ODIGRALA SAM PUNO ŽENA KOJE ĆUTE
Sada kada slušam šta o meni govore, mislim samo jedno: da sam bila korisna jugoslovenskoj umetnosti. I to bi bilo dovoljno - da sam bila korisna - rekla je proslavljena glumica drugog dana ovogodišnjeg 49. Sofesta.
Bilo je to u završnici panel diskusije o ovoj velikoj umetnici koja je pod nazivom „Život sa filmo m ili život za film“održana drugog dana 49. Sofesta (11-17 juli) koju je vodio umetnički direktor Aleksandar Avramović, a govorili su Tatjana Nježić, Zoran Maksimović, Radoslav Zelenović i Milan Nikodijević.
Obraćajući se na kraju, vidno dirnuta, Mira Banjac je između ostalog kazala:”vi ste me toliko zadužili, a ja nemam više vremena da vam se na neki način odužim za sve to. Sada kada slušam sve ovo, mislim samo jedno: Da sam bila korisna jugoslovenskoj umetnosti. I to bi bilo dovoljno - da sam bila korisna. Svi ti likovi koje sam igrala-to nije izmišljeno, ja sam bila veliki tragač za svojim ženama. Iz mog miljea. Puno sam odigrala žena koje ćute, vrlo sam ponosna na sve naše žene koje sam igrala.“
Pomenula je potom da je kao vrlo mlada, sa 22, igrala ulogu žene kojoj su 92, te da joj je njen profesor Rakitin govorio da je sasvim svestan da ona to neće dobro uraditi ali da treba da je odigra, zatim kako je igrala samo za četiri žene…
- Na kraju postoji samo ono što ostane u ljudima. Lepe su nagrade, priznanja… ali ostaje samo ono što se kroz uloge utisnulo u ljude. Samo to. I dok to traje u ljudima, trajaće uspomena na ono sam ostavila kad budem otišla tamo gore. Veoma mi je draga nagrada koju sam na ovom festival dobila, “Statueta slobode” i zato što u imenu nosi - slobodu, a sloboda u svakom smislu jeste nešto čemu sam ceo život bila posvećena - kazala je Mira Banjac.
Panel je održan u galerijskom prostoru gde je izložba “Lica Mire Banjac” (autor Zoran Maksimović), a Radoslav Zelenović je, između ostalog, kazao da nikada na tako malom prostoru nije video toliko istorije filma i televizije kao na pomenutoj izložbi, i apostrofirao impresivan i kvantitet i kvalitet energije Mire Banjac kojim je stvarala i nosila sve te uloge.
- Takva energija je stvarala i držala jugoslovensku kinematografiju. Slikovito o tome govori i podatak da je od 1970. do 1979. snimila čak 44 igrana filma i desetine serija kao i da praktično nema ni jedan reditelj sa ovog podneblja sa kojim nije radila - kazao je Zelenović.
Apostrofirajući izuzetan talenat, karijeru i ličnost Mire Banjac Tatjana Nježić (autor knjige biografskih priča M.banjac “Ne daj se”, izdavač “Vulkan”) je kazala da je svojim glumačkim volumenom kroz uloge - uvek duboko i slojevito otelotvorene - pretapala umetnost u život, život u umetnost, pa u krug.
- Trebalo bi nam ko zna koliko vremena da prođemo kroz njen glumački opus makar na preskokce. No, pomenimo nekolicinu ekranskih rola. Recimo njena Saveta Govedarević u seriji „Priče iz radionice“, odnosno filmu „Šesta brzina“Zdravka Šotre. U toj roli kao jedna od mnogih, jedna od nas izatkala je onu tananu, a tako čvrstu
Veoma mi je draga nagrada koju sam na ovom festivalu dobila, “Statueta slobode” i zato što u imenu nosi - slobodu, a to jeste nešto čemu sam ceo život bila posvećena
nit spremnosti da se ipak uzdignute glave nosi u osnovi jedan poprilično ponižavajući unapred zacrtani, zadati položaj žene, odnosno supruge, majke...uvek potpuno drugačija, primerice, kao Danica u „Balkanskom špijunu“, učinila je da bezuslovna ljubav žene prema porodici, koja je ne retko na ivici zdravog razuma postane od krvi i mesa. Njene su uloge, između ostalog, masterklas u funkciji projekta, te tako je njena uloga Petrove majke u „Varljivom letu ‘68“i svojevrsan ogled o ženi koja nastoji da se odbrani od sluđivanja koje joj život servira, zatim majka u „Sjećaš li se doli Bel“Emira Kusturice nosi u sebi i veru da možda ipak ima i negde neke lepote...njena Marija u istoimenoj seriji Stipe Delića je master klas žudnje za životom, i borbe naravno, a na primer, Baka Ruža u “Vratiće se Rode” neizgovorena, ali otelotvorena, vivisekcija pitanja odnosa mladost-starost. U filmu “Pusti snovi” Soje Jovanović (1964) - koji govori o običnom čoveku što sanjari o filmu (Mija Aleksić) i zaljubljen je u lepu filmsku zvezdu (Nuša Marković) - Zorica Mire Banjac donosi ključni moment polariteta san-realnost, a baba u “Skoncentriši se baba” Dalibora Matanića, gotovo bez teksta i bez pokreta (!) svu tragiku ljudske, čovekove zablude.
Istakla je potom nekoliko odličnih, epizodnih uloga Mire Banjac, poput konobarice u filmu “Jagode u grlu” Srđana Karanovića, servirka Ljiljana Grbić u filmu “Majstori, majstori” Gorana Markovića…
- Duhovitost je posebna tema. Blistava sofisticiranost kojom je, u svakoj roli drugačije, pretvara u suvi realitet zavređivala bi poseban esej, kazala je.
Zoran Maksimović (Autor monografije o M.banjac rađenoj povodom nagrade “Dobričin prsten”; izdavač UDUS) je podsetio na ono što su drugi govorili o Miri kao i na niz njenih iskaza među kojima i:”sudbina pozorišnog umetnika je da istodobno u sebi, sa podjednakim talentom, sjedinjuje veštinu i dušu glume”, a profesor Nikodijević je govorio i o njenom znalačkom pedagoškom radu.
Lepe su nagrade, priznanja, ali ostaje samo ono što se kroz uloge utisnulo u ljude. Samo to. I dok to traje u ljudima, trajaće uspomena na ono što sam ostavila