VILINO KOLO NA PROPLANKU ŠUMADIJE

Kako kaže Vesna Marjanović, jedna od novijih priča je o vilinom kolu na proplanku u Šumadiji, kod Kragujevca, gde se veruje da ko zgazi u taj krug - razboleće se.

- Tako je za 1. maj jedna majka zabranila ćerki da ide na taj proplanak za prvomajski uranak jer tamo postoji vilino kolo, odnosno krug koji je opasan, i devojčica nije otišla sa drugarima zbog verovanja koje se prenelo iz prošlosti. S druge strane, nauka je dokazala dosta toga. Naime, postoje posebne gljivice od kojih se u polju odjednom napravi krug. Budući da narod nije umeo da objasni zašto se odjedanput pojavio krug u polju, ovu pojavu su tumačili natrpirodnim svojstvima odnosno da su preko noći vile tu igrale kolo i tako je nastalo predanje o vilinom kolu - objašnjava naša sagovornica.

ako se nešto drevno i mistično, sa magijskom moći, traži u valjevskom kraju, onda je to „kamen mudrosti“koji bar tri veka, kako se veruje, pomaže onima koji u njega tri puta udare čelom – da postanu pametniji, ozdrave ili neke muke se reše. Baš kao u čuvenom filmu „Crni Gruja i kamen mudrosti“. Ovaj kamen, međutim, prate i određene kontraverze.

Stena o kojoj pričamo nalazi se na Simića brdu u selu Gunjaci kod Osečine. U njega je uklesan krst, ispod kojeg stoji mermerna tabla sa natpisom „Kamen mudrosti“. Citirajući svoje dedove i pradedove, Gunjačani pričaju da je selo, pre nego što je kamen postavljen tu gde jeste, imalo puno problema. I to još od vremena Turaka. Naime, kada su se tokom nekog od ustanaka, zulumćari povlačili iz ovih krajeva, pošto su pobili meštane i zapalili obližnji manastir, drevni kamen iz porte su natovarili na kola. Pod težinom kola su pukla, a kamen se otkotrljao u šumu u kojoj je, tvrde Gunjačani, bio do pre nekoliko decenija, dok se meštani nisu dosetili da ga nađu.

- Šta god počnemo, nije išlo. Pokušali smo da gradimo crkvu, pa nije išlo. Te loša godina, te pobije grad letinu... Onda smo rešili da kamen nađemo i vratimo ga na njegovo mesto. Išli smo baš tamo gde su nam pričali naši preci i uspeli smo da ga pronađemo. Od tada, selo je živnulo, sve nam dobro ide, a napredak se vidi – pričaju žitelji Gunjaka.

A kako da nekome bude bolje, svojevremeno je objasnio meštanin Života Simić. Lagano se priđe čudotvornom kamenu, prekrsti i izgovori molitva, a onda tri puta čelom udari u stenu. Najvažnije je, napomenuo je Života, da čovek veruje u čudotvorno dejstvo, misli na to šta ga muči dok udara a posle će „sve da krene po dobru“.

Enormnu popularnost gunjački „kamen mudrosti“imao je nekoliko godina nakon što je 2007. emitovan poznati film iz serijala o „Crnom Gruji“. Sada je posetilaca znatno manje. Ili, kako veruju meštani Gunjaka, „dolaze noću da ih ne vidi baš svako, jer tražiti pomoć na ovaj način je ipak intimna stvar“.

S druge strane, u obližnjoj Peckoj, tvrde da taj gunjački kamen izvesno nikome neće pomoći jer je „fejk“. Meštani kažu da se originalni „kamen mudrosti“nalazio kod njih u dvorištu stare osnovne škole u Peckoj, odakle je netragom nestao još 1963. kada se gradila nova školska zgrada. Kao da je u zemlju propao. Kako nam je jednom ispričao Veličko Ilić, nekadašnji direktor škole i hroničar ovog mesta u Podgorini, do magičnog nestanka „kamen mudrosti“je u Peckoj stajao puna tri veka!

- Pravi „kamen mudrosti“bio je visine oko jednog metra, u obliku kuće, a njegova specifičnost jeste u tome da je praktično bio spoj dve religije, pošto je s prednje strane imao krst, a sa zadnje polumesec. Po predanju, neki naš davni predak ga je postavio još u 17. veku. Legenda zbori da su tu, najčešće noću kako ne bi bile viđene, majke dovodile bolešljivu ili slabiju decu, da udare tri puta temenom o kamen, kako bi postali mudriji i jači, a neka deca su čak i prohodala. Za turskog vakta svoju decu su dovodile i Turkinje, čak i one preko Drine, iz bosanskog vilajeta, toliko je verovanje u moć „kamena mudrosti“bilo jako – pričao je Ilić.

Brojni su putnici namernici koji su se po zdravlje i spas uputili u Dragačevo, ali ne kod nekog doktora ili u banju već do hrasta u selu Tijanje za koji se već godinama veruje da ima čudotvorne i lekovite moći. Sve bi možda ostalo na pričama, da ljudi, kako tvrde, nisu odlazili preporođeni. - Da li je to bilo slučajno ili ne, ali ovde sam došao sa prijateljima, posedeo sam nekih pola sata ispod hrasta i zaista osetio čudnu energiju. Do tada sam imao ogromne migrene, ali su me odjednom prestale i ne pamtim kad sam popio lek za glavu. Moji ukućani su mi govorili da je to verovatno koincidencija, ali ja nekako verujem da je taj hrast zaista čudotvoran - priča za RINU Rade Janković iz Čačka.

Iako su mnogi skeptični na bilo kakvo spominjanje neobjašnjivih sila, to nije sprečilo na stotine ljudi da dođe kod ovog hrasta i ponada se da zaista ima moći.

- Pre nekoliko godina ovde je na test dovedeno oko deset ljudi. Urađeni su im pregledi pre i nakon boravka kod hrasta i rezultati su bili iznenenađujući. Evidentirali su premene na bolje u njihovom psihofizičkom stanju - tvrde meštani.

Da verovanje u moć drveća nije ništa neobično potvrđuje i etnolog Snežana Ašanin, koja kaže da je hrast u Tijanju poznat kao mesto sa kog se širi posebna, pozitivna energija.

- Sloveni su oduvek verovali u moć drveća. Hrast se ubraja u srećno drvo, a i sama njegova starost i zdravlje ljudima sugerišu da ta energija iz zemlje može da se prenese na njih i da im snagu. Nekad su se ljudi prema starom drvetu ophodili kao prema hramu i verovali su da im može pomoći - ističe Ašanin.

Ovo drvo nalazi se na dva kilometra od Osnovne škole u Tijanju ka Guči, sa desne strane, a do njega vodi široka staza.

RINA