ŽIVOT NA IVICI BUDUĆNOSTI
Glavni program predstojećeg, 54/55. Bitefa, koji se u Beogradu održava od 13. do 25. septebra, predstaviće nam 14 predstava iz Francuske, Belgije, Nemačke, Slovenije, Hrvatske, Srbije, Irana, Meksika, Austrije i Čilea.
Na jučerašnjoj konferenciji za novinare, održanoj u Skupštini grada gradski sekretar za kulturu Ivan Karl i umetnički direktor, selektor Bitefa Ivan Medenica su podsetili da je zbog pandemije prošle godine održan samo prolog te da se pod (istim) sloganom ove godine održava i 54. i 55. Bitef festival.
- Teme iz kojih je proistekao kreću se u rasponu od najurgentnijeg globalnog problema današnjice, klimatskih promena, uništenja ekosistema i, posledično, realnog rizika od kataklizme svetskih razmera, do projekcije „sveta posle“, sveta koji u savremenoj teoriji neki mislioci nazivaju posthumanizmom i transhumanizmom - kazao je Medenica dodajući da pojmove transhumanizma i posthumanizma koristi u značenju intenziviranja humanističkih ideala.
Prolog, 13. i 14. septembra obuhvata dve predstave, „Living room“Ersana Montaga i „Cement Beograd“(režija Sebastijan Horvat) obe u (ko)produkciji Beogradskog dramskog pozorišta.
Festival otvara predstava „Tragovi“kompanije Ultima vez iz Brisela, slavnog Vim Vandekejbusa.
- Predstava „Pluća“mladog slovenačkog reditelja Žige Divjaka (Drama SNG-A iz Ljubljane) zasnovana je na komadu savremenog engleskog dramatičara Dankana Makmilana o izazovima s kojim se suočavaju današnji ljubavni parovi među kojima je i jedno, na prvi pogled apsurdno, ali legitimno ekološko i etičko pitanje: treba li rađati decu u prenaseljenom svetu? Plesna predstava “Klimatski plesovi” koreografkinje čileansko-meksičkog porekla Amande Pinje posveta
Teme ovogodišnjeg Bitefa kreću se u rasponu od klimatskih promena i uništenja ekosistema do projekcije „sveta posle“, sveta posthumanizma
je planinskom kraju iz kog je njena majka, a čiji su ekosistemi ugroženi projektima multinacionalnih kompanija - navodi Medenica.
Ostvarenje Filipa Kena koji nikada nije bio na Bitefu, dodaje, „Farm Fatale“, koprodukcija njegove trupe iz Pariza i čuvenog Kameršpilea iz Minhena, zasnovano je na ironičnoj viziji ekološke revolucije koju podižu strašila što iz različitih razloga, uključujući i udare korporacija na samostalne poljoprivrednike, ostaju bez posla.
- Drama Henrika Ibzena „Neprijatelj naroda“, u režiji Tomasa Ostermajera, govori o borbi jednog naučnika za odbranu izvorišta vode ugroženih projektom korumpiranih „stubova društva“(političara, privrednika, medija). Belgijska predstava „Opčinio sam te“mladog, internacionalno afirmisanog iranskog koreografa Eshana Hemata, je robotizovana koreografija troje izvođača iz Irana, Belgije i Japana, u sadejstvu s nadzorom koji nad njima sprovodi dron, problematizuje sveopštu medijsku, tehnološku kontrolu i manipulaciju - napominje selektor.
Po njegovim rečima „Future Fortune“Dragane Bulut, realizovan na sceni HAU-A u Berlinu, odlično se uklapa u koncepcijske linije Bitefa jer je i debata o (ne)mogućnosti projektovanja i kontrolisanja naše budućnosti a predstava „Višnjik u višnjiku“Bobe Jelčića je vrlo inteligentna, duhovita i uzbudljiva adaptacija komada Antona Pavloviča Čehova.
- Najnoviji projekat proslavljenog Rimini protokola pripada konceptu sve popularnijih „predstava-franšiza“: predstave realizuju, u drugoj sredini, lokalni izvođači, a sve zbog toga da se ne bi putovalo, jer se avionski saobraćaj doživljava kao jedan od najvećih zagađivača životne sredine. U predstavi „Konferencija odsutnih“ta se forma ispituje: sami gledaoci se pozivaju da uzmu učešće i izvedu tu fikcionalnu situaciju - kaže Medenica.