SAD I EU SPASAVAJU CRNU GORU OD KINE I DUŽNIČKOG ROPSTVA

Dani su delili Crnu Goru od dužničkog ropstva i toga da zbog duga od milijardu dolara predaju Kini deo zemljišta na 99 godina, ali u poslednjem momentu uskočile su SAD i jedna članica EU i obećale spas od zamke koju je skovao Peking.

Istina, ova “sila” nije toliko neočekivana pošto su zvaničnici Podgorice pre tri meseca zavapili u EU za pomoć, a sada su dobili i pozitivan odgovor, a sve u sklopu evropsko-američke politike smanjivanja uticaja Kine na Zapadnom Balkanu.

Gradnja 41 kilometar dugog auto-puta Bar-boljare (od crnogorske obale do granice sa Srbijom) koji je Crnu Goru zamalo koštao bankrota, dogovorena je 2014. kada je od Kine pozajmila 944 miliona dolara. Pozajmicu je aminovala kineska banka u vlasništvu države, dajući šestogodišnje razdoblje počeka sa konačnim rokom dospelosti od 14 godina. Bio je deo kineskog projekta koji je vrlo dobronamerno zvučao, “Jedan pojas, jedan put”, najavljen kao mehanizam koji je trebalo da ostvari hegemoniju nad državama koje su slabije razvijene.

Dobre namere ostale su samo slova na papiru, radovi još nisu završeni, cena se zbog “neočekivanih troškova” povećala na gotovo 1,5 milijardi dolara, koji iznosi četvrtinu ukupnog duga zemlje, a prva otplata trebalo je da krene sad u julu.

Masovni nedovršeni stubovi auto-puta nadvijali su se nad Moračom, ali i nad vratom nove vlade, zbog čega je nedavno vicepremijer Dritan Abazović molio Brisel usled Evropske komisije da im pomogne u vraćanju duga.

Kada se činilo da je sve kasno, pojavilo se rešenje zapadne banke bi, prenosi “Jutarnji list”, dale Podgorici kredit sa kamatom od 1 odsto ili niže (kineski je 2 odsto) uz smanjenje valutnog rizika, što bi značilo da će se pozajmica nominirati u evrima. To je potvrdio i Jakov Milatović, ministar ekonomije Crne Gore, i objasnio da postoje dve mogućnosti: refinansiranje i ugovor o razmeni, ali je na stolu i kombinacija tih opcija.

- Svedoci smo da je Crna Gora imala veliki problem, javni dug je prešao 100 odsto BDP. EU nije odmah odgovorila pozitivno, ni dan-danas nije, ali su se pojavile SAD i Francuska da reše stvar. Ova situacija je pokazatelj da Kina nije najmoćniji akter, ali je sve značajniji. Ukoliko bi došlo do velikog uticaja

Kine u Crnoj Gori, to bi značio uticaj u državi koja je prva u redu za članstvo u EU, i to zemlje koja se posmatra kao rival Zapadu kaže za “Blic” programski koordinator BFPE Stefan Vladisavljev.

Zato su, dodaje on, SAD i pojedine države EU angažovale svoja sredstva kako bi pomogli i kontrirali Kini.

- Ne treba zaboraviti da je Crna Gora članica NATO, a glavni činilac u NATO je SAD koje žele da ograniče uticaj Kine - napominje Vladisavljev.

Sličnog mišljenja je i programska direktorka Centra za spoljnu politiku Suzana

Grubješić.

- Dug Crne Gore kineskoj Exim banci, koji je dostigao četvrtinu BDP-A, smanjiće dogovor sa dve američke i jednom francuskom bankom, a EXIM banka ostaje i dalje poverilac. Interes SAD i EU je da se smanji uticaj Kine na Zapadnom Balkanu i nastoje da investiranjem pariraju kineskoj inicijativi “Pojas i put”.

U tu svrhu EU je, kaže Grubješić, nedavno objavila ambiciozni plan pokretanja globalnog infrastrukturnog plana, a SAD to već rade kroz inicijativu Tri mora (Jadran-baltik-crno more, 12 zemalja).

Ne treba zaboraviti da je Crna Gora članica NATO, a glavni činilac u NATO je SAD koje žele da ograniče uticaj Kine - rekao je Vladisavljev

aludirajući na to da je u finalu Evropskog prvenstva navijao za Englesku.

Na primedbu da li to znači da “ko gubi ima prava na rasizam”, TV kritičar je nastavio da se ukopava.

“Po novoj sintaksi je i crnac uvreda i rasizam, a ne sporim da reč koju sam ja upotrebio jeste indirektna uvreda, ali ne mora obavezno biti i rasizam... over and out”, napisao je na Tviteru.

n