Egzit - Kao u stara dobra vremena
Fraza „kao u stara dobra vremena“često se mogla čuti proteklog vikenda u Novom Sadu, gde je održan jubilarni, 20. Egzit, kojem je, prema rečima organizatora, prisustvovalo preko 180.000 ljudi. Dok su mladi sa oduševljenjem primili vest da će se Egzit ove godine održati bez obzira na trenutnu epidemilošku situaciju, među starijim Novosađanima vodila se polemika da li je još rano da se u Novi Sad i Srbiju sjati par desetina hiljada ljudi sa svih kontinenata. Novosađani su navikli na podeljena mišljenja o Egzitu, koja idu od onih zatucanih da su posetioci festivala isključivo narkomani i raskalašni ljudi željni zabave, preko onih koji za Egzit kažu da je on samo još jedna u nizu muzičkih manifestacija i „ništa posebno“, do onih koji smatraju da festival služi na ponos i da je jedan od brendova koji je Srbiju stavio na mapu najboljih destinacija za muzičke sladokusce širom sveta.
Tako je bilo i ove godine. Mnogi su negodovali zbog smeća i žurki duž Dunavskog keja kriveći strance za to, a nisu ni svesni činjenice da je većina mladih koji su protekli vikend proveli na keju zapravo iz Novog Sada i okoline. Oni samo nisu imali novca za ulazak na Egzit, ili nisu vakcinisani ili jednostavno nisu uspeli da se domognu karte, te su zbog dobrog ozvučenja prilično jasno mogli da slušaju čitav program sa Petrovaradinske tvrđave. Mogle su se zatim čuti pohvale, ali i pritužbe na program festivala odnosno na izvođače koji su ove godine nastupili na Egzitu. Dok su jedni bili oduševljeni ovogodišnjim lajnapom, drugi su ponovo potezali pomenutu frazu „kao u stara dobra vremena“, ali u negativnom kontekstu aludirajući na to da je ove godine bio siromašan program za one koji nisu ljubitelji elektronske muzike. Ipak, ono u čemu je većina složna jeste činjenica da je Egzit bio kao neko svetlo na kraju tunela koje nas je obasjalo i podsetilo kako se živelo pre korone. Da li će ostaviti neke posledice preostaje nam da vidimo, ali je nepobitno da je Egzit ove godine upisan u istoriju kao prvi veliki svetski festival koji je otvorio svoje kapije tokom epidemije.
Egzit je bio kao neko svetlo na kraju tunela koje nas je obasjalo i podsetilo kako se živelo pre korone