NEMA PROJEKATA, PA NI MINISTRI NE TROŠE PARE
Uprkos tome što je ove godine za kapitalne investicije planirano rekordnih 430 milijardi dinara, što je za 40 odsto više nego prethodne, samo 28 odsto tog novca do sada je povučeno, dok je ostatak i dalje fikcija na računima ministarstava, jer ministri sv
Tako bar tvrdi predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji je nedavno izneo svoje nezadovoljstvo ovakvim stanjem navodeći da ministri nisu uspeli čak 700 miliona evra da povuku za investicije iako je taj novac obezbeđen u budžetu. Da stvar bude gora, to nije prvi put da ih zbog ovakve situacije kritikuje, ali čini se da su ministri postali već imuni jer pored njega, primedbe im godinama upućuje i MMF, ali se ništa ne menja. Da li će se to promeniti, za sada je neizvesno, ali ono što je izvesno to je da zbog ovakvih propusta niko ne trpi sankcije iako značajno ugrožava razvojnu strategiju države.
Na to upozorava i Fiskalni savet, koji ocenjuje da je povećano izdvajanje za kapitalne investicije, posebno u saobraćajnoj infrastrukturi i ekologiji, dobar potez Vlade, ali se loše može završiti ako se taj novac ne utroši.
- U prethodnom periodu nije bio redak slučaj da krajem godine deficit bude nešto manji od očekivanja. Razlog za to obično bude nešto bolja naplata javnih prihoda od plana ili slabija realizacija nekih planiranih projekata za tu godinu. U 2021. postoji velika verovatnoća da će se nešto slično ponovo desiti kažu u Fiskalnom savetu.
Pored toga, oni navode da je problem ozbiljan jer država novac za mnoge projekte obezbeđuje i zaduživanjem pa ako se ne povuče na vreme, plaćaju se i penali, što onda uvećava cenu investicije.
- Država je od 2009. do kraja 2020. na ime kazni, penala, za sudske postupke izdvojila više od 120 milijardi dinara. Ovi troškovi rastu svake godine pa je tako u 2010. godini iz budžeta izdvojeno četiri milijardi dinara, a u 2020. čak 23 milijarde - navodi Fiskalni savet.
Ako je suditi po trenutnoj situaciji, moguće je da će se ti penali i kazne plaćati i na kraju ove godine jer je jasno da mnogi projekti kasne. O kojim projektima je reč “Blic” nije uspeo da sazna, jer izuzev odgovora iz ministarstava energetike, odbrane, privrede i poljoprivrede, ostala su ignorisala naš mejl koji smo uputili još 5. jula.
Stručnjaci kažu da takav odnos pokazuje neodgovornost ministara prema javnosti.
- Javnost mora da zna zašto kasni realizacija kapitalnih investicija jer to plaćaju građani Srbije. Ako je razlog za to nedostatak projekta, onda je to ozbiljan signal na neadekvatan rad državne administracije i neadekvatan izbor kadrova koji obavljaju javne poslove. Tamo gde je ovaj problem gorući mora se pojačati tim stručnjaka jer u suprotnom kapitalne investicije će samo ostati mrtvo slovo na papiru - kaže za “Blic” profesor ekonomije Ljubomir Madžar.
Slično mišljenje ima i Goran
Rodić, potpredsednik Građevinsko-inženjerske komore.
- Novac se ne povlači zato što nisu završeni projekti i okončana eksproprijacija i niko bez toga ne može da počne da posluje i da hoće. Ako je nešto u fazi realizacije, a ne povlače se pare, znači da se ne radi. Takođe, nesigurnost se javlja jer izvođači radova nemaju odgovarajuće garancije. Sve su to razlozi zbog kojih pare mogu da stoje – navodi Rodić.
Inače, rebalansom budžeta najviše su povećana izdvajanja za infrastrukturu, oko 330 miliona evra, dok je poseban pozitivan iskorak napravljen u projektima vezanim za komunalnu infrastrukturu i zaštitu životne sredine za koje je predviđeno oko 130 miliona evra.