Da li će đac KAKO će ŠKOLA 1.
je još gore. Prvaci se ne poznaju pošto su bili podeljeni u grupe. Ministarstvo nam za sada nije dalo nikakve najave, sve je još na nivou spekulacije.
SPREMAMO SE
ZA PUNE ŠKOLE Miroslav Markićević, direktor Sedme beogradske gimnazije, kaže da u njegovoj školi vrše pripreme kao da će nastava krenuti najnormalnije 1. septembra. Ipak kaže i da su spremni na alternativna rešenja.
- Pripremamo se kao da ćemo raditi sa 30 učenika 45 minuta. Nabavljamo sredstva za defifenkciju i sve ostalo. Ali ako bude trebalo, prebacićemo se na kombinovani model.
Na pitanje o mogućem masovnom testiranju dece, on kaže da takav predlog ostavlja mnogo nejasnoća.
- Škola nema nadležnosti da masovno testira svoje učenike. Iskreno, zvuči nemoguće testirati sve đake odjednom. Ipak, radimo u skladu sa preporukama, pa ako ministarstvo osmisli plan o testiranju, mi ćemo to ispoštovati.
On ipak kaže da polazak dece u školu nosi sa sobom rizike.
- Polazak dece u škole povećava učestalost infekcija. Ako globalno gledamo, to se dešava svuda.
MINISTARSTVO: PRATIMO SITUACIJU
Iz Ministarstva prosvete su ranije saopštili za “Blic” da prate situaciju i da će se odluka tek doneti - bez preciziranja da li će biti testiranja ili vakcinacije.
- Kao i do sada, u saradnji sa Kriznim štabom pratićemo epidemiološku situaciju i na osnovu toga će biti doneta odluka na koji način će biti organizovana nastava u novoj školskoj godini - kratko su za “Blic” prokomentarisali iz Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.
Epidemiolog Borislav Radulović kaže bez okolišanja da bi masovno testiranje učenika bilo “van pameti”.
- Taman posla! Bilo bi nemoguće. Zamislite samo jednu generaciju da morate da testirate. Koliko je to testova?
On ističe da danas negativan test ne znači da neće biti negativan i sutra.
- Čak i da uspete da ih testirate, sve njih, za samo pet dana bi među njima bilo novoobolelih. Negativan danas ne znači negativan sutra.
Svi đaci normalno u školama, od najmlađih osnovaca do srednjoškolaca, po 30 učenika u odeljenju sa časovima od po 45 minuta
Kombinovani model, najmlađi osnovci redovno u školi, a stariji od petog do osmog razreda jedne nedelje u učionici, a druge onlajn
VAKCINACIJA SVIH UČENIKA 12 PLUS
On preduslov normalizacije vidi u vakcinaciji svih “od 13 pa naviše”.
- Virus će sve više da traži sebi rezervoar i da se spušta ka mlađim generacijama. Svi od 17 do 30 moraju da se vakcinišu. To je ključ. Mogli bi i oni od 13, za mlađe još nije preporučeno.
Po njemu, dobra stvar u ovoj pandemiji je što deca podnose lakše koronu - mada i to nosi svoje probleme.
- U pandemiji nema ničeg dobrog, ali to je dobro što nam deca podnose lakše infekciju. Ali to ih čini rezervoarima virusa. Zato stariji moraju da se vakcinišu podvlači on.
Porazno je ipak to što najmanje vakcinisanih i jeste u populaciji najmlađih, a u Srbiji važi preporuka da se mogu vakcinisati i deca starija od 12 godina.
- U Beogradu smo prešli 50 odsto vakcinisanih odraslih, ali kod mladih je nizak procenat vakcinisanih. To je vrlo zabrinjavajuće, jer oni na jesen kreću u novu školsku godinu. Oko 40 procenata mladih studira, oni će krenuti na nastavu, kao i srednjoškolci i to će predstavljati epidemiološki rizik. Treba sada iskoristiti vreme i vakcinisati se da bi se imunitet izgradio do septembra, oktobra - rekao je dr Dušan Popadić, imunolog.
n
Ko ide kolima na more gleda da izbegne gužve, ali i saobraćajne kazne zbog kojih često vozačima može i odmor da presedne. A kako i ne bi ako zbog nevezanog pojasa, recimo, u Grčkoj moraju da plate čak 350 evra, dok prolazak kroz crveno svetlo u Hrvatskoj može da košta skoro 2.700!
POŠTO NAŠI TURISTI automobilom na odmor najčešće idu u Crnu Goru, Grčku i Hrvatsku, nije zgoreg proveriti koliki ih na tom putu može koštati svaki propust za volanom.
Ako bi prema visini saobraćajnih kazni naši turisti birali gde će ići kolima na more, onda bi to verovatno bila Bugarska. Naime, u ovoj zemlji najmanji propusti vozača poput nevezivanja pojasa ili korišćenja mobilnog telefona tokom vožnje kažnjavaju se sa “tričavih” 25 evra, prema podacima Automoto saveza Srbije (AMSS).
Zanimljivo, bahatog vozača toliko košta i prolazak kroz crveno svetlo ako ne izazove udes! Podatak za nevericu je da je sankcija za nepropisno parkiranje čak četiri puta veća - oko 100 evra. Najveća novčana kazna u saobraćaju u Bugarskoj predviđena je za vožnju pod uticajem alkohola koja se kreće od oko 255 do 511 evra.
Otkako je počela turistička sezona na putu u Severnoj Makedoniji koji vodi ka Grčkoj na više mesta dežuraju svakodnevno saobraćajni policajci, ali ni u ovoj zemlji kazne nisu prevelike. Recimo, nevezivanje pojasa košta oko 20 evra, a nepropisno parkiranje ili telefoniranje za volanom oko 45 evra.
Ni u Crnoj Gori saobraćajne kazne nisu drastične, s tim što vas telefoniranje za volanom ili nepropisno parkiranje može koštati klizno od 60 pa čak do 150 evra.
Međutim, Hrvatska i Grčka su očekivano najrigoroznije u vezi sa saobraćajnim prekršajima. Tako, primera radi, prolazak kroz crveno svetlo bahate vozače može da košta čak 2.700 evra. Tolika je maksimalna kazna i za vožnju pod dejstvom alkohola.
Konačno, saobraćajna policija u Grčkoj zacepila je, kao što smo već rekli, sankciju za nevezivanje pojasa - čak 350 evra. Pored toga, telefoniranje za volanom košta 100 evra, a nepropisno parkiranje 80 evra. Najveća kazna predviđena je za vožnju pod dejstvom alkohola i kreće se do 1.200 evra.
nn
nn n
n n n
nn n
n n n
nn n
Ako bi prema visini saobraćajnih kazni naši turisti birali gde će ići kolima na more, onda bi to verovatno bila Bugarska
n n izražen u evrima