svi naoružani pendrecima, bokserima i gvozdenim psećim povocima kojim su tukli Afrikanca zato što je Afrikanac), osuđeni na teže zatvorske kazne. Suosnivač „Solidarnosti za Kosovo“je samo morao da plati hiljadu evra, što je shvatio kao ohrabrenje, jer se od tada sa bratom Arnoom češće pojavljuje kao aktivni učesnik političkih skupova pomenute organizacije, inače „previše desne“, čak i za ozloglašenu Marin Lepen. Sekretar Arno je, kako je sam govorio, bio rođeni aktivista. Još kao gimnazijalac je raznosio letke i materijale protiv afričkih emigranata i izgradnje džamija u Francuskoj, sa punoletstvom je napredovao do pozicije jednog od prominentnih lidera „Identitaraca“, aktivan i u političkom i u bukvalnom smislu. Tako su na internetu još uvek dostupni snimci na kojima se sekretar Arno jasno vidi i čuje kako, kao vođa treninga u kampu za omladinu, izdaje borbene komande i uči polaznike letnje škole da se tuku, što im je, prema izjavi samih učesnika, bilo neophodno da bi se odbranili od „dolazeće invazije Afrikanaca“na njih, „mlade pripadnike bele rase Evrope“.

Gujon je, osim rada na fizičkoj spremi svojih sledbenika, pažnju posvećivao i političkim porukama, na pomenutim dostupnim snimcima, pojavljuje se kao govornik na skupovima na jugu Francuske, poznatijim kao „marševi svinja“, koji su se obično završavali tako što su okupljeni, lica skrivenih iza besplatno podeljenih maski koje predstavljaju svinjske glave, upadali u halal prodavnice i restorane brze hrane, pretili prisutnima, lomili inventar i razbacivali prehrambene artikle namenjene muslimanima. Paralelno sa tom vrstom aktivizma, humanitarni rad braće Gujon u našem regionu se nastavljao, šleperi garderobe i hrane transportovani su na Kosovo, namenjeni, kako su isticali, hrišćanima nastanjenim na teritoriji sa inače većinskim muslimanskim življem.

Ali, nije sve ostajalo na slanini i gaćama, sekretar Gujon je želeo i mogao mnogo više. Zato se i kandidovao za predsednika Francuske, kao predstavnik upravo „Identitaraca“, u stvari pokušao je da se kandiduje, ali nije uspeo da skupi dovoljno potpisa, jer je organizacija kojoj je pripadao postala previše ozloglašena od kako je jedan njen prominentni predstavnik bio uhapšen zbog pokušaja atentata na tadašnjeg predsednika Širaka. Na konferenciji za štampu na kojoj je najavio kandidaturu, kao i na skupovima „Identitaraca“Gujon je pominjao Kosovo, govorio kako su mu preci stradali baš tamo u „borbi protiv muslimana“, te kako je njegova „prva zastava - bela boja moje kože“. Ima ljudi koji misle da se time sekretar Arno otvoreno deklarisao kao rasista, beli suprematista i na neki način deo narastajuće globalne mreže organizacija i pojedinaca koji sve češće stoje iza terorističkih napada posebno u demokratskim društvima. Jedan od takvih je upravo i kolega Brejvik, poštovalac lika i dela Karadžića i Miloševića, a koji je vođen istom rasističkom ideologijom ubio osamdesetoro nevine dece, baš, zamislite, u letnjem kampu, ali u kom se nisu učile borbene aktivnosti, već naivno

pričalo o miru u svetu.

ARNO GUJON, NOVOPOSTAVLJENI DRŽAVNI SEKRETAR ZA PITANJA DIJASPORE, SVOJU HUMANITARNU ORGANIZACIJU OSNOVAO JE SA STARIJIM BRATOM BERTRANOM 2004. GODINE, KADA JE SRPSKIM ENKLAVAMA NA KOSOVU DOSTAVIO KAMION KORIŠĆENE GARDEROBE, KOJA JE, KAKO SU OBOJICA REKLI, PRIKUPLJENA KAO DOBROTVORNI PRILOG FRANCUZA...

Gujon nije Danijel Šifer, čiji je najveći greh šaniranje robe po buticima. Nije ni Limonov, jer je Edička, pre pucanja na Sarajevo, ipak bio pisac

Ne znam šta da kažem. Gujon nije Danijel Šifer, čiji je najveći greh šaniranje robe po buticima. Nije ni Limonov, jer je Edička, pre pucanja na Sarajevo, ipak nekad davno bio pisac. Nije ni Handke, jer potonjeg stvarno ni ja ne mogu da zamislim kako seje rasističku mržnju. Nije samo još jedan u nizu „stranaca“što su se okoristili o nas. Toliko je gore, da više ni nema pravih reči kojim bih mogla da objasnim ovaj nezadrživ uspon sektetara Arnoa.

n