Događaji koji su obeležili svet umetnosti u 2020.
U godini za nama, za koju se čini da je trajala mnogo duže od 12 meseci, bilo je uzbudljivih dešavanja i u svetu umetnosti, a onlajn časopis “Art njuz” pobrojao je neke od najvažnijih umetničkih događaja u 2020. godini.
U vrh tih događaja ovaj časopis stavlja, citirajući Mostafa Vazirija, generalnog sekretara egipatskog Vrhovnog saveta za antikvitete, kao “najveće otkriće 2020. godine”, kada su arheolozi u novembru otkrili više od 100 obojenih kovčega u nekropoli u Sakari, južno od Kaira.
Kovčezi, koji su pronađeni zapečaćeni i netaknuti, otkriveni su sa pogrebnim maskama, kanopskim vazama i statuama i najverovatnije potiču iz kasnog i ptolemejskog razdoblja Egipta (664-30 p. n. e.).
Otkriće će biti podeljeno između četiri egipatska muzeja, uključujući Muzej nove administrativne prestonice, koji bi trebalo da bude otvoren u narednim nedeljama. Ovom otkriću prethodio je pronalazak 59 kovčega mesec dana ranije, a biće ih još, prema Haledu el Enaniju, egipatskom ministru turizma i starina.
U martu, navodi dalje “Art njuz”, iz Muzeja “Singer Laren” u Holandiji ukradena je slika Vinsenta van Goga iz 1884. godine pod nazivom “Županijska bašta u Nunenu”, dok je ustanova bila privremeno zatvorena u sklopu blokade zbog pandemije.
Video-snimci su kasnije pokazali da su lopovi čekićem provalili kroz staklena vrata muzeja, umetničko delo još uvek nije pronađeno.
Iako nijedna krađa iz doba kovida nije bila toliko važna kao ova u “Singer Larenu”, drugi muzeji suočili su se takođe sa vandalizmom zbog oslabljene bezbednosti dok su muzeji bili zatvoreni.
Osnivač i izvršni direktor “Amazona” Džef Bezos, koji se navodno može pohvaliti neto vrednošću od 188 milijardi dolara, ušao je u vrh ešelona na umetničkom tržištu kada je u februaru objavljen kao kupac slike Eda Ruša “Povređivanje reči radio # 2“prodate za 52,5 miliona dolara u aukcijskoj kući Kristi u novembru 2019. Iste sezone, Bezos je platio 18,5 miliona za sliku “Vinjeta 19” Kerija Džejmsa Maršala u Sotebiju, čija je početna cena bila procenjena na 7,5 miliona dolara, nakon čega je Bezosova neto vrednost porasla je za 49 procenata sa 126 milijardi dolara u februaru 2020.
“Art njuz” podseća i da su pre nego što je pandemija korona virusa prisilila umetničke institucije i sajmove širom Sjedinjenih Država, Evrope, Južne Amerike i drugih lokacija na zatvaranja ili odlaganja, muzeji u Kini i Hongkongu već zatvorili svoja vrata za javnost.
U januaru su institucije poput Nacionalnog
umetničkog muzeja Kine u Pekingu, Guangdong muzeja umetnosti u Guangdžouu, Muzeja umetnosti Union u Vuhanu, UCCA Centra za savremenu umetnost (koji ima nekoliko lokacija širom Kine) i javni muzeji u Hongkongu zatvoreni kako bi se ublažilo širenje kovid 19. Ta rana zatvaranja nagovestila su produženi poremećaj funkcionisanja koji se duboko osetio u Kini - i mnogo dalje u narednim mesecima.
Nakon otkazivanja prodaje uživo, otpuštanja i finansijskog pada u vrhunskim aukcijskim kućama, Kristi i Sadebi bili su prisiljeni da brzo prekonfigurišu svoje tradicionalne aukcije, a rezultat je bila neka vrsta blokbaster aukcije: večernje prodaje u više kategorija koje se prenose uživo, kombinujući nadmetanje iz više gradova, sa desetinama hiljada gledalaca širom sveta. Sodebi je prvi testirao novi format sa petosatnom večernjom rasprodajom 29. juna.
Godinu koja je na izmaku obeležila su i rušenje, uklanjanje i rekontekstualizacija spomenika, pa su tako, navodi časopis, usred svetskih demonstracija protiv policijske brutalnosti i rasizma, rušeni i spomenici navodno rasističkim istorijskim ličnostima u gradovima od Šarlotsvila u Virdžiniji do Johanesburga u Južnoj Africi.
U nekim gradovima su zvaničnici sami sklanjali spomenike, a u drugim slučajevima demonstranti su uzeli stvar u svoje ruke i skrnavili i rušili spomenike.
U Bristolu, u Engleskoj, demonstranti su srušili spomenik Edvardu Kolstonu, trgovcu i trgovcu robljem iz 17. veka, na kraju ga bacivši u obližnju reku Avon, odakle su ga kasnije izvadile lokalne vlasti.
Kao jedan od događaja koji je u svetu umetnosti obeležio 2020. “Art njuz” navodi ideju britanskog arhitekte Dejvid Adjaje za novi muzej u Benin Sitiju u Nigeriji.
Iako je još uvek u fazi predloga, Edo muzej zapadnoafričke umetnosti mogao bi postati i više nego prigodan dom za beninsku bronzu i druge predmete opljačkane ili premeštene širom sveta sumnjivim sredstvima.
Kada su planovi postali javni u novembru, ovaj muzej je zamišljen kao dom “renesanse afričke kulture”, koji “prvo mora biti za zajednicu, a zatim međnarodna atrakcija”, prenosi “Art njuz”. Tanjug
Prećutkivanje, sklanjanje pod tepih, gledaj svoja posla… skloni smo tome, a onda, na kraju, po pravilu dolazi gorko otrežnjenje i bolan pogled u ogledalo, kaže proslavljeni glumac Dragan Mićanović.
U NEVEROVATNOM OBILJU DOMAĆIH SERIJA na raznim televizijama, od kojih su mnoge problematične, što je posebna tema, ozbiljnim kvalitetom u svakom smislu izdvojila se serija “Kosti”, Nikole Pejakovića i reditelja Saše Hajdukovića (RTS, produkcija “Bosonoga”).
Kako se napominje, drugi je deo zamišljene triologije (prvi je bio “Meso”), no to je manje bitno u ovom trenutku, budući da funkcioniše kao zasebna celina, odnosno snažna, slojevita priča o Banjaluci, tj. o bilo kom gradu danas i ovde što ih korupcija i beščašće razjedaju do kosti, usput svim silama oduzimajući životu svaki smisao, pa i vrednost… Za običnog čoveka i njegovo malo duše nema tu ni jutra ni sutra.
Hvale vredan scenarističko rediteljski poduhvat, i uzbudljiv televizijski umetnički jezik ovog ostvarenja snažno obeležavaju odlične glumačke kreacije. Poseban ton osovini “Kostiju” - koju nimalo slučajno čine dva lika istog imena, Kosta, od kojih je prvi izbeglica koji pokušava da preživi radeći najteže poslove u živom blatu društva bez ideja i ikakvih vrednosti (odličan Jovo Masić), a drugi političar u usponu (upečatljivi Ljubiša Savanović) - daje gospodin evropskog profila, zapravo zastrašujući Englez u izvrsnom tumačenju Dragana Mićanovića. Milog lica, gospodskog držanja i poprilično paklenog učinka, kroz iznijansirane slojeve glumačke igre, između ostalog, otvara niz pitanja od kojih vrvi realnost prepuna stranih investitora i političkih predstavnika…
6eriju “Kosti” zovu ovdašnji “Zločin i kazna” upravo zato što govori o nama danas i ovde, tačnije o onima koji nam kroje živote i načinima na koje to čine, mada bi možda baš zbog toga o čemu govori možda tačnije bilo reći zločin bez kazne. Igrate Engleza, stranca koji pod parolom “najbolje namere”, sa sve normativnim pokrićem i manirima, prilično beskrupulozno gazi sve pred sobom. Kako ste ga gradili, tj. kako to glumci neretko kažu - kako ste ga “branili”? Ko je on zapravo, kakav je…?
- Zanimljiv lik za igru. Neobičan, pomalo detinjast, a sa druge strane vrlo moćan i opasan u svojim namerama… manipulator i mešetar… neko ko odlično pliva u vodama korupcije, kriminala, bahate politike i svakojake prostitucije. Graditi takav lik je bio pravi glumački izazov, plus specifičnost govora - igrati stranca u borbi sa našim jezikom. Brani ga, nažalost, vreme u kom živimo, gde ovakvi beskrupulozni likovi dolaze do svog punog izražaja.
Zvanični podaci kažu da ima vrlo visoku gledanost, a kakav je vaš lični odnos prema tematskom miljeu serije “Kosti”?
- Raduje me visoka gledanost serije i drago mi je što je izazvala polemike. Kada se bavite temama koje su goruće u društvu, to i očekujete. Uzeti pravdu u svoje ruke ili verovati sistemu da će vas zaštititi… Gledati kako nam Šekspir kroz Hamleta reče - nasilje i obest vlasti… Bivstvovati u večnoj tranziciji, muljanja u privatizaciji, nasilju, posebno nad ženama, ubistvima, siromaštvu i izbeglištvu, posledicama rata…
Dakle, u čemu mi to zapravo živimo? Ko su i kakvi su glavni likovi naše javne scene?
- Čini mi se da živimo sa popriličnim manjkom ljubavi i empatije, poštovanja a bo’me i vaspitanja. Manjkom razumevanja za druge i drugačije. Razni se likovi pojavljuju na toj, kako vi kažete, javnoj sceni. Ništa, nažalost, novo… sve davno napisano i opisano. Raznih Arlekina, mnoštvo Jerotija, i Ćira i Spira, pa Fema - koliko hoćete, Cezara, vi u prvom pitanju pomenuste i Raskoljnikova, a fali nam kneza Miškina, Julija i Romea…
Kada sam vas pozvala za ovaj intervju bili ste, što bi se reklo, do grla u poslu snimajući nastavak serije “Dug moru”, u kojoj se prepliću mit, triler, drama… Da li je bilo teško, izazovno raditi u aktuelnim pandemijskim uslovima?
- Nažalost, snimanje smo morali da prekinemo i odložimo zbog situacije sa pandemijom. Ostalo nam je još malo, svega nekoliko snimajućih dana. Verujem da nikome nije lako raditi u ovakvim okolnostima, ali specifičnost našeg posla iziskivala je i dodatan oprez. Znate, ponekad scena koju snimate zahteva dodir, zagrljaj ili poljubac, ili povišen ton govora… Ni sam ne znam koliko puta sam bio na testiranju.
Tu igrate oca i da ne prepričavamo siže, ali to otvara i pitanje - a šta smo to uradili šta radimo) sopstvenoj deci?
- Ponekad, iz najboljih namera, misleći da ćemo ih zaštititi, pravimo greške koje problem čine još većim. Mislimo da time što o nečemu ne govorimo, samim tim kao problem i ne postoji. Prećutkivanje, sklanjanje pod tepih, gledaj svoja posla… skloni smo tome, a onda, na kraju, po pravilu dolazi gorko otrežnjenje i bolan pogled u ogledalo. Zato karte na sto, da vidimo šta smo to uradili, da li se to popraviti… Kažu da spoznaja problema i njegovo puko izgovaranje jesu prvi korak ka rešenju.
Vi ste ove godine svoju i inače kvantitetom i kvalitetom bogatu karijeru upotpunili i ulogom Efendi Mite, takođe u seriji “Nečista krv”. Ko je Efendi Mita nekad, a ko danas?
- Veliku radost mi je pričinjavao rad na ovoj seriji. Ne bih da mnogo otkrivam, ali nije to Efendi Mita samo iz “Nečiste krvi”. Da tako kažem - obogaćen je i problemima iz nekih drugih dela Bore Stankovića. A Bora je nas klasik. Sudbine njegovih junaka vas potresaju iz temelja, udaraju u stomak, teraju suze na oči. Teme kojima se bavi su svevremene. Čovekove slabosti i poneka vrlina… izdaja, pohlepa, prevara… bol zbog izgubljene ljubavi, strah od siromaštva, smrti… Sve su to teme koje tište čoveka i pre Borinog vremena i za njegovo vreme, a mučiće ga i u nekim budućim vremenima.
Početkom dve hiljaditih gradili ste i međunarodnu karijeru u Londonu, stranim produkcijama, na daskama Teatra Glob… Šta je to za vas značilo kada o tome razmišljate iz današnje perspektive?
- Iako u sećanju već polako blede slike iz života u Londonu, ipak je prošlo skoro dvadeset godina, ostaje osećaj velike sreće i zadovoljstva - što sam se borio, što sam probao i donekle i uspeo… što sam na tu scenu uopšte stao i sa nje govorio (ne mnogo, ali ipak…), izgovarao Šekspirove stihove, i to onako kako ih je taj velikan napisao, što bi se reklo u originalu. Nikada se nisam pokajao što sam otišao ni što sam se vratio.
U ansamblu ste Jugoslovenskog dramskog. Pandemija se odrazila na doslovce sve, pa i na pozorište. Kako gledate na učinak korone kada je o teatru reč, da li vam nedostaje pozorište, ima li neka teatarska uloga koje ste se posebno uželeli?
- Ne mogu vam opisati koliko mi nedostaje pozorište, scena, publika, reflektori, inspicijenti, garderoberi, dekorateri… Od marta sam odigrao samo dve predstave. Teško mi je o tome i da pričam. Samo mogu da se, kao i svi, nadam da će uskoro ova agonija proći.
A uopšte uzev; šta nam je korona donela, šta odnela, šta nas čeka?
- Ne mogu i ne želim više o koroni, verujte mi.
Vaš osvrt na 2020. godinu?
- Malo šta lepog će ostati iza ove godine. Bojim se da ćemo njene posledice osećati još dugo. Mogu samo da se nadam da će sledeća godina doneti bar povratak dodira i zagrljaja, da od toga nećemo više strepeti, da više nećemo morati da držimo distancu - kao da smo neke mašine, automobili, a ne bića koja se dodirom i hrane i leče.
POVODOM OBELEŽAVANJA 125 godina od osnivanja Prirodnjačkog muzeja u Beogradu, u Galeriji na Malom Kalemegdanu danas u 13 časova biće otvorena izložba “O nama” autorke dr Aleksandre Maran Stevanović.
Izložba obuhvata četiri celine: Kabinet retkosti - kratka istorija prirodnjačkih zbirki, Iz arhive Prirodnjačkog muzeja, Iz zbirki Prirodnjačkog muzeja i Savremeni period Muzeja. Posetioci će na izložbi imati priliku da vide neke od najatraktivnijih prirodnjačkih eksponata, a koji su deo značajnog istorijskog ili naučnog nasleđa. Među njima su: primerak „poslednjeg medveda sa Jastrepca“iz 1885. godine, koji je krasio hol Starog dvora u vreme dinastije Obrenović, a koga je posle Majskog prevrata 1903. godine, kraljica Natalija Obrenović poklonila Muzeju šumarstva i lova; zatim trofejni rogovi argali ovna iz 1897, ulovljenog tokom ekspedicije po Tjanšanu (Mongolija), kao deo zbirke Elima Pavloviča Demidova, grofa od San Donata i bliskog rođaka kneza Pavla Karađorđevića; džinovski amonit - izumrli glavonožac iz Đerdapske klisure, danas paleontološki i muzeološki raritet koji je otkriven u akciji zaštite značajnih geoloških lokaliteta od potapanja, pre izgradnje brane na Dunavu. Publika će moći da vidi i neobične fosilizovane školjke, koje nemaju svoje potomke u savremenoj fauni, za koje se mislilo da su rogovi neke izumrle životinje jer po svom obliku podsećaju na njih; kao i čuvena tri meteorita koji su pali na tlo Srbije u proteklih 150 godina; kao i minerali Trepče, jedinstveni po svojoj lepoti i hemijskom sastavu.
Na izložbi će premijerno biti prikazani i mnogi drugi eksponati: fosilizovane biljke koje su sakupili Josif Pančić, njegovi učenici i sledbenici - Jovan Žujović i Petar Pavlović, utemeljivači prirodnjačkih nauka u Srbiji; predstavnici fosilizovane faune iz okoline Velesa (Severna Makedonija) i među njima ostaci prvih primata (majmuna); autentična entomološka kutija, izložena na prvoj izložbi Muzeja 1904. godine. Uz brojne predmete iz riznica Muzeja, biće prikazani i istoriografski podaci o rađanju muzeja, borbi za opstanak njegovih muzealaca tokom dva svetska rata i nikad ispunjenoj želji da se dobije dostojan prostor za prikaz javnosti svojih prirodnjačkih dragocenosti.
Otvaranje će biti u zatvorenom krugu malobrojnih zvanica zbog epidemiološke situacije, a biće omogućen prenos uživo putem zvaničnog Fejsbuk kanala muzeja. Prirodnjački muzej je osnovan pod nazivom „Jestastvenički muzej” 19. decembra 1895. godine, a danas se tu čuva 125 zbirki sa preko 1,6 miliona primeraka stena, minerala, fosila, biljaka, gljiva, životinja, lovačkih trofeja i lovačkog oružja.