MOJIH MIHAILA I M VIŠE NEMA, A NIKO TO NIJE ODGOVAR
Četiri godine od monstruoznog ubistva majke i sina ispred Centra za socijalni rad u Rakovici
“Maja i Mihailo mi nedostaju svakog dana. U običnim stvarima, ali i kada su posebni datumi…”
Ovako za “Blic” uoči četvrte godišnjice smrti svojih najbližih, sestrića Mihaila (4) i sestre Maje Đorđević koje je ispred Centra za socijalni rad u Rakovici ubio dečakov otac Marko Nikolić, priča Branislava Katanić.
Tog kobnog 12. jula maleni Mihailo trebalo je da bude sa svojim ocem kojeg je viđao jednom nedeljno. Maleni dečak trebalo je da trčkara po parkiću, tati prepričava dogodovštine iz vrtića. Trebalo je, ali njegov otac, na čije su nasilno ponašanje institucijama ukazivale Maja i njena sestra Branislava, umesto da dečaku pruži ljubav i pažnju, odlučio je da mališana brutalno ubije i mrtvog ga odvede svojoj bivšoj partnerki koja je sina
NESREĆNA MAJA JE TRAŽILA POMOĆ NIJE NA SVE STRANE, ALI JE NIKO ZAŠTITIO OD MONSTRUMA
čekala u prostorijama Centra za socijalni rad.
MONSTRUM UBO MAJU ČAK 27 PUTA
Nakon što je ubio dete, Nikolić je beživotno telo četvorogodišnjeg sina smestio u automobil i dovezao se pred Centar za socijalni rad. U holu ustanove zatekao je Maju, koja je došla da preuzme dete... Bacio je dečakovo telo pred njene noge i nasrnuo na nju. Nesrećna žena dala se u beg, ali ju je monstrum sustigao,
oborio i usmrtio sa čak 27 uboda i 30 posekotina po celom telu.
U pomoć žrtvi potrčali su radnici Centra, a njih troje povređeno je u okršaju sa Nikolićem, koji je i na njih nasrnuo nožem. Agonija je okončana tek kada su dvojica komunalnih milicionera oborila Nikolića, vezala ga i predala policiji.
Nesrećna Maja Đorđević, pre nego što je doživela jezivu sudbinu, uporno je pokušavala da pronađe zaštitu za sina i sebe... Kucala je na vrata velikog broja institucija u nadi da neko spreči torturu koju je godinama trpela od nasilnika. Među njima je i Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, kojem je poslala molbu za pomoć. U čitavom sistemu najviše je propusta učinio Centar za socijalni rad u Rakovici, koji je nizom odluka doveo do sve goreg odnosa nekadašnjih partnera. Uprkos činjenici da je i njih mnogo puta pre stravičnog događaja monstrum Nikolić maltretirao, oni su donosili odluke koje su išle u njegovu korist. Majčine vapaje kao da niko nije čuo.
UBICA JE PRETIO I RADNICIMA
Da je Centar za socijalni rad u Rakovici i zaposleni u ovoj instituciji najviše zakazao četiri godine nakon tragedije tvrdi i Majina sestra Branislava. Kako kaže, oni su možda najveći krivci što je do ubistva njenih najmilijih došlo, jer da su postupali po zakonu, da su čuli Majine vapaje, reagovali na osnovu svega što vide, ona i Mihailo bi sada bili živi.
- Oni su donosili odluke koje nisu imale veze sa