Samo ujedinjeni možemo da se odupremo spoljnim pritiscima

Cilj DJB je da se ostvari značajan napredak u tri oblasti: sređivanje biračkog spiska, sprečavanje izborne krađe i flasifikovanja zapisnika i otvaranje medija za opozicione stranke, pre svih RTS-A, ali i svih drugih televizija koje emituju svoj program u Srbiji.

Ovo u intervjuu za “Blic” navodi Hana Adrović, potpredsednica pokreta Dosta je bilo. Kako ističe, DJB je još početkom marta objavio svoju platformu za poboljšanje izbornih uslova, ali pojašnjava i da je stav DJB da „jedino zajedno i složno možemo da odbranimo državne i nacionalne interese i odupremo se spoljnim pritiscima”.

Koliko je DJB drugačija stranka sada u odnosu na to kada je osnovana?

- Pokret „Dosta je bilo - Saša Radulović“osnovan je 27. januara 2014. godine, tri dana nakon što je Saša Radulović podneo ostavku na mesto ministra privrede u Vladi Republike Srbije. Pokret je tokom nešto više od sedam godina prolazio kroz razne faze, uspone i padove, kao što je i normalno za živu organizaciju koju čine živi slobodnomisleći ljudi. Ali cilj nam je uvek ostao isti - da od Srbije napravimo zemlju u kojoj se lepo i rado živi.

Ne tako retko se može čuti da se stranka i njen lider Saša Radulović svesno okrenuo antivakcinizmu i kritikovanju tekovina Zapada (MMF i Svetske banke), nacionalnoj opciji, jer bi to moglo da donese povratak u Skupštinu?

- DJB vodi modernu suverenističku politiku. DJB smatra da živimo u svetu koji kontrolišu banke i velike globalne korporacije, u kome se uništava demokratija, kontrolišu mediji i informacije, ukidaju ljudska prava i slobode i brišu suverene zemlje sveta. Mi taj svet zovemo bankarski globalizam. Neki ga zovu neoliberalizam, mada u njemu ničega liberalnog nema. MMF i Svetska banka su instrumenti te politike. DJB naravno nije protiv vakcina, već se bori za kontrolu farmaceutske industrije.

“Smatramo da bi zacrtani cilj razgovora treba da bude dogovor o unapređenju izbornog procesa koje će osigurati da nijedna politička opcija u Srbiji ubuduće neće moći kredibilno da tvrdi da su izbori bili pokradeni ili da nisu bili fer”

U medijima se postavljalo i pitanje da li je DJB profitirao od priče o „pandemiji histerije“i odbacivanja mera, maski i vakcina? Otud moje pitanje, da li iza priča o ukidanju mera stoji „flert” s biračima koji ne veruju u postojanje korone, a kojih je, prema istraživanjima, više od trećine?

- Nema flerta sa istinom. Mi stojimo iza onoga što tvrdimo i svaku svoju stranačku politiku kreiramo nakon razgovora sa kredibilnim stručnjacima iz odabranih oblasti. Svaka rečenica koju napišemo u saopštenju utemeljena je u egzaktnim podacima. To je upravo razlika između blagovremenog, pravovremenog i tačnog informisanja - i pandemije histerije kako slobodno mogu da nazovem šum u javnom informisanju koji je nastao sa pojavom korona virusa. U martu prošle godine jedini smo govorili o tome da je vanredno stanje uvedeno protivustavno. Ispostavilo se da je pitanje ličnih sloboda izuzetno važno za građane Republike Srbije, što smo i pokazali na protestima protiv zatvaranja prošlog leta.

Vaša stranka učestvuje u dijalogu o izbornim uslovima koji se odvija bez posredstva EU, očekujete li

bitnije promene?

- DJB smatra da vlast narušava suverenitet države Srbije time što dopušta da vlast iz EU vodi bilo kakav dijalog o unutrašnjim pitanjima Srbije. Vlast je takođe do sada pokazala nesposobnost da uozbilji politički život u Srbiji i izgleda kao da ga je do sada svesno gurala u tabloidizaciju. Od vlasti iz EU ne očekujemo ništa. EU već devet godina podržava vlast u Srbiji u svemu što radi u Srbiji i za sve kaže “Srbija ide u dobrom pravcu”. Podsetiću vas da je prošle godine pred falsifikovane izbore vlast iz EU kazala da su fer izborni uslovi konačno tu i da su posle izbora čestitali vlasti na odličnom izbornom rezultatu. Vlast u EU ima svoje interese i to nisu interesi građana Srbije. DJB ide na te razgovore zato što će tamo biti i vlast i da zaštiti državne interese i interese građana Srbije.

Koje predloge je DJB dao u toku dijaloga i na kojim izbornim promenama ćete insistirati?

- Cilj DJB je da se ostvari značajan napredak u tri oblasti: sređivanje biračkog spiska, sprečavanje izborne krađe i falsifikovanja zapisnika i otvaranje medija za opozicione stranke, pre svih RTSA, ali i svih drugih televizija koje emituju svoj program u Srbiji. DJB je početkom marta objavio svoju platformu za poboljšanje izbornih uslova. Smatramo da zacrtani cilj razgovora treba da bude dogovor o unapređenju izbornog procesa koje će osigurati da nijedna politička opcija u Srbiji ubuduće neće moći kredibilno da tvrdi da su izbori bili pokradeni ili da nisu bili fer. Državi Srbiji su potrebni i snažna vlast i snažna opozicija, snažna Skupština i demokratski, fer i pošteni izbori koji treba da budu praznik demokratije i izborne volje suverenog naroda, kako bismo mogli najbolje da zaštitimo državne i nacionalne interese i to ne samo po pitanjima očuvanja Kosova i Metohije i Republike Srpske.

“DJB smatra da vlast narušava suverenitet države Srbije time što dopušta da vlast iz EU vodi bilo kakav dijalog o unutrašnjim pitanjima Srbije”

Da li je tačno da je vaš lider postavio uslov „ili SMS ili ja“kada je u pitanju učestvovanje u dijalogu?

- DJB je kazao da neće komentarisati sadržaj razgovora oko izbornih uslova sve dok se ti razgovori ne završe, kako se oni ne bi pretvorili u cirkusku predstavu i kako bi dao priliku vlasti da pokaže koliko je ozbiljna u tome da unapredi izborni proces u Srbiji. DJB svakako nikada neće učestvovati u tabloidnom pristupu politici i pravljenju rijalitija od ozbiljnih političkih razgovora. Saša Radulović ozbiljno i odgovorno vodi politiku DJB i brine se o državnom i javnom interesu, a ne o ličnim željama i potrebama pojedinaca.

Kako to stranka koja nije prešla cenzus od tri odsto na prošlim izborima odlučuje koje su stranke relevantne za učestvovanje u dijalogu?

- DJB kao opozicija ne odlučuje, odlučuje vlast. U Srbiji postoji 114 stranaka i nekoliko stotina pokreta. Jasno da je svih tih nekoliko stotina “lidera” misli da su jako važni. Međutim, cenzus samostalno može da pređe pet ili šest političkih opcija. DJB smatra da su relevantne one političke opcije koji imaju značajnu podršku u biračkom telu. Vlast je odlučila da u Radnu grupu uključi sve političke opcije koje za sebe tvrde da su opozicija i koje imaju barem 1% podrške u biračkom telu.

Da li prisustvo u dijalogu znači i da ćete učestvovati na predsedničkim i beogradskim izborima?

- Prisustvo u dijalogu znači da želimo da osiguramo poboljšanje izbornog procesa za svake naredne izbore.

Ko bi mogao da bude vaš predsednički kandidat, kakve su šanse da to bude Saša Radulović?

- DJB će imati svog predsedničkog kandidata. Kada dođe vreme, DJB će odrediti svog predsedničkog kandidata za koga u tom trenutku bude smatrao da je najbolji/najbolja da doprinese što većoj izlaznosti.

Šta je za DJB rešenje za pitanje odnosa Beograda i Prištine?

- Pokret Dosta je bilo je još 2018. godine javnosti predstavio predlog Zakona o Kosovu i Metohiji, koji smo u februaru prošle godine uputili u skupštinsku proceduru. Osnov za nacrt ovog zakona je presek Ustava Republike Srbije i Rezolucije 1244. Model rešenja je odnos Danske i Farskih Ostrva. Danska je deo Evropske unije i u svom sastavu, u skladu sa svojim Ustavom, ima Farska Ostrva koja sebe smatraju nezavisnom državom i koja nisu deo EU. Građani Farskih Ostrva koji su prihvatili nepriznato državljanstvo Farskih Ostrva nemaju pogodnosti danskog pasoša niti mogućnost da se smatraju državljanima EU, pa čak ni državljanima Danske, imaju svoju fudbalsku reprezentaciju, donose svoje zakone, na referendumu su se još odavno izjasnili za nezavisnost, ali ih Danska smatra svojom lokalnom samoupravom. Farska Ostrva nemaju stolicu u Ujedinjenim nacijama. Donošenjem Zakona o Kosovu i Metohiji, koristeći model Farskih Ostrva, Srbija može, bez promene Ustava, poštujući Rezoluciju 1244, da podvede Kosovo i Metohiju pod svoj ustavno-pravni poredak. Saglasnost Albanaca za ovo nije potrebna. Zakon određuje sva pitanja, od državljanstva i ličnih karata, do podele/teritorijalne organizacije Kosova i Metohije, Zajednice srpskih opština, statusa četiri opštine na severu Kosova, sva poreska pitanja, pitanja penzija i socijalne zaštite, obrazovanja, članstva u međunarodnim organizacijama, sportskim organizacijama, itd. Donošenje Zakona o Kosovu i Metohiji je ustavna obaveza iz Ustava iz 2006. Svaka vlast do sada je kršila Ustav i nije imala snage da donese ovaj kritično važan zakon koji suštinski predstavlja temelj državne politike u našoj južnoj pokrajini.

“Vlast u EU ima svoje interese i to nisu interesi građana Srbije. DJB ide na te razgovore zato što će tamo biti i vlast i da zaštiti državne interese i interese građana Srbije”