I mi smo ležali u metalnim krevetima, ali su nas i tukli
Priča o strašnom stanju u kojem u Srbiji žive deca bez roditeljskog staranja sa hendikepom potresla je javnost.
U PUBLIKACIJI “ZABORAVLJENA deca Srbije”, delo Inicijative za prava osoba sa mentalnim invaliditetom (MDRI), istraživači su otkrili šokantno stanje u više ustanova domskog smeštaja, da su u pojedinim smeštajima deca u metalnim kavezima prepuštena sama sebi, te da u uslovima nedostojnim čoveka samo čekaju da - umru.
Nekadašnji štićenik sistema, danas tridesetčetvorogodišnji J. M., koji je 25 godina proveo u domskom smeštaju, kaže da su deca u domu u kome je boravio kao dete zaista bila pomešana sa odraslima. On je sedam godina proveo u domu u Kulini, gde je najpre bio smešten njegov stariji brat, osoba sa teškim telesnim i mentalnim hendikepom.
- Nažalost, istina je to što pišu novine. Živeo sam do 1994. u Kulini, ali ima još takvih institucija. Deca su zanemarena i ostavljena sama sebi kaže naš sagovornik.
Kako potvrđuje za “Blic”, pored zanemarivanja, bilo je i fizičkog zlostavljanja.
- Mogli su tada da nas tuku, da nas biju, da dobijemo batine, što danas zakon zabranjuje, a ne kao tih devedesetih i početkom dvehiljaditih. Dobre strane priče o životu u domu su što sam svake godine mogao da idem na letovanje, na more, planine i slično, a kad dođe Nova godina, dobijali smo paketiće, dolazili su gosti da nas posećuju priča on.
Sagovornik “Blica” podseća da je Kulina bila u centru pažnje javnosti devedesetih.
- Na televiziji su prikazivali te nehumane uslove za život te dece. Bio sam tada tamo. Tuga i jad. Nije ni sada sjajno, mada ide nabolje. Menjaju se vremena, ali teško je. I dan-danas leže u metalnim krevecima.
Kaže da poznaje nekoliko osoba koje su bile sa njim u domu za decu,
Nažalost, istina je to što pišu novine. Živeo sam do 1994. u Kulini, ali ima još takvih institucija, kaže J. M., nekadašnji štićenik doma
a koje su posle smeštene u dom za odrasle.
- Oni kao da ne postoje. Takav je dom u Kulini, gde je smešten moj brat. On je bolestan, u kolicima je. Bolje da država brine, tamo ima negu 100 odsto, konstantan nadzor - kaže J. M.
U Kulini su, kako objašnjava sagovornik “Blica”, smeštene neke odrasle osobe koje na prvi pogled deluju kao deca zato što imaju problem sa rastom.
- Imaju preko 18 godina, ali deluju kao mala deca, spavaju u krevecima, sa šipkama, kao što ste čuli. Oni su nerazvijeni, ne kreću se, osim kad moraju da jedu i da ustanu - tvrdi mladić.
Do pre 10 godina, po rečima sagovornika “Blica”, dom je zbrinjavao i osobe mlađeg uzrasta, dok je sad namenjen smeštaju samo punoletnih lica.
- Sva deca koja su bila tu, premeštena su u druge domove, a Kulina je sada samo za odrasle. Ima i odraslih, ali uglavnom deluju kao bebe zbog rasta, nerazvijenosti i slično. Bilo je nekad i beba, ali više ne.
n