Neki su i sa 90 bodova izvisili za upis

NIJE TAJNA DA su delom zbog sopstvene nepažnje, delom zbog neobaveštenosti, a delom i zbog činjenice da je ove godine za upis u srednje škole prosečno bilo potrebno tri-četiri boda više nego prethodnih godina, određeni broj dece u prvom krugu je ostao - neupisan.

Naime, prilikom iskazivanja liste želja, đaci (i roditelji) su imali mogućnost da navedu do 20 željenih smerova, u različitim školama, a onda bi “upadali” u prvi gde su imali neophodan broj bodova. Međutim, neki su optimistički upisali samo tri-četiri, neki i desetak, a ispostavilo se da ni za jedan od željenih smerova nisu imali dovoljno poena.

- Kada smo saznali da imamo oko 90 poena redom smo pregledali sve željene škole i smerove u kojima je prošle godine bilo moguće upisati se sa sličlnim skorom. I ispisali smo desetak želja. Međutim, kada je osvanuo spisak upisanih usledio je šok. U svim školama je bilo potrebno i po četiri poena više nego ranije, pa je moj sin ostao neupisan - ispričala je Beograđanka Marija V.

Kako kaže, morala je teška srca da pribegne rezervnoj varijanti, pa je dete u drugom krugu, koji je završen pre dva dana, upisao školu za koju nije ni sanjao da će u njoj završiti.

- Hteo je gimnaziju, a upisao je saobraćajnu. Nadam se, ipak, da će posle prve godine moći negde da se prebaci.

Podsetimo, za sve je “kriva” mnogo lakša mala matura i mnogo više osvojenih bodova. Naime, od mogućih 20 bodova, prosečan broj koji su učenici ostvarili na testu iz srpskog, odnosno maternjeg jezika je 13.3 (prošle godine srpski jezik 11.2), na testu iz matematike je 12.4 (prošle godine 11.0), dok je ostvareni prosečan broj bodova na kombinovanom testu 14.7 (prošle godine 14.2).

- Brojke govore o tome da završni ispit nije bio težak za učenike, jer je ova generacija, u proseku, rešavala tačno više od 60% zadataka - rekli su iz Ministarstva prosvete.