OSTAVKA, ŠTA TO BEŠE?

Nekom treba tri dana, nekom tri meseca, a nekom ni 12 meseci, pa ni nekoliko decenije, nisu dovoljni da se sete datog obećanja i preuzmu odgovornost.

OD UVOĐENJA VIŠESTRANAČJA, samo četiri lidera su zbog izbornog debakla podneli ostavke na mesto predsednika stranke - Vojislav Koštunica, Mlađan Dinkić, Zoran Živković i Sergej Trifunović. Ostali, a nije ih malo, ćute.

Na izborima održanim prošle godine, od 21 izborne liste na parlamentarnim izborima, u skupštinu su ušle samo tri, i pored toga što je cenzus spušten na tri odsto.

Zbog lošeg rezulta, tri dana posle izbora lider Nove stranke Zoran Živković je otišao sa mesta šefa, a na mesto šefa Pokreta slobodnih građana umesto Sergeja Trifunovića krajem septembra izabran je Pavle Grbović.

Više od godinu dana je prošlo od kako je Čanak izgovorio da će članstvu ponuditi ostavku zbog brodoloma na prošlim izborima. Prvo mu se u naumu, kako su nam ranije u LSV, isprečila korona, a pre će biti da se Čanak u međuvremenu predomislio.

To nam je i bio povod da se pozabavimo temom - ko je posle izbornih poraza podnosio ostavke a ko je pobegulja?

Za odgovorom nije moralo mnogo da se traga. Na listi “pobegulja” pred ostavkom, sem Čanka bi se mogao naći lider socijalista Ivica Dačić, jer je pre izbora izjavio da će se povući sa trona SPSA u slučaju da koalicija sa Jedinstvenom Srbijom ne osvoji više glasova nego na prethodnim izborima za narodne poslanike.

Ali, nakon izbora je napravio slalom i svoju izbornu računicu - objasnio da nema potrebe da da ostavku jer su SPS i JS , bez obzira na manje glasova, ipak dobili više poslaničkih mandata nego 2016.

I istorija koja seže dublje unazad, pokazuje da su lideri koji preuzimaju odgovornost za izborni neuspeh u stvari “anomalija”. Jer, samo su nekadašnji lideri DSS i URS-A Vojislav Koštunica i Mlađan Dinkić nakon poraza na izborima 2014. godine, i neuspelog pokušaja da uvedu stranke u parlament, podneli ostavku na mesto šefa stranke.

Za razliku od Srbije u svetu to nije tako redak slučaj - čak su 2015. godine u Velikoj Britaniji za samo 50 minuta trojica lidera stranaka podnela ostavku - Ed Miliband, Nika Kleg i Najdžel Faraž.

To mora da je jako začudilo Nenada Čanka (lider od osnivanja 1990) šef SRS Vojislava Šešelja (od osnivanja 1991), lider LDP Čedomira Jovanovića (od osnivanja 2005), Srpskog pokreta obnove Vuka Draškovića (od osnivanja 1990) koji krstare političkom scenom bez svesti da bi i oni mogli da povuku potez.

Zašto je to tako? Da li je odraz naše političke (ne)kulture ili je posredi sasvim druga stvar. Izvršni direktor Cesida Bojan Klačar za “Blic” odgovara da se prevashodno postavlja pitanje spremnosti da se preuzme odgovornost. - A ona se razlikuje od čoveka do čoveka. Neki preuzimaju odgovornost na sebe, čak i ako veruju da nisu dominantni krivci. Baš takav iskorak su napravili Koštunica i Dinkić - napominje Klačar.

Razlog za slabo podnošenje ostavke vidi i u sistemu.

- Sve stranke su liderske i centralizovane, i manjka im unutarstranačka demokratija. Procedure unutar stranke su takve da su prilagođene lideru. Pride, u veliki broj stranaka lideri i nemaju izazvače. Znači, nemaju nekog go bi ih pozivao na odgovornost za loš rezultat - ističe Klačar.

“Krivac” je, dodaje on, i izborni sistem koji je napravljen tako da se glasa na nivou stranke.

- Lideri ne prolaze pojedinačni test ni unutar stranke, a ni na izborima - rekao je Klačar.

Nenad Čanak, Vojislav Šešelj, Čedomir Jovanović, Vuk Drašković “Nezamenjivi”

Vojislav Koštunica, Mlađan Dinkić, Zoran Živković, Sergej Trifunović ostavka kao moralni čin

NEKI PREUZIMAJU ODGOVORNOST NA SEBE, DOMINANTNI ČAK I AKO VERUJU DA NISU

KRIVCI - NAPOMINJE KLAČAR