MIROSLAV OLENJIN

BAZAR STARIH IGRAČAKA

uglavnom je sve to posvećeno kolekcionarima i nostalgičarima. Očuvani Lego kompleti. Automobilčići. Ratovi zvezda. Stari stripovi. Zadržao sam se na reprintima originalnih avantura Flaša Gordona, govoreći sebi da je krajnje vreme da se o Flašu napravi jedan pošten film (onaj iz 1980. ne računam). Posle spazim Darta Vejdera visine oko pola metra, odlično urađenog, sa svim detaljima. Koliko? Šezdeset, kaže mi sredovečna gospođa na štandu. Nije puno za figuru te veličine. Jedino ne znam gde bih je držao. Žena i deca su me u međuvremenu napustili i raštrkali se kud koji. Tomasa nađem u VR simulatoru. Bar to nije starudija. Plaća se pet dolara za vožnju kroz imaginarni luna park, ili za podvodni susret sa ajkulama. Pitam Tomasa otkud mu pare. Mama ti dala? Dobro.

4. JUL 2021. /

Po povratku pričam deci - svašta sam video u ovoj Australiji, i svačem se divio, ali jedno moj Beograd ima, o čemu Australija može samo da mašta. Šta to, viču oni uglas. Beogradski sajam, kažem im. Na internetu im pokažem snimke našeg sajma iz vazduha. Evo, pa gledajte. Ništa slično ovom ne postoji ni u petomilionskim metropolama Sidneju i Melburnu. Četrnaest hala! Ceo taj prostor! Pa te betonske kupole, izlivene pre pola veka, a još se drže. U srećna vremena hrlili smo na sajam mode ili tehnike; nema čega nije bilo, a bilo je i da se pojede i popije. Pušio se roštilj sa svakog kioska. Hoćeš pljeskavicu, dimljenu vešalicu, gravče na tavče? A gde je to ovde? Po dolasku u Pert, dve hiljade treće, odvedoše me sa velikim obećanjima na godišnji “Perth Royal Show”. Ženina familija je mislila da ću biti impresioniran. Ha! Malo bolji seoski vašar! Izložba rasnih volova, ovaca i konja, u principu - staja do staje. Ako izdržite njihov miris do večeri, za nagradu gledate vatromet. Sličan sajam, tek nešto veći, obišao sam u Brizbejnu, nakon što smo se tamo preselili. Na sidnejskom “šougraundu” nisam bio ali po slikama vidim da se tu radi o areni za kriket i koncerte, izgrađenoj za Olimpijadu 2000. godine. Kasnije su tu podigli i jednu halu sa kupolom i nekoliko pratećih paviljona.

/

Supruga me pita kako objašnjavam to da Australija nema bolje sajmove? Ima to neke veze sa modelom ekonomije, kažem joj, kao i sa tim da je ova zemlja ostrvo, izolovana od ostalog razvijenog sveta. Tržište joj je premaleno za neke grandiozne svetske izložbe. A dovlačiti eksponate i goste sa udaljenih kontinenata puno košta. Jasno je uz to i da Australijanci nemaju naviku redovnog odlaženja na sajmove. Sajam ovde nije mesto od važnosti za društveni život. Kod nas se na Sajam išlo radi šopinga i razonode, ali i kulture, kao na Sajam knjiga. Išlo se da se uglavi posao, kupi kompjuter, izvede devojka i preleži kovid. U svim većim australijskim gradovima postoje tzv. marketi gde se nudi nova ili nošena odeća i druga jeftinija roba, što se od devedesetih praktikovalo i na našem sajmu, u onim zadnjim halama, ali jedan takav grandiozan namenski kompleks poput Beogradskog sajma, ipak - Australija nikad nije imala, niti verujem da će imati. 