GRLO ME BOLI, ALI TATA NEĆE DA ME VODI KOD LEKARA
Mene danas boli grlo, a tata mi nije tu i nema nikoga da me pazi - prve su reči pismenog sastava iz srpskog jezika devetogodišnje K. P. koju je Centar za socijalni rad Rakovica pod sumnjivim okolnostima oduzeo majci i dodelio ocu.
Više od dve nedelje od kako smo otvorili ovu priču, ništa se nije promenilo, a devojčica se i dalje nalazi u očevom domaćinstvu gde trpi torturu.
Kako saznaje “Blic”, nakon našeg pisanja CSR Rakovica pozvao je prošle nedelje majku na razgovor gde je prvi put za sve vreme imala pristojan tretman, bez nepoštovanja i bespotrebne agresije. Međutim, situacija za devojčicu K.
P. nije se pomerila s mrtve tačke, ako izuzmemo to što je otac Uroš P. morao nakon pritiska Centra da je odvede u Institut za mentalno zdravlje,
iako je njegova procena sve do sada bila da njoj to ne treba.
Devojčica se i dalje žali majci putem telefonskih razgovora i prepiski, a kontakti sa školom, muzičkom školom, drugarima su joj prekinuti.
K. P. je nedavno napisala dva školska sastava koji bi takođe mogli da posluže Centru za socijalni rad, socijalnim radnicima i psiholozima za procenu situacije u kojoj se nalazi.
- Mene danas boli grlo, a tata mi nije tu i nema nikoga da me pazi. Juče me je isto bolelo grlo i nisam išla u školu. Sama sam sebi napravila doručak. Ja sam ih juče molila da me vode doktoru i nisu me vodili napisala je devojčica.
Dok je bila u kući majke nikada se nije dogodilo da prehlađena ili bolesna ostane
Rekla sam učiteljici u školi da mi tata ne da da odem kod mame, da bih volela da mogu da pozovem mamu da dođe odmah po mene, ali ona nije želela da se meša
sama kod kuće.
- Ona je centar moga sveta. Teško podnosim kada smo razdvojene, a neuporedivo teže je kada je nešto boli, a ja ne mogu ništa da uradim. Ne bi mi bilo teško ni da je ja odvedem kod lekara, ali za to mi treba dozvola koju nemam - kaže za
“Blic” Marijeta Savić, majka devetogodišnje K. P.
Drugi sastav, napisan januara ove godine, još je potresniji. U njemu se doslovno vidi vapaj deteta na koji su svi... na koji smo svi, ostali gluvi.
- Meni je ovaj dan bio grozan. Prvo sam otišla u školu i rekla učiteljici da mi tata ne da da odem kod mame, pa bih volela da pozovem mamu da dođe po mene, ali učitejica je rekla da neće da se meša. Kada sam došla kući nikoga nije bilo. Ja sam molila tatu da me odvede kod mame, ali nije hteo. Bila sam sama i boleo me je stomak. Pričala sam (telefonom) sa mamom i bakom - napisala je devojčica u pismenom sastavu.
U jednom od prethodnih slučajeva o kojima je “Blic” pisao, nakon najpre molbi, a potom i vikanja da hoće da pozove mamu, tata ju je, kako je napisala majci u prepisci, “izudarao”. Devojčica je poslala i fotografiju koju je “Blic” tada objavio.
Na pisane sastave K. P. niko nije reagovao. Učiteljica, kako smo videli, ne želi da se meša, a kada je to rekla devojčici, ona se samoinicijativno obratila školskoj psihološkinji koja je jedina o svemu obavestila sud.
Međutim, ni to nije bilo dovoljno. Vapaje K. P. niko niti čuje niti želi da čuje.
Ona je centar moga sveta, teško podnosim kada smo razdvojene, a još teže kada je nešto boli, a ja ne mogu ništa da uradim. Ne bi mi bilo teško da je odvedem kod lekara, ali za to mi treba dozvola koju nemam, kaže potresena majka Marijeta Savić