AMERIKA POBEGLA IZ AVGANISTANA, A NEMCI će PLATITI CEH
Kako se Amerika nakon dve decenije povlači iz Avganistana, a talibani rapidno napreduju u osvajanju teritorija, stanovnici ove ratom razorene centralne i južne azijske zemlje krenuli su da beže, dok se šire strahovi od nove izbegličke krize.
Talibani su prošle nedelje rekli da su zauzeli 85 odsto teritorije Avganistana, što je nemoguće potvrditi, ali je znatno više od njihovog prethodnog saopštenja da su osvojili više od trećine od 421 distrikta i distriktnih centara zemlje. Mnogi distrikti su pali pod njihovu vlast bez borbe, kako su avganistanske snage napustile svoje stanice, a talibani sada tvrde da su zauzeli strateški granični prelaz sa Pakistanom.
Vlasti provincije Kandahar, u kojoj se Spin Boldak nalazi, poriču da su talibani preuzeli kontrolu, ali AP prenosi da su stanovnici pakistanskog grada Čaman sa druge strane granice rekli da su videli okačenu talibansku belu zastavu i talibane kako se voze u području. Oni su poslednjih nedelja zauzeli niz velikih pograničnih prelaza, uključujući na granici s Iranom, Uzbekistanom i Tadžikistanom, a Spin Boldak je ključni prelaz za svu robu iz pakistanske luke Karači do Avganistana.
DUGI REDOVI ZA PASOŠE U KABULU
Iako je američki predsednik Džo Bajden u aprilu rekao da će povući svoje trupe iz zemlje do 11. septembra, na 20. godišnjicu terorističkog napada na Njujork, Vašington i Pensilvaniju, početkom jula je objavio da će se povlačenje okončati do 31. avgusta.
Zamenik specijalnog predstavnika Ujedinjenih nacija za Avganistan Ramiz Alakbarov rekao je da najmanje polovina od 33,5 miliona ljudi u zemlji treba humanitarnu pomoć, usled suša i pandemije kovida, kao i “eksalacije vojnih aktivnosti, konflikta i rata”.
“Forin polisi” piše da se sa povlačenjem američkih trupa i napretkom talibana Evropa suočava sa hiljadama izbeglica koji će bežati pred njima, a najpopularnije destinacije azilanata su tradicionalno Nemačka i Švedska.
Najnovije slike iz Kabula samo su potvrdile strahove o novoj izbegličkoj krizi. Pol Rensajmer, reporter “Bilda”, objavio je na Tviteru fotografiju dugačkog reda ispred kancelarije za izdavanje pasoša u Kabulu.
“Više od 8.000 ljudi dolazi ovde svakog dana da izvadi ili obnovi pasoš. Mnogi od njih su iz regiona u koje su ušli talibani. Neki prosto žele da budu spremni ako talibani preuzmu čitavu zemlju, drugi žele odmah da odu, a omiljena zemlja: Nemačka!”, napisao je Rensajmer.
VEĆINA će IĆI U NEMAČKU I ŠVEDSKU “Forin polisi” podseća da je 2019-2020. preko 416.600 azilanata stiglo u Evropsku uniju, a 2015. čak 1,2 miliona, u periodu takozvane izbegličke krize. Avganistanci već beže u susedne zemlje, uključujući 1.000 avganistanskih vojnika koji su pobegli u Tadžikistan.
SAD su relativno zaštićene distancom, iako Vašington obezbeđuje specijalne vize Avganistancima koji su radili kao prevodioci, šoferi ili radnici za Amerikance. Ali, mnoge izbeglice će, s velikim rizikom i uz visoke troškove, pokušati da stignu do bliže Evrope, ukazao je bivši ambasador Italije u NATO Stefano Stefanini.
- Možda to neće biti najdirektnija ruta, ali Italija, preko Libije, biće glavno mesto iskrcavanja. Onda će novi tok od Hindu Kuša (planin
Očigledno je strateški interes Zapada i zemalja poput Švedske i Nemačke da Avganistan ne implodira, rekao je švedski političar Pal Jonson
skog masiva u srednjoj Aziji) krenuti ka severu do Nemačke, Švedske, Norveške i Velike Britanije – istakao je Stefanini.
“Forin polisi” podseća da su 2015. Nemačka i Švedska bile dve najpopularnije zemlje za azilante iz Sirije, Avganistana i Iraka. Iako su naporno radile na njihovoj integraciji, izazov se pokazao većim utoliko što su mnogi od njih došli sami. Tako je u Švedskoj te godine više od 35.000 azilanta registrovano kao maloletnici bez pratnje – 92 odsto muškarci, a dve trećine Avganistanci.
- Evropski saveznici u NATO su bili najmanje entuzijastični zbog bezuslovnog napuštanja Avganistana, s razlogom – ukazao je Stefanini.
KRAJ RATA, ALI ZA AMERIKU
Iako je Bajden u aprilu poručio da je “vreme da se okonča najduži američki rat”, mnogi u Švedskoj, Nemačkoj, Italiji, Grčkoj i drugim evropskim zemljama neće osetiti da je kraj zaista došao. Nakon odlaska američkih trupa, savezničke snage nisu imale drugog izbora nego da se i same povuku. Nemačke i poljske trupe su već napustile zemlju, britanske su pri kraju.
Amerikanci tvrde da neće potpuno da se povuku. Vojska će napustiti zemlju, ali će zadržati diplomatsko prisustvo u Kabulu, međutim koliko im se žuri da izađu pokazuje ne samo pomeranje roka već i način na koji su napustili ključnu vojnu bazu Bagram. Iskrali su se tokom noći bez ikakvog obaveštenja, samo su isključili struju i otišli, a avganistanski komandant baze je tek nakon dva sata otkrio da ih nema.
Dok su američki saveznici obezbeđivali svoje trupe u okviru međunarodnog napora, ovo je ustvari bio rat Vašingtona, ukazuje “Forin polisti”, dodajući da zato možda nije iznenađujuće što je Bajden mogao prosto da odluči da je rat sada gotov. Ali nije bitno to da li Bajden veruje da je okončao rat – bitno je da li u to veruju Avganistanci, zaključuje list, a izgleda da mnogi od njih već imaju svoje mišljenje o tome a njihova odluka mogla bi imati velike posledice po američke saveznike u Evropi.