Puž na padini
Braća Strugacki: “Puž na padini”, Čarobna knjiga, Beograd, 2021. Cenzura je čudo! Verovali ili ne, sasvim je moguće da od potpisanog urednika u štampu ode tekst ili celo delo koje je cenzurisano, a da niko od onih koji su u redakciji radili na njemu o tome nema pojma. Evo primera! Pred nama je ovih dana (ne možemo da kažemo “ponovo” - videće se zašto) objavljen roman, u svetu uz Lukjanjenka (“Noćna straža”...) i blogera Gluhovskog (“Metro 2033”...), ipak i dalje najpoznatijih ruskih pisaca naučne fantastike, sjajne braće Strugacki. Kada je prvi put kao “Golać na urvini” preveden 1979. u izvanrednoj beogradskoj Nf-ediciji “Kentaur”, prvo izdavača “Jugoslavija”, imao je samo oko 126 stranica. No, nije poenta u ondašnjoj svakojako tankoj knjizi! Nikome nije bilo jasno, ne samo zbog čega je ova očigledna satira na ruski birokratizovani, monstruozno multiplikovanim činovničkim osobljem i administrativno organizacijom obesmišljeni, nepopravljivo neefikasni komunizam koji vodi u sunovrat uvršćena u NF, već ni o čemu se tu uopšte radi, jer je celina bila potpuno konfuzna. Ni reč “urvina” iz naslova sigurno nije doprinela popularnosti ove knjige u našim širokim narodnim masama. Potom je roman pripreman 1987. i ponovljen 1988. kao zajedničko izdanje “Dečjih novina” iz Gornjeg Milanovca i beogradske “Narodne knjige”. Valjda da se ne pomisli kako su to, ne daj bože, nekakvi Rusi kao - daleko bilo “golaći”, u novom naslovu je precizirano da je reč o vrsti puža, a ne o nekakvim sirotanima, gologuzanima ili, što je ipak najmanje verovatno, nudistima: “Puž golać na urvini” (“Улитка
Bajdvej, mogući prevod “Golać na nizbrdici” niko nije razmatrao. Tačna je najava na koricama, gde na naslovnoj stranici piše: “Prvo kompletno, necenzurisano izdanje remek-dela evropske fantastike”. Niko više ne pominje ni N od NF! Nije tačna beleška na poleđini korica ovog izdanja na 232 stranice iz 2021. da je roman, koji je napisan 1965, u SSSR “objavljen u celosti tek 1972.”! U, za razumevanje dela veoma važnom, opširnom pogovoru samog Borisa iz 2001. (Arkadij je umro 1991. godine) “Kako je nastajao ‘Puž na padini’”, stoji da je necenzurisana verzija, po samoj braći, smela da bude štampana na ruskom tek kada je počela “perestrojka” 1988. Čak je i ta samocenzurisana varijanta u listu “Pravda Burjatiji” 1968. napadnuta od “nekog V. Aleksandrova, očito muškarca titanskog uma”. Na Zapadu su je jedva dočekali! Naš najnoviji urednik, iako mu je na kraju ostalo 5 praznih strana, nije popisao sadržaj, koji se sastoji od 11 glava i tog teksta Strugackog. Opisuju se uporedo dva nezavisna lika. Jedan je sa Kontinenta stigao u kafkijansku Upravu za pitanja Šume za koju je, bizarno, u svojoj drugarskoj kritici sam svesni V. Aleksandrov 1968. ispravno zapazio da je “konglomerat ljudi koji žive u haosu, anarhiji, koji su obuzeti besciljnim, nikome potrebnim radom, koji slede glupe zakone i direktive. Tu gospodari strah, sumnja, ulizivanje, birokratizam...”. Taj činovnik Uprave, smeštene na visokoj litici iznad beskrajne Šume, hteo bi da se spusti i vidi čega u stvari ima u toj Šumi (radnici Uprave idu samo do periferne Biostanice, gde im se dele plate dalje ih ne interesuje) u čemu ga ostali preko grupe “Naučne bezbednosti” organizovano, na čelu sa načelnikom (naučne) bezbednosti, do kraja sprečavaju na najneverovatnije načine. Drugi lik, kome se helikopter srušio iznad Šume, pokušava da iz tog fantazmagoričnog sveta izađe i vrati se - bar u Upravu. Takođe bezuspešno. Napeta, zabavna, sumanuta, duhovita, ali ponekad teška i zahtevna, dobro napisana knjiga!