OD KULTURNOG POSRNUĆA OTRGLO IH ČUDO - ONO U ŠARGANU
Advokati, ekonomisti, urolog, inženjer, vebdizajner, poreski inspektor, sekretar predsednika opštine... Do juče se nisu ni poznavali, a, gle, danas u istom timu kadrovski dostojnom izborne liste. Čudo bi bilo, rekao bi neupućen, da ih je šta god drugo okupilo osim politike.
Zajedno jesu da bi delili, ali ne politički plen nego – pozorišne uloge, a čudo jeste, ali u Šarganu. Evo ih ovih dana izvode dobro poznat tekst zemljaka Ljubomira Simovića. Sa njima i konobar, frizer, privredni preduzetnici. U životu svi ostvareni, pred publikom igraju izubljene, marginalizovane ljude. Ostaće zapisano da su posle 25 godina obnovili amatersku pozorišnu scenu u Zlatiborskom okrugu.
POČAST SIMOVIĆU
Oktobar beše prošle godine kada profesionalna glumica Andrijana Simović i njena prijateljica Angelina Jevtović na audiciji odabraše 15 ljudi, sugrađana, da kroz „Teatar Inat“kulturnu ponudu Užica obogate amaterskim pozorištem. Sa izuzetkom jedne Užičanke, niko više nije imao ama baš nikakvog iskustva na sceni, ali jeste, procenila je Andrijana, talenta. U saradnji sa Udruženjem građana „Prkos“(Proaktivna kulturno – otvorena scena) iz Čajetine, pade dogovor da se pravi predstava „Čudo u Šarganu“. Upravo od Opštine Čajetina dobiše novac za ovaj projekat, i u martu krenuše sa probama.
A kako su uigrani videla je i videće publika u Kulturnom centru na Zlatiboru gde izvode predstavu.
- U ovo vreme otuđenosti koju je uslovila epidemija, i potrebe za ponovnim uspostavljanjem životnih prioriteta, grupa ljudi vođena ličnim impulsom odvažila se da stane na daske koje život znače. Osetili smo da u Užicu koje ima veoma uspešno profesionalno pozorište i koje je poznato po Jugoslovenskom pozorišnom festivalu, ima veliki broj ljudi talentovanih za glumu, ali svoje umeće nema gde da pokaže jer nije postojala amaterska scena. Odlučismo da u ovo vreme potpunog kulturnog posrnuća ipak probamo da pokrenemo tu generaciju ljudi od 25 do 60 godina i ponudimo im mesto gde će raditi i stvarati iz ljubavi, kao glumci amateri - priča Andrijana Simović, rediteljka predstave.
Producent predstave je Angelina Jevtović, kostimograf Tamara
Bušković, a veliku pomoć pružio je i Radomir Stamenković, dizajner svetla u Ateljeu 212.
- Zašto „Čudo u Šarganu“? Pre svega zato što je Ljubomir Simović naš pisac, Užičanin, i ovim smo hteli da mu odamo počast. Ovaj tekst, svevremen, koji priča o nama, običnim ljudima nezainteresovanim da se probudimo iz stalne patnje, jedno je od najvećih dela srpske drame - kaže Andrijana, jedina iz ove grupe školovana za poziv umetnika.
Jedina muzika koja prati predstavu je „Užičko kolo“sa raznim varijacijama na temu, i koja, kaže Andrijana Simović, daje određeni pečat i, možda, ljudski kontraton celoj priči zbog svog durskog melosa.
VELIKI PLANOVI
Samo je Ljiljana Janković, po struci inženjer metalurgije, iz cele glumačke postave imala iskustva sa amaterskom pozorišnom scenom.
- S obzirom na to da svi radimo, probe smo održavali u večernjim terminima. Nije bilo lako. Ipak, i kada smo najumornji dolazili na probe, otuda smo izlazili punog srca, potpuno regenerisani. Koliko god je bilo teško pobedila je ljubav da sve iznesemo do kraja, atmosfera u ansamblu u kome na početku niko nikoga nije poznavao je sjajna, i to je bila dodatna snaga koja je rad na predstavi učinila lepšim i lakšim - kaže Ljijana.
„Teatar Inat“ne planira da se zaustavi „Čudom u Šarganu“. Uskoro će krenuti i rad na „Beogradskoj trilogiji“po tekstu Biljane Srbljanović koja će pred publiku početkom jeseni, a namera je da sledeće godine krenu u realizaciju jedne velike ansambl predstave, u kojoj bi moglo da se nađe mesta i za amatere iz omladinske „selekcije“.
Malo-pomalo, kaže Andrijana Simović, otvaraju se vrata „Teatru Inat“put hodnika koji vodi do zvanja profesionalnog pozorišta. Za sada glumci amateri nemaju svoju zgradu, već se snalaze na relaciji Užice-zlatibor.