Letećemo sa sedam aerodroma iz Srbije
VELIKO GRADIŠTE BI uskoro moglo da dobije aerodrom, pošto je opština dala saglasnost na izveštaj o strateškoj proceni uticaja plana detaljne regulacije aerodroma “Srebrno jezero”. Ovim planom se uzima u obzir i budući razvoj aerodroma, te njegova dogradnja i povećanje kapaciteta. Prema važećoj dokumentaciji, planirani aerodrom “Srebrno jezero” prostiraće se na 215 hektara, a u prvoj fazi gradnje obuhvatiće poletno-sletnu stazu sa rulnim stazama u dužini od 1.500 metara.
Ovo je poslednji u nizu najavljenih novih aerodroma u Srbiji, s obzirom na to da su od decembra 2019. u redu letenja trase iz Kraljeva za Beč, a zatim i linija iz centralne
Srbije do Soluna. U planu je da se za civilni saobraćaj i prihvat velikih aviona osposobe i aerodromi Rosulje kod Kruševca i Ponikve kod Užica, dok Jagodina već nekoliko godina najavljuje izgradnju vazdušne luke koja joj je potrebna “zbog velikog priliva stranih investitora”.
Imajući u vidu da je pre izbijanja pandemije korone sa beogradskog i niškog aerodroma već letelo više desetina avio-kompanija do skoro 100 destinacija u oko 40 država, nameće se zaključak da bi vazdušni saobraćaj iznad Srbije uskoro mogao da bude najgušći u regionu.
Na beogradskom aerodromu “Nikola Tesla” aviosaobraćaj se polako vraća u normalu.
Iz Niša su pre pandemije letele četiri avio-kompanije, i to do 23 destinacije u 11 evropskih zemalja. Trenutno su aktivne tri, a i na jugu Srbije se avio-saobraćaj polako normalizuje.
Kako je “Blic” pisao, nema naznaka kada će aerodrom “Ponikve” kod Užica biti osposobljen za saobraćaj velikih vazduhoplova, ali Opština Čajetina naveliko radi da Zlatibor približi nekadašnjoj vojnoj vazdušnoj luci. Kapacitet aerodroma “Morava” u Lađevcima kod Kraljeva je oko milion putnika, a svečano je otvoren pre dve godine. U Jagodini je više puta najavljivana gradnja aerodroma, a 2018. saopšteno je da je određena lokacija.