ERDOGAN ŠARMIRA ZAPAD DA SPASE SVOJ REŽIM
Turski predsednik povlači očajničke poteze da oporavi ekonomiju i rejting
Posle godina kriza u odnosima sa starim zapadnim saveznicima, turski predsednik Redžep Tajip Erdogan otopljava svoja osećanja prema Zapadu - da bi spasao ekonomiju i svoj režim.
Tenzije su popustile u našim odnosima. Mi ćemo se ponovo uključiti u zajednički rad - najavio je francuski predsednik Emanuel Makron 25. juna kada je Brisel obećao tri milijarde evra pomoći Turskoj da se izbori sa izbeglicama pred vratima EU.
Makronove reči odražavale su nedavno poboljšanje odnosa Turske i EU nakon godina napetosti, ali mnogi stručnjaci sumnjaju u budućnost “nove ere”, uprkos pokušaju zbližavanja.
Kada je Zapad konačno dobio saveznika na istočnoj granici, veze sa Turskom u ranim godinama Erdoganovog režima bile su obećavajuće. A onda je u protekloj deceniji sve krenulo nizbrdo.
Uzroci uključuju nekoliko međunarodnih kriza, od izbegličkih do tenzija u istočnom Mediteranu, kao i pogoršanje stanja ljudskih prava i demokratije u zemlji. Erdoganovo približavanje Rusiji i njegova odluka o kupovini ruskih raketnih sistema S-400 zadali su ozbiljan udarac odnosima. Shodno tome, u septembru prošle godine, američki Kongres uveo je sankcije protiv Turske, a Ankara je izbačena iz projekta nove generacije borbenih aviona F-35.
Međutim, u poslednjih nekoliko meseci, Erdogan pokušava da se ponovo poveže sa otuđenim saveznicima, baš u trenutku kada turska ekonomija propada, kao i njegova podrška na anketama.
OFANZIVA ŠARMA NA VIŠE FRONTOVA Erdogan je nedavno pozvao je Turke da unovče svoje zlato i ulože ušteđevine u jačanje finansijskih tržišta poljuljanih njegovom iznenadnom odlukom da smeni šefa centralne banke. Valuta lira pala je za skoro 10 odsto, a akcije i obveznice su naglo potonule od otkaza bivšem guverneru.
Slične pozive za domaće investicije Erdogan je upućivao i tokom prethodnih perioda ekonomske krize, uključujući valutnu krizu 2018. godine podstaknutu strahovima
I EU NAJAVLJUJU “NOVA ERA“TURSKA U ALI MNOGI SUMNJAJU BOLJE ODNOSE,
NJIHOVU BUDUĆNOST
oko njegove spoljne i ekonomske politike.
Istovremeno, u susret predsedničkim izborima 2023. godine Erdoganov rejting je sve niži, a opozija, procenivši da je ovo njen trenutak, postaje sve agresivnija.
Kako bi makar malo ojačao svoju poziciju, Erdogan se očito odlučio na strategiju “spoljni, pa unutrašnji problemi” i pokrenuo je “ofanzivu šarma” na više frontova.
Na sastanku sa ambasadorima članica EU u Ankari 12. januara, Erdogan je rekao da očekuje da će “okrenuti novu stranicu“u vezama sa Evropom i “postaviti pozitivne ciljeve“2021. godine.
Turska je takođe pokrenula 61. rundu razgovora sa Grčkom radi rešavanja dugogodišnjih sukoba oko energetskih prava i pomorskih granica, koji su prošle godine gurnuli dve zemlje na ivicu rata.
Makron i Erdogan, koji su do nedavno bili na ratnoj nozi, sada su razmenili pisma u kojima su se složili da nastave razgovore o poboljšanju veza. Dve zemlje “rade na mapi puta” za normalizaciju odnosa.
Stručnjaci su i dalje sumnjičavi prema izgledima ove Erdoganove diplomatske misije i skrivenim motivima iza nje. Da li će ovi koraci dovesti do opipljivih promena u regionu i na globalnom nivou, ostaje da se vidi.
“OVAJ FILM SMO VEĆ GLEDALI”
Ijan Leser, potpredsednik američkog Maršalovog fonda, veruje da Ankara pokušava da podesi svoje spoljnopolitičke poruke, pre svega pre svega one upućene Americi i EU.
- Deo ovoga je taktički, uključuje želju da se preduhitre ili ograniče buduće sankcije i da se umanji uticaj onih koji nisu naklonjeni Ankari u EU - rekao je on za “Arab Njuz”.
Prema Leseru, Ankara bi preferirala dnevni red koji je više nemački, a manje francuski u narednim mesecima, a to će takođe pažljivo motriti nova administracija u Vašingtonu.
- Uz važan izuzetak istočnog Mediterana, administracija Donalda Trampa nije bila preterano zabrinuta oko
odnosa Turske i EU ili spektra pitanja koji utiču na te odnose. Nova administracija Džoa Bajdena će verovatno posvetiti više pažnje migracijama, ljudskim pravima i slobodi medija, svim pitanjima koja su na dnevnom redu između EU i Ankare - rekao je on.
Ali, prema rečima Marka Pjerinija, bivšeg izaslanika EU u Turskoj, “ovaj film smo već gledali“.
- Kada se Turska zaglavi u političkim krizama, vrši nagle zaokrete, ovog puta u vezi sa monetarnom politikom i odnosima sa Zapadom - kazao je on za “Arab Njuz”. Pjerini veruje da takvi turski polukružni okreti nemaju kredibilitet.
- Ne možete reći da je budućnost Turske u Evropi samo nekoliko nedelja nakon što ste rekli da je Nemačka “nacistička“, a Francuska treba da se reši svog “mentalno oštećenog predsednika” - rekao je, misleći na svađu između Erdogana i Makrona prošle godine, kada ga je turski lider savetovao da proveri mentalno zdravlje zbog komentara o islamu. n
bajden će pritiskati