Adios amigo! Bio si gospodin, drug, ljudina...
Ostalo je Užicu u amanet da čuva sećanje na svog sugrađanina, kao što je on za života, koračajući putevima planetarne slave, uvek sa ponosom pričao odakle je potekao i svom gradu se redovno vraćao. I na svakom koraku plenio ljubavlju, dobrotom i gospodskim manirima.
Više od 15 meseci od kako je 6. aprila prošle godine preminuo u madridskoj bolnici, Radomir Antić je juče po ličnoj želji sahranjen u porodičnoj grobnici na groblju Dovarje u njegovom Užicu. Za fudbalski svet bio je Mister, a za njegove Užičane njihov Anta, ili Antara.
- Prošlo je dosta vremena od kada je preminuo. Nije moglo biti drugačije nego da počiva u Užicu, samo što prilike nisu dozvolile da sahranu obavimo ranije. Kada je u Španiji bila loša situacija, ovde je bila dobra, i obrnuto. Užice, Zlatibor, Sloboda, Partizan, Srbija, ma koliko daleko bio od njih moj otac ih je uvek sa ponosom pominjao - ispričao je za „Blic“Radomirov sin Dušan.
Dva dana posle smrti Antićevi posmrtni ostaci su kremirani, a juče je urna u kovčegu spuštena u grobnicu u kojoj počivaju njegov otac Jovo i majka Milka.
Od bivšeg fudbalera užičke Slobode, Partizana, Fenerbahčea, Lutona, jedinog trenera koji je vodio sva tri španska velikana – Real, Barselonu i Atletiko Madrid, selektora koji je reprezentaciju Srbije odveo na Mondijal 2010. u Južnu Afriku oprostili su se mnogi. Osim porodice, bivših saigrača iz Slobode, društva iz detinjstva sa užičke kaldrme kome je do smrti ostao veran, od Antića su se juče oprostili mnogi poznati iz sveta sporta. Uz Nikolu Lončara, Radomirovog zeta, na sahrani su bili Vlade Divac, Nemanja Vidić, Dejan Stanković, Boško Đurovski, Vladimir Petrović Pižon, Zoran Bata Mirković, Gordan Petrić, Goran Pandurović, Miroslav Radošević, Zoran Njeguš...
- Mnogo je priča među nama ostalo neispričano, ostala je večna ljubav prema našem dedi. Za neke on je bio gospodin Antić, za druge Antara, za treće Radomir,
Plenio je najboljim manirima i ponašao se prema svakom isto, bilo da pred njim stoji fudbalska zvezda ili neznani seljak iz okoline Užice
za četvrte Mister, za nas njegove unuke samo deda koji je prerano otišao i kome nismo uspeli da vratimo svu ljubav kojom nas je darivao - rekla je nad dedinim odrom Radomirova unuka Ivana.
Mural njegovog lika u dresu Partizana, oslikan za Antićevog života u centru grada, na zidovima Gradske kafane za čijim stolovima je okupljao prijatelje, za sada je jedini znamen posvećen fudbalskoj i ljudskoj legendi. Uskoro više neće biti tako jer će, čulo se preksinoć na komemorativnoj večeri, Gradski stadion u Užicu poneti ime Radomira Antića.
Bio je Užičanin, ali spletom okolnosti nije rođen u ovom gradu.
- Njegov otac Jovo je bio vojno lice i rodom je iz okoline Jajca. Služba ga je 1947. dovela u Užice, sa njim je došla i njegova supruga Milka, poreklom sa Grmeča. Ne znam iz kog razloga, Milka je 1948. otišla u Žitište kod sestre i tamo je rodila Radomira. Nedugo posle porođaja vratila se u Užice - priča nam Aleksandar Ale Šarčević, jedan od najboljih Antićević prijatelja, drug od dečačkih dana.
Niko od prisutnih na sahrani koji su poznavali Antića nije mogao da se seti ijednog trenutka da su osetili da je Radomira iole promenila slava. Pamtili su i pamtiće ga kao čoveka iz naroda kome su usta i srce uvek bili puni Užica i Zlatibora, za čijim kafanskim stolom je uvek bilo živo i veselo, koji je voleo da zapeva „Dok Đetinja tiho šumi“i „Moji su drugovi“.
- Poslednji put smo se videli leta 2019. kada je par dana posle moje krsne slave otišao u Španiju. Niko nije ni mogao da pretpostavi da je to naše poslednje
PAMTILI SU I PAMTIĆE GA KAO ČOVEKA IZ NARODA KOME SU USTA I SRCE UVEK BILI PUNI UŽICA I ZLATIBORA
viđenje. Adios amigo. Bio si gospodin, drug, ljudina gde god i sa kim god si se našao. Plenio si najboljim manirima i ponašao se prema svakom isto, bilo da pred tobom stoji fudbalska zvezda ili neznani seljak iz okoline Užice. Zbogom, druže moj - emotivan je bio Šarčević.
O Radomiru Antiću pričao je i Dragan Subotić, nekadašnji predsednik FK Sloboda.
- Kao jedan od najistaknutijih srpskih trenera on je taj koji je povratio veru našeg fudbalskog naroda, u snagu i veru naše reprezentacije. Kod naših igrača vratio je kult reprezentacije, one za koju se gine umesto da se čuvaju noge i kalkulišu novi ugovori. Sklonili su ga moćnici, da ih ne ugrozi, bio je previše voljen i popularan... Kako i da ne bude, jedni trener u istoriji sve tri fudbalske veličine Španije – Reala, Barselone i Atletiko Mardrida. Ali, ne samo trener, već i prvak – kazao je Subotić.