MIROSLAV OLENJIN PROGRAMERI U OBLACIMA
MLADI STE, BRINE VAS BUDUĆNOST? NE POSTOJI BOLJE ZANIMANJE OD PROGRAMIRANJA, AKO MENE PITATE, A NI BOLJE MESTO DA SE NJIME BAVITE OD AUSTRALIJE...
...Je li, Miroslave, pitaju me preko interneta poznanici iz Srbije - šta ti to tamo u Australiji radiš? Evo, programiram po malo. Ma to znamo, ali šta konkretno? Pa, u firmi gde sam zaposlen već devet godina pišem i održavam softver za digitalni marketing. Taj softver se onda izvršava u “oblaku”, u skladu sa današnjim trendovima. Komplikovano za objasniti? Nije. Sigurno ste nekad nešto kupovali sa sajtova kao Amazon i ebay? Kako to već ide, takav sajt će vam najpre tražiti da se registrujete. Unosite ime, e-mail adresu i druge lične podatke. Sajt vam onda šalje pozdravnu poruku, nešto u stilu “dobrodošli, evo šta sve kod nas možete kupiti”. Ostaje vam da kompletirate vašu prvu porudžbinu. Kad je to govoto, sajt vam na e-mail dostavlja potvrdu sa spiskom artikala koje ste poručili. Kasnije vam s njega redovno stižu obaveštenja o novim proizvodima i specijalnim ponudama.
Imate dakle poslovni sistem jedne firme, sa podacima o kupcima, artiklima i porudžbinama. I imate marketing servis koji kupcima odašilje raznovrsne e-mail, SMS, Fejsbuk i druge poruke. Jasno je da onda morate imati i nešto u sredini, što na svakih pet minuta, recimo, skuplja najnovije podatke iz poslovnog sistema i prosleđuje ih servisu za slanje poruka. To upravo ja programiram. Prvobitno smo koristili servis pod nazivom Eloqua, vlasništvo IT giganta Oracle, da bismo nedavno prešli na moderniji Maropost. Ovakvi specijalizovani servisi uživaju kredibilitet u sajber svetu. Slanje velikih količina nezatraženih poruka zakonski je kažnjivo, a popularni e-mail sajtovi kao Gmail i Yahoo sve sumnjive poruke usmeravaju u Spam folder, gde obično ostaju nepročitane. Dotle se Elokvi i sličnim servisima veruje i poruka koja stigne preko njih ide pravo gde treba, u vaš Inbox.
Svi ti servisi obitavaju u “oblacima”, odnosno “negde onlajn”. Fizička lokacija više nije bitna. I australijske kompanije poslednjih godina svoju IT infrastrukturu masovno sele na platforme u oblaku kao što je Majkrosoftov “Ažur”. Amazon nudi sličnu globalnu platformu, poznatu kao AWS. Uzmite, na primer, neku novopokrenutu, “startap” firmu: zašto bi kupovala skupe kompjutere-servere za držanje svojih baza podataka i vebsajtova, ako sve to već postoji na internetu, tj. u oblaku? Jeftinije je, spremno da se odmah koristi, a tu je i tzv. skalabilnost. Ovo poslednje je važno kad dođe “blek frajdej” ili slična velika rasprodaja, i promet na firminom sajtu se odjednom utrostruči. Kad koristite platforme u oblaku, znate da je njihova infrastruktura fleksibilna i da će uvek imati dovoljno snage da se izbori sa skokovima u opterećenju.
Među softverskim alatima ovde u Australiji glavni su Majkrosoftovi SQL Server i Visual Studio. Najviše ponuda za posao vezano je za programski jezik C# (izgovara se “si-šarp”). Ako ne želite da budete deo Majkrosoftovog carstva, može i tako, traže se jezici Javascript, PHP, Python i Ruby. Slanje podataka servisu za distribuciju e-mail poruka ili nekom drugom spoljnom sistemu obavlja se u formatima XML i JSON, koje takođe treba poznavati. A sad ono najlepše. Uprkos svih zaključavanja i restrikcija putovanja, australijskoj ekonomiji ide vanredno dobro. Nezaposlenost je 4,9% - najniža u poslednjih deset godina! Poslodavci su ranije bili dosta kruti po pitanju angažovanja IT stručnjaka izvan Australije, ali doba korone je i to promenilo. Lično skoro svakog dana “skajpujem” sa kolegama u SAD, Kanadi i Peruu. Nekom je u datom trenutku jutro, nekom popodne ili veče, tako to ide, morate se prilagoditi. A i držati korak sa novim tehnologijama. Kompanije ne gledaju samo ko koliko zna, nego i koliko je voljan da uči. Drugim rečima, koliko se on, ili ona, isplate kao investicija na duži rok.
PROGRAMERI ZAPOSLENI ZA STALNO U MANJIM GRADOVIMA ZARAĐUJU OKO 90.000 AUD GODIŠNJE
Programeri zaposleni za stalno u manjim gradovima zarađuju oko 90.000 AUD godišnje, pre poreza. U Sidneju i Melburnu, zbog većih troškova života, i znatno više. Jedna od prednosti stalnog radnog odnosa je što vam banke lakše odobravaju kredite za kuće i kola. Alternativno, može se raditi na “kontrakt”, odnosno ugovor, i zaraditi više u kraćem vremenu. Ugovori u IT industriji potpisuju se na tri meseca do dve godine i tipično su vezani za razvoj nekog većeg projekta. Da li će vam firma po isteku ugovora ponuditi produženje, zavisi od vaših rezultata i planova firme. Dabome, takvi poput mene, sa porodicom i sređenom situacijom, više vole stalno zaposlenje. To će reći - 38 sati nedeljno, četiri nedelje godišnjeg i 10 dana bolovanja, rad od kuće po dogovoru i otpremnina u slučaju da vas proglase viškom. Šta biste bolje?