MILOŠ ČOLIĆ LELE KEČAP
NA ZAPADU, PA I U FRANCUSKOJ TEKU MED I MLEKO. NA JELISEJSKIM POLJIMA MED JE NA ČEKANJU, DOK SE NJIMA MLEKO POVREMENO SLIVA. PROIZVOĐAČI GA PROSIPAJU NEZADOVOLJNI CENOM. “MAKRONE, SPASAVAJ SVOG SELJAKA” – BILA JE GLAVNA PAROLA DEMONSTRANATA.
...Reč je o onom istom proizvođaču o čijem položaju ovdašnji mogu samo da sanjaju. Šta mogu da očekuju prozvođači paradajza iz okoline Lebana, Leskovca i Vlasotinca koji iz protesta zbog niske otkupne cene besplatno dele paradajz?
Na njihovom spisku želja nalazi se zahtev da im država obezbedi izvoz; da im se nadoknadi šteta; da paradajz postane strateški proizvod; da se u sezoni, pet meseci u Srbiji kupuje samo domaći paradajz; kada krene naša proizvodnja nema uvoza... Salatu – nismo imali.
Proizvođači s juga očekuju i predsednika Srbije na “Paradajz festu”. Da li će on biti nalik španskom Tomatinu u Bunolu gde se, krajem avgusta, stanovnici i turisti nemilice gađaju paradajzom, videćemo. Duga je i lista krivaca gnevnih proizvođača. Po azbučnim redom: 1. Albanski paradajz 2. Država - domaća 3. Ministar domaći, Nedimović 4. Otkupljivači domaći 5.Trgovci kao i provereni dušmani 6. Uvoznički lobi.
Od Leskovca do Lebana beli se od plastenika. U jablaničkom kraju podignuto je 1.500 hektara plastenika iako ih je u Srbiji tek oko pet odsto, dok gotovo 80 odsto paradajza stiže iz bašte. Povrtarima je paradajz obezbedio bolji život, ali julski protest je repriza prošlogodišnjeg. Sapleli su se o isti kamen: cenu. Očekivanja da će u trenutku poplave paradajza na tržištu zaraditi višestruko više su nerealna. Vlastitim izborom i ove godine su (za)igrali utakmicu u kojoj je gubitak osiguran. Kako bi mogli sami sebi da pomognu? Meštani istih sela u trouglu Leskovac-lebane-vlasotince poslednjih desetak godina prodaju kvalitetan paradajz i na beogradskim pijacama. Ove nedelje njihove komšije u Beogradu su kilogram prodavali deset do 15 puta skuplje nego što su im nudili otkupljivači: od 100 do 150 dinara. Samo na beogradskim pijačnim tezgama prodaju u sezoni više hijada tona “crvenog zlata”. Zimska proizvodnja paradajza u Srbiji ne postoji iako je izuzetno isplativa. Domaći rod na tržište stiže najranije u martu, kada je već stigao paradajz iz Makedonije i Albanije. Svaki drugi prodati kilogram inkriminisanog albanskog paradajza je rani paradajz. Dovoljno je da budete kupac pa da znate da su prvi paradajz, paprika, malina, jagoda i do pet puta skuplji.
Nejasno je takođe zbog čega se, ukoliko nemaju interes da prodaju svež paradajz, ne opredele za industrijsku proizvodnju, sokova recimo: ceđeni, mleveni, jedan sa celerovim listom, drugi peršunovim, treći s jednim i drugim... U Vojvodini postoji bar 30 porodičnih firmi koje u sezoni proizvedu i prodaju 10.000 do 20.000 flaša soka od paradajza. Gledao sam La La Lend – film, ali nigde u prodavnici nisam video da se prodaje recimo Lele(skovački) kečap: blagi, gurmanski, ljuti bar jedan konkurentan proizvod. Industrijska prerada je mala a prostora za prodaju ima. Potrošnja paradajza u Srbiji je velika, 26 kilograma svežeg paradajza po stanovniku dok domaćinstvo u proseku godišnje potroši i do 15 litara kuvanog paradajza. Nije samo povoljna klima razlog dobre prodaje albanskog paradajza već činjenica da se u Albaniji navodnjava 380.000 hektara poljoprivrednih površina. U Srbiji osam puta manje. Navodnjavamo samo 46.823 hektara, tek 1,4 odsto obradivih površina objašnjava mi kolega Branislav Gulan, izuzetan poznavalac poljoprivrede. Prošle godine zabeležen je pad proizvodnje paradajza. Sa 111.639 tona 2019. prošle godine bili smo bliži petocifrenoj proizvodnji. Tek 103.277 tona – ukazuje Gulan. Najviše paradajza u Srbiji proizvedeno je 1977. Za današnje prilike neverovatnih 244.960 hiljada tona paradajza. Jedno od mogućih rešenja je da država pomogne podizanje savremenih plastenika i staklenika sa zagrevanjem. Posebno tamo gde postoje geotermalni izvori kako bi taj energetski trošak bio manji a proizvod konkurentniji. Tako bi i domaći krastavac i paradajz mogli ranije da se nađu u prodavnicama.jedan od dobrih predloga mislim da je potekao od Milana Krkobabića, ministra za brigu o selu. Formirati Garantni fond koji bi, ne samo u ovom slučaju, poljoprivrednom proizvođaču obezbedio uložena sredstva. Iskustvo međutim govori da u Srbiji predlozi koji će biti usvojeni dolaze samo sa jednog mesta. Uveren sam da će država reagovati na nezadovoljstvo proizvođača sa juga i da će pomoći, ne zato što voli paradajz već zato što nije reč o retkim proizvođačima nojevih jaja. U Jablaničkom okrugu registrovano je oko 15.000 domaćinstava koja se bave proizvodnjom paradajza. Od toga živi oko 45.000 ljudi... A idu i izbori.
U Srbiji se oko 15.000 domaćinstava bavi proizvodnjom paradajza, a od toga živi oko 45.000 ljudi