KAKO DA ZAŠT NA REKAMA I

ISTRAŽUJEMO U pet dana vode u Srbiji odnele šest života

Deca danas najviše vremena provode na društvenim mrežama, uz televiziju, video igre, i većina njih je manje spretna da se snađe u prirodi. Tako i na rekama, i zato nam poslednjih dana često stižu vesti o utapanjima.

Ovo za „Blic“kaže Nenad Stojković, profesionalni ronilac i instruktor plivanja iz Ovčar Banje, navodeći da je osnovni razlog nesreća na kupalištima needukovanost dece i nepoštovanje pravila na vodi.

Samo u periodu od 21. do 26. juna vode u Srbiji su odnele šest života, uglavnom mladih, a pet nesreća dogodilo se na rekama i jezerima.

- Koliko sam čuo, niko od njih nije stradao što je bio neplivač. Utopili su se jer nisu poštovali pravila ulaska u vodu, pogotovo u vreme ekstremno visokih temperatura, i nisu znali ćudi reka i jezera - ukazuje Stojković.

Kada se spomene ternim „plivač“, nastavlja on, treba praviti razliku između onih koji su plivanje naučili na bazenima, i onih koju su ovu veštinu savladali na reci. Reka kao džungla, planina, pustinja, grad, navodi Stojković, ima svoje momente koji se moraju znati i poštovati.

- Nije isto plivati na bazenima, gde je temperatura 26-27 stepeni, i u tekućoj vodi koja je osetno hladnija. Najviše nesreća događa se zbog loše adaptacije na hladnu vodu. Najveća je greška na reku i svako drugo kupalište doći vruć, a mladi uglavnom dođu biciklom, i onda vrući jurnuti u vodu bez prethodne pripreme. Kada se sa spoljne temperature 35-36 stepeni uđe u vodu koja je 22-23 stepena, često i manja, organizam doživi šok. Dolazi do sušavanja krvnih sudova i blokade srca, i onog najgoreg. Jezera imaju svoje zamke. Voda blizu obale je topla što kupača povede da otpliva dalje. A onda uđe u hladnu zonu metar ispod površine gde lako može dođi do sužavanja krvnih sudova i blokade srca - priča Stojković.

Svaki dan, naročito u sezoni kupanja, deci treba pričati, smatra on, pa i dosađivati im, da