HTELI BI SPORAZUM, ALI GDE JE TA NAGRADA?
Prvo su nas mamili obećanjima da će Srbija ući u Evropsku uniju 2012. ili 2013. godine, pa je optimizam zamenio pesimizam i došlo se do 2020. godine. Poslednja godina kojom se mahalo je 2026.
Umeđuvremenu je i opala podrška građana ka partnerstvu sa Briselom, a ništa manji nije ni zamor proširenja unutar EU, zbog unutrašnjih problema i otpora njihovih građana. Sve to se uplelo u klupko koje je teško raščivijati, a sve ćešće se čuju pitanja: “Kada će se otvoriti vrata EU za Srbiju?” i “Da li je raspetljavanje kosovskog čvora zaista prečica do toga?”.
Ma kakve reforme se sprovodile čini se da je EU sve dalje, a bolni primer je Severna Makedonija, koja je čak promenila ime države kako bi mogla da otpočne pregovore sa EU, ali se isprečio francuski, pa bugarski veto. To je loš primer i za ostale države koje pretenduju da budu članice, a zvaničnici Brisela su svesni šuma na vezi i frustracije koja se razvila na liniji Zapadni Balkan - EU, pa se na različite načine dovijaju da smanje tenzije i pruže veru u bolje sutra.
Pribeglo se novoj metodologiji pristupanja, pa se umesto poglavlja sada otvaraju klasteri, a i političari unutar EU pojedinačno se javljaju i daju svoje predloge o rešavanju krize.
Vodu je zamutio premijer Slovenije Janez Janša koji je predložio prekrajanje granica u šest država, a nedavno je šef EU Đuzep Borelj prezentovao dokument koji bi trebalo da pomogne da se prevaziđe trenutna situacija.
Među predloženim stvarima našle su se učestalije posete najviših zvaničnika EU i zemalja članica regionu, češći pozivi predstavnicima regiona u Brisel, koherentna i artikulisana javna diplomatija o EU u regionu, ali i o regionu prema građanima Eu.“nećemo više čekati ni dve godine, niti dva meseca”, lupio je šakom o sto Borelj.
Svesni pat pozicije su i u SAD, a čak je u ekskluzivnom intervjuu za “Blic” Metju Palmer, specijalni izaslanik Stejt departmenta, govorio o tome kada je isticao da je put Srbije ka EU blisko povezan sa uspehom dijaloga u Briselu.
Na konstataciju “Blica” da evropska perspektiva iz pomenutih razloga skoro da ne postoji i zašto se očekuje da Srbija pristane da da nešto za ništa, Palmer je, između ostalog, rekao:
- Svakako je tačno da EU treba da Zapadnom Balkanu učini jasnim da je put otvoren, ukoliko urade težak posao i spovedu neophodne reforme.
I unutar EU opada podrška za proširenje, što zbog finansijskih problema što zbog loših iskustva iz prethodnih proširenja, kada su pojedine zemlje postale članice, a da nisu ispunile sve preduslove.
I francuski predsednik Emanuel Makron u julu 2019. u Beogradu jasno je rekao da EU neće primati nove članice dok se sama ne reformiše.
Govoreći o tome za “Blic”, Marko Savković, programski direktor Beogradskog fonda za političku izuzetnost, kaže da je baš zbog novih put Srbije ka EU blisko povezan sa uspehom dijaloga u Briselu okolnosti “cena proširenja
Emanuel Makron u julu 2019. u Beogradu jasno je rekao da EU neće primati nove članice dok se sama ne reformiše
porasla”.
- Građani EU, na čiji stav političari jako obraćaju pažnju, veoma su protiv proširenja, a to pokazuju i najnovija istraživanja u Francuskoj. Ono je pokazalo da se građani plaše za svoje poslove, smatraju da će ih proširenje skupo koštati, a da primljene zemlje neće dovoljno doprinositi. Jednom rečju, žele da zadrže standard kakav je sad - istakao je Savković.
Ipak, nešto drugačlijeg stava je direktor Centra za regionalizam Aleksandar Popov, koji je rekao da će EU intenzivirati “trgovinu” članstvom Srbije i drugih zemalja Zapadnog Balkana u zamenu za kompromis Beograda i Prištine o statusu Kosova.
Podsetio je da je u poslednje vreme primetna rešenost EU i SAD da što pre uvedu dijalog Beograda i Prištine u neki ozbiljniji kolosek od onog prvog sastanka.
- Sada je cilj da se, od onih ekstremnih polaznih tačaka Kurtija da dolazi u obzir samo potpuno priznanje Kosova od strane Srbije i Vučićevog odgovora da o tome nema govora, nađe neka srednja mera, ma šta to bilo. Kroz ovu Lajčakovu izjavu pokušava da se napravi izvesna trgovina, šalje se poruka da je to put ka ubrzavanju procesa učlanjenja Srbije kao najveće zemlje regiona u EU, što bi povuklo i druge manje zemlje. To je jedna vrsta podsticaja - zaključio je Popov.
Građani EU, na čiji stav političari jako obraćaju pažnju, veoma su protiv proširenja
džamija, inače sagrađena od kamena uzimanog sa srpskog pravoslavnog manastira Sveti arhangeli.
Kako za “Blic” kaže strani diplomata iz Prištine, najnovija inicijativa kosovske vlade tumači se kao pritisak pred pregovore i zbog pregovora sa Beogradom, na koje premijer privremene vlade Aljbin Kurti odlazi nevoljno i jer to od njega traže stranci.
- Na Kosovu se ne živi naročito bolje i siromaštvo je prisutno. U takvim uslovima lokalnom življu smeta upućivanje boraca UČK u Hag. Konfrontacija na etičkom nivou je uvek “dobrodošao” amortizer - kaže sagovornik “Blica”.
Osim oko 200 džamija za koje tvrde da su porušene, u svoje kulturno nasleđe kosovski Albanci pobrojali su i turske hamame i kamene kuće za koje tvrde da ih je oko 500 uništeno, a predstavljaju arhitektonsko nasleđe.
Osim činjenice da nije jasno kako bi i kome “Kosovo moglo da tuži Srbiju” jer nije ni priznata država-član međunarodnih institucija, ostaje otvoreno pitanje šta je zapravo kosovsko kulturno nasleđe. Poslednjih godina smo svedoci pretvaranja srpskih crkava i manastira u kosovske, svojatanje srpske kulturne baštine, pa se nameće pitanje ako se već podižu tužbe - ko će odgovarati za oko 150 već evidentiranih crkava koje su srušene od rata do danas, u mirnodopskom periodu. Obnovljeno je tridesetak, i to ne sve u potpunosti, a u tragičnom zbiru 150 ima i onih objekata kulture koji nisu obuhvaćeni programom obnove posle 2004. godine.
n
Nije jasno kako bi i kome “Kosovo moglo da tuži Srbiju” jer nije ni priznata državačlan međunarodnih institucija