ČULA SAM DA JE SRBIJA ZEMLJA VATRENOG TEMPERAMENTA
Preminuo glumac Andreja Maričić u 62. godini, kolege poručuju:
MECOSOPRAN ELINA GARANČA nastupiće 4. jula na stadionu Tašmajdan uz našu mladu opersku zvezdu, soprana Mariju Jelić, u ulozi Mikaele. Dirigent je Karel Mark Čišon, a nastupaju i tenor Džonatan Tetelman, kao i bas Kostas Smoriginas, uz orkestar Srpskog narodnog pozorišta. Događaj je realizovan u saradnji sa Belefa-om i Skymusic-om.
Elina je prvi put u Beogradu, a o našem narodu je čula mnogo toga.
- Retko posećujem mesta ili izlazim na novu scenu sa očekivanjima, ali bila bih neverovatno srećna kad bih mogla da izmamim osmeh na lice, unesem osećaj olakšanja i radosti svim ljudima kojima će doći na ovaj koncert uživo, nakon tako dugog vremena prinudne tišine. Znam da je Srbija zemlja vatrenog i razuzdanog temperamenta, velikog otvorenog uma, pa tako i vaša muzika - uvek otvorenog srca ka svima.
U jednom od intervjua rekli ste da se ne smatrate zvezdom. Zašto je to tako?
- Kad se ujutro probudim, probudim se kao žena, majka, supruga, Elina, pevačica, baštovanka... Biti zvezda bilo bi poslednje na šta bih pomislila, bar ujutro. Oduvek
Tajna uspeha je, ako tako nešto postoji, je mešavina velikog strpljenja i napornog rada,rekla je Elina Garanča
Odrasla sam okružena muzikom i pozorištem. Kao dete bila sam magično uvučena u scenu, priznaje ona
sam bila realista, stabilno stojim na zemlji, ali sa glavom u oblacima. Naravno da sam neverovatno srećna i zahvalna što mogu da pevam na najboljim scenama na svetu, ali takođe uživam i u ronjenju u moru, gubljenju u šumi dok berem pečurke, neredu u svojoj bašti... to sam ja!
U čemu je tajna vašeg uspeha?
- Pored činjenice da sam blagoslovena svojim glasom, tajna uspeha (ako tako nešto i postoji) jeste mešavina velikog strpljenja i napornog rada, savršenog vremena, sposobnosti da kažem da i ne u pravo vreme i to što nikada nisam izbubila osećaj ko sam zaista.
Kako ste odlučili da postanete deo opere?
- Negde sam čula da mi nismo izabrali sudbinu, ali da sudbina vas bira. Odrastala sam okružena muzikom i pozorištem i bilo je sasvim prirodno da sam se u to okruženje zaljubila već vrlo mlada. Želela sam da tamo provedem što više vremena. Kao dete bila sam gotovo magično uvučena u scenu i sve što se na njoj dešavalo - ljudi su menjali svoj izgled i postajali kraljevi, princeze ili maštovita bića. Tako sam prvo želela da postanem glumica. Ali pošto nisam uspela da položim prijemni ispit u dramskoj školi, konačno sam donela odluku - želim da budem pevačica!
Da li ste ikada razmišljali da počnete da se bavite i nekom drugom vrstom muzike?
- Uopšte nemam panični strah klasičnog muzičara od prelaska u drugi žanr. Često razgovaram sa kolegama, a razlog zašto klasični muzičari idu u drugom smeru je vrlo jednostavan: dosadno je uvek iznova pevati isti deo ili istog kompozitora. Kada ste otpevali Karmen osam puta, a Travijatu dvanaest puta, arija Violeta vas više ne privlači. Pokušavate da otkrijete nove svetove i za sebe. Ako su to Koul Porter ili Džordž Geršvin ili čak Vitni Hjuston - zašto to neko iz klasičnog sveta ne bi uradio u svojoj interpretaciji?
n
Srpski glumac preminuo nakon kraće i teške bolesti, a kolege se opraštaju rečima da je bio duhovit, ali i da se hrabro nosio sa zdravstvenom situacijom koja ga je zadesila.
Srpski glumac Andreja Maričić preminuo je u 62. godini, nakon kraće i teške bolesti. Domaća publika Maričića pamti po ulozi u kultnom filmu “Ljubavni život Budimira Trajkovića”. Glumu je diplomirao na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu 1982. godine u klasi profesora Miroslava Dedića, na klasi sa Sonjom Savić, Žarkom Lauševićem, Zoranom Cvijanovićem, Buletom Goncićem, Suzanom Petričević. Mnoge njegove kolege iz Narodnog pozorišta u kojem je bio zaposlen od 1986. godine u šoku su zbog odlaska Maričića.
- Zbogom druže... Veoma me je rastužila vest da te više nema... Uvek mi je bilo drago da te sretnem, a našu saradnju u Narodnom pozorištu na predstavama “Velika drama”, “Srpska trilogija” i “Knjiga druga”, pamtiću samo po lepom. Kao i razgovore koji su uvek bili opušteni, na momente i vrlo duhoviti. Ono
“Toliko si se dobro, pre svega, u glavi držao, da smo mislili da je to iza tebe. Zadivljujuće je bilo gledati kako si se sa tim nosio, pa je i moj šok ovom vešću još veći”, napisao je glumac Bojan Krivokapić
što je svima upadalo u oči, jeste tvoj nesalomivi duh i borba, junačka, sa bolešću koja te je snašla. Toliko si se dobro, pre svega, u glavi držao, da smo mislili da je to iza tebe. Zadivljujuće je bilo gledati kako si se sa tim nosio, pa je i moj šok ovom vešću još veći. Neka te anđeli čuvaju. Lako je bilo sa tobom sarađivati na sceni i lepo razgovarati na mnoge teme. Pamticć tvoju herojsku borbu sa bolešću, kao fascinantnu sliku snage ljudskog duha. Zbogom druže- napisao je Bojan Krivokapić.
I njegov kolega Stefan Buzurović zanemeo je od vesti da Maričića više nema.
- Dragi, dobri, divni kolega... Zbogom i hvala ti!- napisao je kratko Buzurović.
Inače, Maričić je osim toga glume, radio i na Akademiji lepih umetnosti u Beogradu kao asistent profesora Petra Zeca na odseku gluma, a zatim kao profesor glume na odseku solo pevanja. Predavao je glumu u srednjoj baletskoj školi jednu polusezonu kada je ostvario i nekoliko uloga u baletskim projektima koje je režirala Katarina Stojkov.
Prvu zapaženu ulogu odigrao je u kultnom filmu “Ljubavni život Budimira Trajkovića” u kojem je tumačio lik Zvonka Mihajlovića, koji je bio najbolji prijatelj glavnog junaka.
Veliki broj uloga imao je u pozorištu, između ostaluh igrao je u predstavama: “Kako zasmejati gospodara” u režiji Vide Ognjenović, “Konak” Mira Trailović, “Kako mogu da te čujem dok teče voda” - Bora Grigorović, “Slepi Miš” – Plamen Kartalov, “Opasne veze” - Stevana Bodrože.
Kao pozorišni reditelj režirao je niz prigodnih i manjih predstava vezanih za razne duhovne proslave i predstavu “Reč” Balkanskog eksperimentalnog teatra čiji je i osnivač. Takođe je jedan od osnivača KPGT - a pod rukovodstvom Ljubiše Ristića i pozorišta “Pivara” pod rukovodstvom Borke Pavićević, kao i niza manjih pozorišnih alternativnih grupa vezanih za određene projekte.
Dobitnik je velikog broja nagrada kao što su “Najbolji mladi glumac” u Jagodini 1986. godine za ulogu Mace u predstavi “Kako zasmejati gospodara”, zatim, kao reditelj filma, nagradu za najbolju montažu filma “Dobrodošli u Narodno pozorište” 1997. godine na Festivalu kratkometražnog i dokumentarnog filma u Beogradu i pohvalu Narodnog pozorišta za ulogu Danijela u drami “Posle milion godina”.
Andreja Maričić bio je oženjen rediteljkom opere Narodnog pozorišta Ivanom Dragutinović, ima tri ćerke Milicu, Teodoru i Aleksandru.
Glumu je diplomirao 1982. na FDU u klasi profesora Miroslava Dedića. Sa njim su studirali Sonja Savić, Žarko Laušević, Zoran Cvijanović, Bule Goncić